Srbija je pred izborima i Demokratska stranka Srbije danas donosi odluku o svom učešću na izborima. Zapravo, Srbija je danas pred suštinskim pitanjem i suštinskim izborom, a na narodu je da svojom voljom odluči kojim putem Srbija treba da ide. Pravo pitanje je, dakle, da li naša zemlja treba da nastavi da ide putem bez alternative, da nastavi evropske integracije, ili je sazrelo vreme za promenu politike i za izbor političke neutralnosti kao zaloge razvoja i time i sigurne i mirne budućnosti Srbije.
Srbija bira, narod ima mogućnost da izabere između različitih politika i različitih stranaka. Šta je onda to što mi kao Demokratska stranka Srbije želimo da ponudimo građanima na izborima? Hoćemo li da ponudimo građanima, kao dosadašnja vlast, velika, ali isto toliko i neistinita obećanja? Da li da građane poput odlazeće vlasti obmanjujemo praznim rečima kojima se gotovo otvoreno rugaju narodu, ubeđujući građane da loše žive zato što su građani Srbije, a da pravi život započinje tek kada jednoga lepoga dana za dvadeset godina, a možda ni tada, postanemo članica Evropske unije? Hoćemo li i mi kao prošla vlast da zarad evropskih integracija okačimo zvezdice na delove naše teritorije: pa da imamo Kosovo sa zvezdicom, Vojvodinu sa zvezdicom, Rašku sa zvezdicom ili Vlašku sa zvezdicom? Hoćemo li kao država koja postoji hiljadu godina da se radujemo što smo postali kandidati, što imamo titulu kandidata? Kad nas pitaju ko ste vi kao narod i kao država, treba li da odgovaramo da smo mi kandidati, da je srpski narod i Srbija kandidat? I hoćemo li mi kao Demokratska stranka Srbije da učestvujemo u horskom obmanjivanju građana kako evropske integracije donose korist privredi Srbije i da zatvorimo oči pred činjenicama da je Srbija zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do sada izgubila stotine miliona evra i da su hiljade radnih mesta ugašena zbog ovog sporazuma?
Kada podvučemo crtu vidimo kako se od 2008. godine Srbija urušava na evropskom putu. Kome je za ove četiri godine vladavine politike da EU nema alternativu bilo dobro u Srbiji? Da pitamo seljake na selu da li su oni videli neku korist od evropskih integracija? Ili je možda bolje stotinama hiljada radnika koji su ostali bez posla? Pogledajmo kakvo je stanje u kulturi, ili pogledajmo u kakvom je položaju zdravstvo, ili prosveta, ili pravosuđe za ove četiri godine evropskog puta. Kolika nam je danas plata u odnosu na 2008. godinu, kako živimo i kako se osećamo kao građani Srbije? Uveren sam da nikome u zemlji danas nije dobro, da niko nije zadovoljan, da se beznađe nadvilo nad Srbijom i da jedino odlazeća vlast samozadovoljno trlja ruke, jer je jedino njoj bilo dobro.
Šta onda da radimo, gde je izlaz, kako da pronađemo pravi put i da ponovo otvorimo vrata stabilnog i mirnog razvoja Srbije? Moje najdublje uverenje je da prava snaga leži u samoj Srbiji, u srpskom narodu i građanima naše zemlje. Ma koliko upirali pogled u Brisel i Vašington, ma koliko bila privlačna i zavodljiva pomisao kako će stranci i Evropska unija doneti velike pare i veliku pomoć, svi mi zapravo u dubini duše dobro znamo istinu da samo mi sami sopstvenim snagama i sopstvenim radom možemo doneti dobro, napredak i razvoj Srbije.
Demokratska stranka Srbije zato kaže da treba staviti tačku na evropske integracije jer one nisu donele dobro, već nanose političku, ekonomsku i moralnu štetu Srbiji. Pravi je trenutak da Srbija pored vojne proglasi i političku neutralnost. I danas kada Demokratska stranka Srbije započinje izbornu kampanju naša je obaveza da građanima damo celovit, ubedljiv, jasan i argumentovan odgovor zbog čega je u najboljem interesu našeg naroda i u najboljem interesu Srbije da promeni politiku odlazeće vlade i proglasi političku neutralnost.
Pođimo dakle redom: šta znači da je Srbija politički neutralna i zašto je to dobro za narod i državu. Prvo, u samom istorijskom postojanju Srbije od njenog nastanka sadržana je ideja da smo Istok Zapadu i Zapad Istoku, i zbog toga Srbija nikada nije pripadala nijednom trajnom političkom ili vojnom savezu. Ova mudrost koja je Srbiju čuvala kroz vekove ima trajnu vrednost i neće biti da svi prethodni naraštaji nisu ništa znali i da smo baš mi pozvani da potpuno promenimo našu tradiciju, naše vrednosti, istorijsku vertikalu i istorijsku putanju našeg naroda i naše države.
Politička neutralnost znači da Srbija ne treba da bude članica nijednog međudržavnog saveza poput Evropske unije. I upravo to, da Srbija nije članica nijednog međudržavnog saveza, otvara širom vrata da Srbija sarađuje sa svim državama i na Zapadu i na Istoku, kao što je to vekovima radila. Politička neutralnost omogućava da Srbija razvija snažnu ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom i da ekonomska saradnja bude zasnovana na čistom računu i na obostranoj koristi. Umesto donacija, pomoći i neprestanih moljakanja, Srbija treba kao slobodna, suverena i politički neutralna država da razvija ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom, vodeći računa o sopstvenim ekonoskim interesima i poštujući ekonomske interese Evropske unije.
Kao politički neutralna država Srbija treba da uspostavi najbolje moguće ekonomske veze sa svim državama u regionu. Dugoročno gledano, najveći nacionalni interes Srbije je da na Balkanu, gde živi veliki broj Srba, ima što bolje i razgranatije ekonomske odnose sa državama u okruženju. A upravo kao politički neutralna država imamo najšire mogućnosti da promišljenom politikom na što bolji način uspostavimo ekonomsku saradnju sa balkanskim državama. Što bolja ekonomska saradnja sa Crnom Gorom, to bolje srpskom narodu u Crnoj Gori i svim građanima obe zemlje. Što bolja politička i ekonomska saradnja sa Republikom Srpskom to bolje Srbima u Srpskoj. Jednom rečju, politički neutralna Srbija može na najbolji način da brani svoje legitimne ekonomske, nacionalne i državne interese u regionu. Ne treba Srbiji staratelj iz Brisela da je podučava na koji način će razvijati svoje odnose sa državama na Balkanu. Vekovima je Srbija i sama znala i šta su njeni interesi i kako razvijati ekonomsku saradnju sa susednim državama.
Srbija kao politički neutralna država treba da započne uspostavljanje novih političkih odnosa i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ne treba imati iluzija da će SAD u skorijoj budućnosti promeniti svoju politiku u regionu i promeniti svoju podršku stvaranju nezavisne države Kosovo. Ali treba imati na umu da su SAD u svom angažovanju na Balkanu pokazale da mogu da imaju i uravnoteženiji pristup, kao što je to bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom kojim je priznato postojanje Republike Srpske. Uspostavljanjem trajne i stabilne političke neutralnosti Srbija postaje predvidljiv sagovornik velikim silama i na duže staze i SAD i EU i Rusija mogu sagledati da je sasvim prihvatljivo, ako ne i najbolje rešenje da Srbija bude neutralna.
Politički neutralna Srbija treba da ima najbolje moguće ekonomske odnose sa Rusijom. Činjenica je da je danas Srbija jedina država koja sa Rusijom ima sporazum o slobodnoj trgovini. Isto tako je činjenica da će Srbija, ukoliko nastavi sa evropskim integracijama morati da raskine ugovor sa Rusijom o slobodnoj trgovini. Postavimo zato sada na miran i razložan način pitanje koliko će zbog evropskog puta srpsku privredu koštati ukidanje slobodne trgovine sa Rusijom. Lakomisleni odgovor kako Srbiji ne treba slobodna trgovina sa Rusijom, jer će navodno šteta od raskidanja sporazuma sa Rusijom biti nadoknađena od Evropske unije, znači neodgovorno prepuštanje srpske privrede daljem nezaustavljivom urušavanju.
Nije li previše, svaki čovek bi trebalo normalno da se zapita, da Evropska unija nameće Srbiji priznavanje Kosova sa zvedicom, nameće raskidanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, nameće potpunu liberalizaciju spoljne trgovine, nameće usvajanje protivustavnog Statuta Vojvodine, nameće samoponižavanje sa usvajanjem rezolucije o Srebrenici i tako redom u nedogled.
Ako Brisel nije postavio ultimatum Srbiji da mora po svaku cenu da se učlani u Evropsku uniju, zašto bi Srbija nastavila evropske integracije i nastavila da ide putem vlastitog samourušavanja? Evropska unija nas uverava da su evropske integracije pitanje slobode i dobre volje svake države da odluči da li je u njenom interesu da bude članica EU. Ukoliko je to tako, stavimo na papir i izračunajmo šta nam se više isplati. Da budemo politički neutralni ili da budemo članica EU? Ako mirno i bez ucena i pretnji narod počne da računa šta mu se više isplati, može se desiti i da se podseti da je put Srbije davno predodređen njenom istorijom i njenim nacionalnim i državnim interesima.
Jer pored ekonomske koristi koju politička neutralnost donosi Srbiji, od naročite je važnosti da sagledamo šta neutralnost znači za očuvanje nacionalne samobitnosti, srpske kulture, pisma, jezika, tradicionalnih vrednosti, nacionalnog nasleđa, pravoslavnog predanja, srpske umetnosti i srpske književnosti. Neko će reći kako ćemo baš u Evropskoj uniji sačuvati i unapredeti srpsku kulturu i nacionalnu samobitnost. To je podjednako tačno kao kada kažu da će Srbija baš zato što ide evropskim putem sačuvati Kosovo. Velika je i pogubna zabluda da globalizam i nadnacionalni savezi mogu sačuvati nacionalnu samobitnost. Dovoljno je da pogledamo šta se samo događalo sa srpskim nacionalnim i kulturnim institucijama od 2008. godine kada je nametnuta politika da EU nema alternativu.
Srbija dobrom i promišljenom ekonomskom politikom može postupno da izađe iz krize. Ekonomija je po svojoj prirodi takva da su moguće i velike krize i veliki uzleti privrede. Ali sa kulturom i sa nacionalnim duhom stvari stoje drugačije. Nacionalna kultura se lako ruši, ali se velikom mukom i veoma teško obnavlja i ponovo uspostavlja. Politička neutralnost čuva Srbiju da u sve većem naletu i zanosu globalizma i Evropske unije kao nadnacionalne tvorevine potpuno ne bude potisnuta i zatrta nacionalna samobitnost i nacionalna kultura srpskog naroda. Kao stari evropski narod i stara evropska država mi pripadamo i neraskidivo smo povezani sa pravim i trajnim vrednostima evropske kulture. Ali, istovremeno se nameće pitanje, kakve zaista veze imaju trajne vrednosti evropske kulture sa birokratijom Evropske unije i globalizmom kao ideologijom Evropske unije.
Ako je do sada bilo reči o tome koje su to ekonomske prednosti političke neutralnosti Srbije u odnosu na članstvo Srbije u Evropskoj uniji, i koliko je politička neutralnost presudno važna za očuvanje nacionalne samobitnosti i naše nacionalne kulture, sada bih nešto rekao i o neraskidivoj povezanosti političke i vojne neutralnosti Srbije. Svi se dobro sećamo koliko je napada bilo kada je Skupština Srbije 2007. godine proglasila vojnu neutralnost. Znamo da je od prvoga dana od kada je proglašena vojna neutralnost započela kampanja da ne može Srbija da bude izolovano ostrvo i da mora da bude deo evroatlantskih integracija i deo evroatlantske porodice. I kada čujemo ove reči, bezbroj puta ponovljene, kako Srbija treba da pripada evroatlantskoj porodici, postavimo naglas pitanje ko se to zaista u Srbiji oseća kao da pripada porodici NATO država. Ako smo jedna porodica sa NATO savezom, onda kao u svakoj porodici mora da postoje i porodična osećanja. Pa ko, koji čovek danas u Srbiji oseća NATO kao svoju porodicu i voli NATO kao što se voli porodica.
Da podsetim i na nešto što svi dobro znamo: svih dvanaest država koje su od 2004. godine ušle u Evropsku uniju postale su i članice NATO saveza. Nema sumnje, i tu treba verovati evropskim zvaničnicima koji sve više i otvoreno govore da ulazak Srbije u EU podrazumeva i ulazak Srbije u NATO. Kad god pogledamo televiziju vidimo kako NATO vojnici ratuju širom sveta. Da ne sudimo sada da li je to pravedno ili nije. Nego da razumno prosudimo da li srpski vojnici treba da ratuju i ginu širom sveta kao deo NATO porodice. Najdublje sam uveren da nijedna kap krvi srpskih vojnika ne treba da se prolije zarad interesa NATO saveza. Naš dugoročni i suštinski nacionalni i državni interes je da Srbija ostane vojno neutralna. Više puta sam govorio da je podjednak nacionalni interes i da Republika Srpska ne uđe u NATO. Zato i ovoga puta, uveren u nacionalnu solidarnost naših sunarodnika preko Drine, očekujem da rukovodstvo Republike Srpske narodu na referendumu prepusti odluku da li će Srpska postati članica NATO saveza.
Vojna neutralnost Srbije dobiće poseban legitimitet i svoju prirodnu zaokruženost kada Srbija proglasi i političku neutralnost. Tada će Srbija u pravom smislu biti neutralna država koja isključivo vodi računa o svojim nacionalnim i državnim interesima.
Poštovani prijatelji, danas Demokratska stranka Srbije donosi odluku da njen izborni program bude knjiga Zašto Srbija a ne Evropska unija i Program razvoja Srbije od 2012. do 2017. Program razvoja Srbije u potpunosti je utemeljen na ideji političke neutralnosti Srbije, kao što je i ideja političke neutralnosti zasnovana na samostalnom i snažnom ekonomskom razvoju Srbije. To znači da mi sa obe noge snažno stojimo na zemlji i da imamo veliku i značajnu političku ideju neutralnosti, i da imamo ekonomski program razvoja zemlje.
Moguće je da će naši politički protivnici reći da je to malo i da oni Srbiji obećavaju kule i gradove, da obećavaju besplatne akcije, da obećavaju svakom građaninu maltene po jedan novi Fijat, i naravno srećan put u Evropsku uniju. Priznajemo da su ta obećanja neuporedivo veća od naših. Mi ne možemo obećati više od političke i vojne neutralnosti Srbije i od postupnog i veoma mukotrpnog oporavka srpske privrede. Mi kažemo da nudimo sigurnu i mirnu budućnost politički i vojno neutralne Srbije, i kažemo da će nam biti potrebno mnogo rada, mnogo truda i mnogo strpljenja da izađemo iz ekonomske krize i oporavimo srpsku privredu.
Danas možemo da obećamo da vlast u kojoj učestvuje DSS nema i ne može imati drugog cilja od opšteg dobra i dobrobiti svakog građanina Srbije. Vlast mora biti solidarna sa građanima, mora razumeti tešku muku koja pritiska svakog čoveka danas u zemlji i moramo pronaći način da podelimo breme krize koja je pogodila svaku porodicu u Srbiji. Briga za one koji nemaju, za one kojima svaki dan protiče u strahu i neizvesnosti, briga za siromašne građane mora biti prva brige države Srbije.
Naša je obaveza i naša je dužnost da zakucamo na vrata svake kuće i da svakom građaninu kažemo zašto je za Srbiju najbolje da proglasi političku neutralnost, i zašto je za Srbiju najbolje da svoju ekonomiju razvija kao politički neutralna zemlja. Nije nikakav izgovor ako se kaže da sadašnji mediji nisu naklonjeni Demokratskoj stranci Srbije. Mediji nas ipak ne sprečavaju da se širom Srbije obraćamo običnim ljudima i da im iznesemo kako vidimo budućnost zemlje. Na nama je da ispunimo svoju dužnost i da građani znaju zašto je za budućnost Srbije najbolje da budemo neutralna zemlja. A kada na ovim izborima ispunimo svoju dužnost, objasnimo našu politiku neutralnosti, onda treba da čujemo i šta narod, kada bude glasao na izborima, misli o našoj politici. Nikada ne treba da se uznesemo i da kažemo da mi znamo bolje od celog naroda kojim putem Srbija danas treba da ide. Kako god narod odluči mi moramo poštovati njegovu volju i njegov sud. Ako narod kaže da je sazrelo vreme za novu politiku i da je sazrelo vreme za političku neutralnost, eto Demokratske stranke Srbije da preuzme dužnost vođenja zemlje. Ukoliko narod presudi drugačije, to znači da nije sazrelo vreme i da se mora sačekati druga prilika i drugo vreme.
Mi čvrsto verujemo u ispravnost naše politike, duboko smo uvereni da je ona u najboljem državnom i nacionalnom interesu srpskog naroda i na ovim izborima uradićemo sve što je u našoj moći da politika neutralnosti pobedi. Dalja sudbina Srbije biće određena na ovim izborima, i svesni smo da ćemo se suočiti i sa time da većina stranaka podržava Evropsku uniju, ali isto tako znamo da je danas većina građana protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. Samo narod, samo građani svojom voljom mogu da izmene sadašnje propadanje i odluče da je bilo dosta i previše povlađivanja strancima i Evropskoj uniji, i da je vreme da se Srbija okrene sebi, svojim interesima, svojim vrednostima i svom narodu.
Mi danas pozivamo građane Srbije da svoj glas povere Demokratskoj stranci Srbije i da zajedno počnemo da gradimo i uređujemo Srbiju kao politički i vojno neutralnu zemlju, koja čuva svoj Ustav, koja čuva svoju teritoriju, kao zemlju koja vodi računa o svojoj privredi, koja brine o svom narodu, koja je ponosna na svoju kulturu i svoju tradiciju, koja sarađuje i poštuje druge države i druge narode. Srbija je oduvek bila velika tajna, Srbija je za nas najveća vrednost, i jedno je više nego sigurno da ćemo se uvek od srca, iskreno i do kraja boriti za dobrobit Srbije.
Živela Srbija.
Izvor: http://dss.rs
Srbija iznad istoka i zapada a ne nikako između i na krajevima.
Mišljenja sam da bi slogan “Srbija Nema Alternativu” bio efektivniji kao antiteza DS-ovoj demagogiji “EU nema alternativu”, ali nije ni ovaj loš. DSS ima težak zadadak da na ovim izborima razbije kompleks niže vrednosti kod građana, kako mi nismo sposobni da sami gradimo svoju zemlju. Ovaj kompleks je planski usađivan u (pod)svest, kao oruđe uspostavljanja kolonijalne vlasti, i porobljavanja Srbije. Zadatak je utoliko teži, jer je na delu, kako Koštunica na fin način kaže nenaklonost medija, a u stvari potpuna medijska blokada svega što bi da dovede u pitanje dogmatičnu proevropsku politiku. Na kraju bih poručio jednu istinu koja je meni lično mnogo pomogla u životu. Šta god čovek misli u pravu je. Ako misli da nešto ne može u pravu je, isto kao i kad misli da nešto može. Razlika je samo u tome što se mnogo bolje osećaš kad misliš da nešto možeš. Sve najbolje na ovim po mnogo čemu odsudnim izborima, koji će nadam se probuditi građane Srbije iz evropskog sna, vratiti im veru u sebe, i vratiti im dostojanstvo jer će od statusa prosjaka, nadam se, postati gospodari svoje sudbine.
DS treba rusiti sa argumentima tj sa obelodanjivanjem njihovog lopovluka i kojekakvih merifetluka, a toga imate na izboru koliko hocete.Oni i nekriju koliko su ogrezli u korupciji i kriminalu jedino im pravosudje ide naruku jer nista ne preduzima.Dati im jos jedan mandat je ravano samoubistvu.