ИРАН ПРОТИВ ЗАПАДА:ШАНСЕ ИРАНСКЕ ВОЈНЕ МОРНАРИЦЕ

Дмитриј Тимчук

Последњих дана фебруара руководилац Централне команде САД (CENTCOM), генерал Џејмс Матис је „приватно саопштио америчком Конгресу о намери да се у неколико делова Персијског залива и у Ормуском рукавцу разместе електронски детектори за проналажење морских мина“. Објављено је такође да је у Ормуском рукавцу повећан ниво мониторинга. Генерал је поменуо и програм модификовања система наоружања који је прилагођен бродовима војне морнарице САД како би се  што ефикасније могли супротставити нападима иранских брзоходних чамаца, на којима су смештене противбродске ракете које представљају „озбиљну претњу“.

Америчка војна команда тежи „адаптацији“ за услове поморског рата са Ираном. Очигледно је да су у Пентагону схватили да Иран неће инсистирати на „традиционалном“ војном сукобу на мору.

Уколико дође до почетка војних сукоба САД против Ирана, удар ће да изведе америчка Пета флота, у чијој се зони одговорности налази северо-западни део Индијског океана, Персијски залив и Црвено море, са главном базом у Манами (Бахреин). У саставу Пете флоте су на ротационој бази бродови Атланске и Пацифичке флоте војно-поморских снага САД. То значи да у случају потребе Пета флота може да употреби до двеста ратних бродова са стотинама бродова за снабдевање и преко 1500 авиона и хеликоптера за ратну и помоћну авијацију носача и базну авијацију флоте и поморске пешадије.

У таквим условима Иранци немају избора: они морају да траже „асиметичне“ начине за вођење рата на мору. А Иран, у ствари, то и ради. Пре два месеца ирачка морнарица је у Омуском рукавцу, кроз који  пролази пут  за извоз нафте из Персијског залива, извршила обимне маневре «Velayat-90». Ширина рукавца је укупно 6 километара. Уколико он буде сасвим затворен постаје неизбежан јак дефицит нафте на светским тржиштима, те је и скок цене те сировине неизбежан. У оквиру маневара иранска морнарица је успешно испробала крилату ракету „повећаног домета“. Ради се о противбродској ракети „Гадер“ која може да погоди циљ на растојању од 200 километара. Истовремено су испробали још неколико ракета – противбродску ракету малог домета „Наср“, ракету „Нур“ типа „земља-земља“ и ракету  ПВО „Мехраб“.  Маневри «Velayat-90»су постали прелудијум за давно очекивани војно-политички сукоб Ирана са Западом.

Уз форсирани развој ракетне технике Иран довољно активно развија своју ратну морнарицу, концентришући главне снаге у Персијском заливу. Од 11 војно-поморских база овде се налази 6, и међу њима је главна база иранске ратне морнарице Бендер-Абас (Bandar-e-Abbas), где је смештен штаб иранске војне морнарице. База у луци Џаск, која треба да контролише ситуацију у Омуском рукавцу, са радом је почела сасвим скоро – 2008. године. И Корпус стражара исламске револуције (КСИР) има своју војну морнарицу, а снаге су дислоциране у бази SirAbuNuair, нафтном терминалу Abadan, базама на острвима и платформама AbuMusa, al-Fayisiyah, Cyrus, Halul, Larak, Qeshm, Rostam, Sirri.

Организационо – иранска ратна морнарица се састоји од 4 команде и 4 војно-поморске области. Иран је ту врсту својих поморских снага почео да развија врло интензивно.  Почетком 2000. године у саставу ратне морнарице Иран је имао само 3 подморнице пр. 877ЕКМ (Kilo по класификацији НАТО), руске градње, а две из њих је требало да буду ремонтоване. Крајем новембра 2011. г. ратна морнарица Ирана је узела још три нове подморнице „Гадир“. Укупно, са њима, ратна морнарица Ирана би требало да има 14 јединица, мада та цифра није прецизна. Конкретно, 2006. године уведена је и подморница „Наханг“ домаће производње. Од 2007. године ратна морнарица  добија и подморнице „Гадир“ које се граде у Ирану на основу севернокорејских подморница типа „Ено“. Према медијским подацима, депласман иранских подморница  је 120 тона, при том се ТТХ и наоружање наводе отприлике – ако се пође од севернококрејске варијанте – брзина је до 11 чворова и снабдевеност је по пловилу два 533-мм торпедна апарата. 2008. године Иран је почео градњу нове подморнице „Кајем“, али о њој нема поузданих података.

У надводним снагама Иранска морнарица има  4 стражарска брода (фрегате), 3 корвете, преко 20 ракетних моторних чамаца, неколико десантних бродова и бродова за чишћење мина, и тридесетак помоћних бродова. Од нових борбених бродова у саставу ратне морнарице су крстарица „Џамаран-1“ иранске производње (учествовала је у маневрима «Velayat-90»), а у децембру 2011. иранска флота је добила и други савремени војни брод – разарач „Џамаран-2“ који од наоружања има ракете земља-ваздух, земља-земља и торпеда.

2011. година је била богата презентацијама нових производа у наоружању и војној техници за иранску војну морнарицу, као и саопштењима о томе, да Техеран јача „поморски правац“ уопште.

Тако се у јануару 2011. сазнало  да су оружане снаге Ирана усвојиле нове ракетне комплексе са базирањем на обали, са ракетама „Гадер“, које могу да уништавају циљ на растојању од 200 км. „Нови комплекси су у потпуности и комплетно створени захваљујући напорима стручњака националног војно-индустријског комплекса. Снабдевени су савременим радарским системима и могу да откривају, прате и уништавају одмах неколико циљева“ – рекао је министар одбране Исламске Републике Иран у току церемоније предаје армији нове врсте оружја.

У фебруару 2011. командант Корпуса стражара исламске револуције, бригадни генерал Мохамад Али Џафри, је изјавио да ће Иран у најскорије време почети  серијску производњу балистичких противобродских ракета. Према његовим речима, ракете ће развијати брзину која ће три пута бити бржа од брзине звука и које ће бити невидљиве за противничке радаре. Како је прецизирано у круговима експерата, ради се о завршетку пројекта из 2009. године који се односи на производњу ракета са дометом до 300 км. Према Џафаријевим речима, првобитни пројекат је дорађен, што је омогућило да се добије још прецизније оружје.

Осим тога, ако се поведе рачуна о претњама из правца мора,  2011. године је завршен пројект за производњу радара са пасивном фазираном антенском решетком чији је домет 1100 км. Производња тог радара ће почети ове године.

Крајем августа 2011. у Ирану је објављено да су истовремено завршена три крупна војна пројекта. На презентацији нових остварења иранског војно-индустријског комплекса, која су била предвиђена за Дан одбрамбене индустрије Исламске Републике Иран, приказане су ракете „Гадер“, торпедни уређај „Аждар“ и најновији погонски уређај  за војне бродове. Ракета „Гадер“ која се стационира на мору и обали, има радијус домета до 200 км и предвиђена је за  уништење циљева на мору и обалским објектима противника. Торпеда „Аждар“ су тешка 220 кг, могу да уништавају крупне поморске циљеве, могу да се користе у свим временским условима на малим и великим дубинама, и предвиђена су за постављање на подморницама.  Мотор за војне бродове „Боњјан-1“ је први такав уређај који је направила иранска одбрамбена индустрија.

Према изјавама Техерана, ирански војно-индустријски комплекс сада производи 233 врсте оружја и војне технике.

У априлу је заменик команданта иранске ратне морнарице Махмуд Мусави саопштио  у интервјуу агенцији IRNA да су ирански конструктори разрадили шему уградње, на бродовима на ваздушном јастуку, ракета класе „површина-површина“ са далеким дометом. Према његовим речима то је у свету направљено први пут, и ни једна флота не поседује бродове на ваздушном јастуку који су снабдевени сличним ракетним системима. Мусави је додао да ирански инжењери настављају да раде на дотеривању те врсте оружја.

Како је већ речено, Техеран потпуно трезвено оцењује ратни потенцијал своје ратне морнарице, и не рачуна на отворене поморске битке са снагама америчке Пете флоте уз помоћ великих надводних бродова. У основи оперативне доктрине војно-поморских снага Ирана се налази широко коришћење брзих ратних моторних чамаца јер, према речима Мусавија, управо су они показали  своју високу ефикасност у борби са великим бродовима САД.„Брзоходни моторни чамци су се  показали толико ефикасни да су довели до формирања војно-поморских снага Корпуса стражара Исламске Револуције (КСИР), – констатовао је министар одбране Ирана. – То је битно изменило војне доктрине у многим областима – стратешким, оперативним, тактичким, индустријским, у областима истраживања опреме и наоружања и њиховог усвајања у производњу“. Према речима министра, данас Иран може да производи брзе моторне чамце који развијају брзину од 60 и 70 чворова, и тежи да повећа брзину нових модела до 80, 90, па чак и 100  чворова. Годину дана пре тога, у августу 2010. године Иран је спустио на воду десетине ракетних чамаца типова Zolfaqar, Tareq, Ashouraи Zoljanah. Осим тога, Корпус стражара исламске револуције се спрема да у Персијском заливу размести своје подморнице за хватање бродова противника.

Тактика Ирана у вези са комплексним коришћењем обалских ракетних комплекса, брзих моторних чамаца и минирањем Персијског залива, према мишљењу западних војних аналитичара, може да створи велике проблеме за оне који нападају, у случају почетка рата против Исламске Републике Иран. Чак и када вести о најновијим иранским пројектима у области ракетног наоружања не би сасвим одговарале стварности, Иран располаже могућностима за ефикасан отпор агресији у поморском позоришту војних дејстава.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.