Бриселска санкција Будимпешти

Пише Властимир Вујић

Европска комисија је предложила да се замрзне пола милијарде евра из кохезионих фондова Уније предвиђених за Мађарску

 

Политички преседан! Будимпешта је у прва два овогодишња месеца на дневном реду бриселских парламентараца била – сваке седнице! На крају, Европска комисија, 22. фебруара, донела је предлог да се замрзне 495 милиона евра (142 милијарде форинти; 1 евро – 290 форинти) из кохезионих фондова Уније предвиђених за Мађарску – због недовољних мера Орбанове десничарске владе у смањењу буџетског дефицита државе.
Ако се крајем марта одлука о суспензији донесе (једногласно би требало да је усвоје остале чланице ЕУ), Мађарска ће бити прва од земаља „двадесет седморице“ којој ће се изрећи таква санкција (Белгији је у новембру 2011. године претила казна од 708 милиона евра, али је отклоњена када је држава коначно успела да састави владу и усвоји оштре мере штедње).

[restrictedarea]

„БУЏЕТСКИ ПАКТ“
Када се уверио да је предлог ЕК о повлачењу средстава из Развојног фонда врло озбиљан, Виктор Орбан је два дана пре његовог доношења покушао са још једним „маневром“ (неуспелим овог пута) – да га спречи. Парламент на Кошутовом тргу, 20. фебруара, усвојио је резолуцију којом је „дозволио“ Будимпешти да потпише Споразум ЕУ о буџетској дисциплини чији је циљ да се смањи јавна потрошња и оконча дужничка криза еврозоне.
„Све ставке из пакта су прихватљиве за Мађарску“, рекао је тада Орбан посланицима. Он, је међутим, иницијално одбијао да Будимпешта приступи пакту. Пристао је пак, тек на основу уверавања да ће се ограничења о буџетском дефициту која пакт предвиђа односити на Мађарску тек кад приступи – зони евра! За резолуцију је гласао двотрећински владајући Фидес, али и опозициона Мађарска социјалистичка партија, док су против била 42 посланика екстремно десне Јобик странке, а парламентарци из редова Зелених били су суздржани.
Споразум о буџетској дисциплини („буџетски пакт“) који су лидери ЕУ усвојили 13. децембра 2011. године предвиђа увођење „златног буџетског правила“, односно уношење ограничења дефицита испод три одсто бруто домаћег производа и државног дуга испод 60 одсто (или да се том нивоу приближава уколико је виши) – у Уставе држава чланица. Уколико земља не поштује обавезу, биће само једном упозорена да предузме неопходне мере за побољшање финансијске ситуације. После тога, Савету мора да положи новчани депозит у висини од 0,2 одсто БДП (без камате), који ће се уколико не поступи у складу с препоруком – претворити у казну!
Буџетски дефицит Мађарске, по тврдњама Фидеса (чију партијску председничку функцију, уз државну – премијерску, Виктор Орбан је и даље задржао!) – „усклађен“ је у 2011. години са ограничењем Европске уније. Био је „испод“ три одсто бруто домаћег производа. Али, само као бројка на – папиру. Из Брисела подвлаче да је то постигнуто захваљујући Фидесовим ванредним мерама које су прикриле да се потрошња у Мађарској потпуно отела контроли. Орбанова влада, наиме, национализовала је пензионе фондове и доприносе који су у њих уплаћивани пренела је у – државни портфолио.
Да није извршила трансфер новца из приватних пензионих фондова од око 9,5 одсто БДП, дефицит Мађарске већ у 2011. години био би око шест одсто (јавни дуг на крају трећег прошлогодишњег квартала износио је 82,6 одсто бруто домаћег производа). За ову годину прогноза је да ће Будимпешта опет имати буџетски дефицит (већи од 3,5 одсто), као и у 2013. години у којој би износио 3,25 одсто (и то под условом да не буде погоршања економских прилика и да се земља не задужи још више).
Износ који Комисија жели да ускрати Мађарској (чији нови Устав, као и закони који директно прете да наруше независност „Централне емисионе банке“, правосуђа и домаћих медија Брисел већ дуже време жестоко критикује) једнак је 0,5 одсто бруто домаћег производа и 29 одсто износа који би она требало да добије из кохезионих фондова у 2013. години (будући да је за Мађарску предвиђено укупно 1,7 милијарди евра).

БУДИМПЕШТАНСКИ „ГОРДИЈЕВ ЧВОР“
Будимпештански „гордијев чвор“ Унија је једном морала да „пресече“. Иако је одлуку ЕК мађарска влада оштро критиковала (сматрајући је правно спорном и да није у духу европских уговора), а премијер Виктор Орбан оценио „неоснованом и неправедном“, требало би подсетити да је механизам за кршење Пакта стабилности којим се ограничава дефицит против Мађарске покренут још пре осам година! И то 1. маја 2004. године, када је и приступила Европској унији (ниједна земља толико дуго није била предмет те процедуре). Последња опомена да је Мађарска једина држава на „листи упозорења о високом дефициту“ Орбану је стигла половином јануара ове године, месец и по дана пре предлога одлуке Европске комисије о замрзавању скоро пола милијарде евра из Фондова ЕУ намењених Будимпешти. Намена фондовских средстава је за побољшање стања у мање развијеним регионима Уније, посебно у бившим комунистичким земљама (дакле и Мађарској) – које су се придружиле Европској унији 2004. и 2007. године.
„Одлуку Комисије не би требало схватити као казну, већ као снажан подстицај Мађарској да убудуће води добру буџетску политику и успостави макроекономско окружење које гарантује одговарајуће коришћење средстава из кохезионих фондова“ – оценио је европски комесар за економска питања Оли Рен, додајући да ће „с обзиром на то да се предвиђа мањи привредни раст Мађарске, бити потребне бројне додатне мере за смањење буџетског дефицита испод три одсто бруто домаћег производа, што је највиши дозвољени износ у ЕУ“. Комесар за регионалну политику Јоханес Хан истакао је још да је сада „лоптица у мађарском дворишту и да Виктор Орбан до 30. новембра има сасвим довољно времена да избегне ускраћивање новца из фондова“.
Шта ће (и да ли ће?) непредвидљиви Орбан и његова влада, осим што би на јесен требало да усвоје ребаланс државног буџета за 2012. годину (уз „фризирану“ корекцију смањења  дефицита на ниво испод три одсто!) – још урадити? То у овом тренутку нико не зна.

__________________

У питању опстанак културне економије Срба

Регулатива у области кохезионих фондова дозвољава делимичну или тоталну суспензију новца земљама Уније почев од 2013. године. Познат је износ за који би Мађарска могла да буде ускраћена, али би он могао бити и пропорционално већи, јер је Будимпешти из Брисела стигло још једно, ново „прво“ упозорење. Престала је, што је антиевропски и недемократски акт, да финансира активности 13 званично признатих националних мањина у својој земљи (од 1. јануара ове године нови Основни закон, како називају Устав, све их је, без националног префикса, преименовао у – „народности“). Тиме је дефинитивно на ивицу опстанка довела културне аутономије поменутих заједница. И српске међу њима.
Конкретно, реч је о недопустивом „финансирању“ пројеката који су задовољили критеријуме на конкурсу Фондације „Векерле“. Многе одобрене мањинске пројекте који су већ одавно реализовани и плаћени сопственим или позајмљеним новцем, држава још увек није финансијски покрила (нити се огласило Министарство за јавну управу и правосуђе којем по новој систематизацији припадају, одговором – када ће то урадити).
Предисторија игнорисања конкурсних захтева националних мањина у Мађарској дуга је и прилично мучна. Готово сви који конкуришу за средства Фондације „Векерле“ имају исти, за сада непремостиви проблем: гломазна административна процедура често се претвара у бирократски лавиринт са много слепих улица, из којих је врло тешко изаћи. Ово многи тумаче као планирану стратегију државних органа Мађарске, како би се убудуће што мање мањинских самоуправа и удружења одлучивало да помоћ у финансирању својих пројеката траже од државе, односно од овлашћене Фондације „Векерле“.
Нови моменат је и константа да је иста Фондација од доласка Виктора Орбана и Фидеса на власт (пре две године) задужена и за финансирање конкурсних пројеката Мађара из земаља региона, тако да руководства државних самоуправа готово свих националних заједница у северном комшилуку Србије све гласније говоре (напомињу да за то имају и све више доказа) – да Будимпешта новцем намењеним за мањине у Мађарској финансира политичке и културно- образовне програме својих сународника у Румунији, Словачкој, Србији, Украјини и Хрватској.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *