Да ли је човек питон?

Пише Александар Ђаја

Тешко је одједном, док још имате новца, да поједете 30 векни хлеба, па да после од тога живите месец дана. Човек није питон да би се хранио једним „мајмуном“ месечно… Нема шаре!

 

Демократска странка не учествује у предизборној кампањи!… То се, дефинитивно, може закључити из спотова који се емитују у ударним терминима режимске телевизије, а у којима председник Србије Борис Тадић води своју председничку предизборну кампању – иако председнички избори нису расписани. Јер, у тим спотовима нема никаквог обележја Демократске стране, нема омиљене нам плаво-жуте боје, нема ни помена од слова Д и С, а камоли неког другог функционера странке. Само застава Србије, председник Тадић и, реда ради, некакав изборни слоган и број 1 (ваљда, оно, „седи, један“), те његово изненадно занимање за пољопривреду! Видимо на малим екранима председника (у форматима 4:3 или 16:9, свеједно је неприродно), како у беспрекорно испегланој белој кошуљи, спортски заврнутих рукава и са изгланцаним ципелама, чучи са неким „демократски оријентисаним“ земљорадником на тек узораној њиви и најављује „пољопривредну ренесансу“ у наредне четири године! Земљорадник демократа са видним разумевањем и одобравањем клима главом на председникове футуристичке визије.

[restrictedarea]

ОПАСНО „МЕСИЈАНСТВО”
Било би трагикомично, да није аморално. И било би фарсично, да није неког опасног „месијанства“ у тим спотовима. У питању је подмукла подметачина ДС-овог маркетиншког тима, која има за циљ да путем „лоботомије“ у медијима, над којима има контролу од 99 одсто, уреже у мозак просечног бирача у Србији како је ДС заправо – персонификација Србије и да се гласањем за ДС гласа за Србију! А да су све остале партије, не само опозиционе, него и њихови садашњи коалициони партнери, нека врста путујућих каравана на камилама, који бесциљно гегају кроз „српску Сахару“, док ДС једина може да доведе народ до оазе у пустињи – како би га потом, по обичају, „превела жедног преко воде“! При том, пошто су остали функционери ДС-а, махом, „недовољно симпатични“ широким народним масама, они се у спотовима мало или нимало појављују. Све ће спасти на плећа „нејаког Бориса“, који ће сам да узме судбину свога народа, своје партије и своје земље у своје (а, у чије би друге?) руке. Држава, партија, народ, земља, прошлост, садашњост, будућност – „l`etat c`est moi!“… „Краљ Сунце“ се преврће у гробу!
А за то време наши „месечари“ блуде ноћу над рачунарима у монтажним собама, превазилазећи сами себе. Јер, пропаганда Демократске странке, која је (како сам у прошлом броју споменуо) шаблонски почела лажима о „бесплатним акцијама“ (овога пута „Телекома“) и новим моделом „Фијатовог“ супераутомобила у Крагујевцу (при чему је нејасно како ће „Фијат“ да успе у Крагујевцу, а пропао је у Италији и Европи?) – на предизборни талон опет убацује „већ виђени“ жетон: колико кошта стан Томислава Николића, председника Српске напредне странке? Два милиона, двеста милиона, две милијарде, двеста милијарди итд… Наравно, реална цена тог стана (која је петоструко мања) најмање је битна. Кампања ДС-а је почела прљаво и нема разлога да се тако и не настави. Прво „пљуни“ на противника, па док стигне „палома“ из Словеније, да се човек обрише, прође мај! А за то време, добро закамуфлирај чињеницу (јер „не лаје кера села ради, него себе ради) да је актуелни градоначелник Београда и један од кандидата за будућег градоначелника Драган Ђилас, који је 1999. године почео као сиромашни студент, продајући жваке у чешкој фирми „Дибек“, током 2007/2008/2009/2010. године, дакле четири године од када је у врху партијске и државне власти, од својих петнаестак фирми у власништву, међу којима предњачи „Дајрект медија“, а према званичним државним подацима из августа прошле године – „отежао“ за 332 милиона евра и постао најбогатији градоначелник у региону! Питање гласи: колико је година потребно обичном грађанину Србије, под влашћу ДС-а и Драгана Ђиласа, са просечном платом од 330 евра месечно или 4.000 евра годишње (најнижом у региону), да заради 332 милиона евра? Одговор гласи – 83.000 година! А Драгану Ђиласу је за ту тричаву суму било потребно само четири године.

РАЗЛИКА У ЦЕНИ
Како смо уопште добили ту разлику у „цени људског бића“ у Србији од 82.996 година, између градоначелника Ђиласа и његовог просечног српског, односно београдског поданика? Обојица имају главу, рамена, руке и ноге. Али, наш просечан „српски узорак“ нема, као господин Ђилас, монопол над медијским простором у Србији, који шири и на суседне земље. Како је Ђилас добио право да продаје телевизијске секунде на државној телевизији, знају само бивши директор „РТС“-а Александар Црквењаков и садашњи Александар Тијанић! А можда је и један од одговора у „социјално одговорној политици, социјално одговорне владе“, прокламоване од стране ДС-а, с почетка мандата 2008. године?
Не дешава се први пут у историји човечанства да се власт, отуђена од народа, понаша цинично, аутистично и арогантно… Вековима цитирана, помало и отрцана фраза краљице Марије Антоанете да „ако народ нема хлеба, дајте му колача“ – ипак, увек некако дође згодно. Па тако је и данас у Србији. Иако су, за разлику од ондашње Француске, цене хлеба у Србији под контролом режима, дакле стабилне – а гиљотине нема – све је остало катастрофално скупо и народ доводи до ивице глади! Јер, тешко је одједном, док још имате новца, да поједете 30 векни хлеба, па да после од тога живите месец дана. Човек није питон да би се хранио једним „мајмуном“ месечно… Нема шаре!

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Ne znam da li je čovek piton, ali,ukoliko “žuti” nastave da vladaju, to će svakako to i postati. Što znači, navići će da jede jedanput mesečno – jedino što to neće biti ceo “majmun”, kako inače pitonima sleduje, nego tek po neka njegova koščica. Dakle, ono što preostane od “gladnog režima” koji će ga prethodno oglodati do koske! Baš kao što je do koske oglodao i ceo srpski narod – a, hteo bi još da vlada?! Kakvog bezobrazluka i nezajažljivosti!” Skinimo ih 6. maja jednom zauvek sa vlasti u Srbiji da bi smo mogli da jedemo ono što ljudima sleduje, a majmunima neka se hrane “žuti” u nekoj džungli. Nakon svega su jedno to i zaslužili… Naravno, ukoiiko ih prethodno ne pojedu tigrovi!

  2. Đaja je dobro primetio da su “žuti” sakrili sva svoja stranačka obeležja iz reklamnih spotova i nastoje da se preko Tadića operu i opet prigrabe vlast! Loša je to računica, jer prethodno treba i Tadića oprati, ne toliko od krađe i korumpiranosti, nego od neodgovornih, neozbiljnih i, često, “vrlo čudnih” izjava, koje asociraju na neko teže stanje… Mislim da su oni gotovi, toliko gotovi da će shvatiti da su pali, tek kad glava počne da ih boli od udarca o zemlju! Postali su,što bi narod rekao,teški i Bogu i ljudima! Ali, na tome se neće sve završiti. Treba vratiti narodu oteto i opljačkano, treba odgovarati pred narodom za politiku ćorsokaka (na ivici veleizdaje) i za sveobuhvatnu ekonomsku propast! Jer, ako su predsednika Miloševića poslali u Hag na egzekuciju zato što je branio zemlju, državne i nacionane interese, kuda tek oni treba da odu koji brane – samo svoje džepove, pune narodnog novca?!

  3. Nema tog čuda koje ih više može spasti! Ni Tadićevo „mesijanstvo“, ni njegovo „bavljenje“ zemljoradnjom, ni „lobotomija“ nad građanima Srbije, ni svo Đilasovo bogatstvo, izuzetnog „poslovnog čoveka“, koji je za četiri godine „zaradio“ preko 300 miliona evra prodajući maglu i paučinu, ni njihov poslednji, očajnički prevarantski trik, da je DS – personifikacija Srbije! Pre će biti da je personifikacija Šiptara i Tačija, s obzirom kako mu idu niz vodenicu!… Marija Antoaneta je barem umesto hleba narodu ponudila kolače, a „žuti“ umesto boljeg života (kao što lažu u spotu!), nude – opet sebe na vlasti, da bi propast bila što dublja!…

    • Da, ali, eto, Tadić je danas umesto kolača narodu dao svoju ostavku, jer je “pun optimizma” zbog “fenomenalnih rezultata” koje su on i njegovi “žuti” do sada ostvarili. OK, svako ima pravo da se zanosi, ili da folira – ali, “ostavka” se ne jede, niti amnestira nekog od odgovornosti za propast države! Međutim, da li to ovaj narod koji baš i nije u političkom smislu naročito inteligentan, može da ukapira, ne znam. U svakom slučaju, valjda zna da li su mu džepovi i želudac za ovih dvanaest proteklih godina koiko su “žuti” na vlasti, bili puniji, ili praznije nego pre. Pa, nek odluči! Više nema amnestije ni za narod!

  4. Tadić je “skratio mandat”, hvala Bogu da se nije skratio za glavu, ne bi li nekako, očajnički, pokušao da izvuče ovaj DS brod koji svojom blentavom kampanjom tone u živo blato! Što se mene tiče – i treba da potone, jer je ono što su nam uradili za ovih 12 (4) godine na vlasti, na ivici ludila! Sve su razgradili, prodali u bescenje, upropastili, izgubili i sada bi ponovo da vladaju! Ha, ha! Umesto što u zatvor, što na lečenje, oni bi ponovo da ulegnu u fotelje! Ne mogu da verujem, ima li u Srbiji još bilo šta da se ukrade, prigrabi… Običan svet koji je ostao na ivici gladi to ne vidi, ali, ovi “žuti” kao da imaju neki specijalan “infracfrveni vid”, koji registruje i najmanju, govoto nevidljivu trunku koristi koju mogu za sebe da prigrabe!… Stvarno, Vanila je u pravu – ako se sve nastavi po starom, ako im ovaj narod to ponovo dopusti – onda i treba da potone zajedno sa njima! Ipak, nadam se, da je to ovog puta nemoguće…

    • Jeste nemoguće! Jer i mi koji ovde komentarišemo, valjda smo i mi taj “narod” koje su “žuti” ubili u pojam! U pravu je Toma Nikolić: Boris Tadić više nikada neće biti predsednik Srbije! A, to što je “skratio mandat” (što kao pojam uopšte ne postoji u srpskom zakonodavstvu), umesto da je dao ostavku – jeste “genijalna zamisao” Šapera i kompanije, u fazonu, “nisam ja osetio slabost, nego, sve je ovo za dobro naroda. “Ja mu dođem, nešto kao vaš dobri anđeo, spasitelj, Mesija”…Nemojte više da nas spasavate, Borise i “žuti”, jedva smo preživeli i ove vaše dosadašnje dobrote. Samo idite! Please! Najbolje je bilo da ste odmah skratili “mandat” na početku, čim su vam Brisel i Vašington skrojili vladu, uprkos drugačijim izbornim rezultatima!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *