Putin za pobedu u prvom krugu

Piše Bogdan Đurović

Da li će Zapad i ruska opozicija priznati pobedu Vladimira Putina na predsedničkim izborima 4. marta ili će „narandžasti protesti“ biti radikalizovani po cenu sukoba većih razmera

 

Kroz nedelju dana, 4. marta, u Rusiji će biti održan prvi krug predsedničkih izbora. Kandidati za mesto šefa najveće države sveta su Vladimir Putin (Jedinstvena Rusija), Genadij Zjuganov (Komunistička partija Ruske Federacije), Sergej Mironov (Pravedna Rusija), Vladimir Žirinovski (Liberalno-demokratska partija Rusije), kao i milijarder Mihail Prohorov. Prema istraživanjima javnog mnjenja, sva je prilika da će Putin pobediti još u prvom krugu, mada prozapadna opozicija i njoj bliski analitičari uveravaju da se to neće dogoditi. Zato je sada glavno pitanje: da li će Vladimir Putin završiti ceo posao već 4. marta, da li će Zapad i njegovi eksponenti u Rusiji tu pobedu priznati ili će „narandžasti protesti“ biti radikalizovani po cenu sukoba većih razmera?

„KOREKCIJA KURSA“
Prema prognozi Fonda „Javno mnjenje“, tekući Putinov rejting porastao je prošle nedelje sa 58,7 na ravno 60 odsto, kao i rejting njegovog najbližeg pratioca Zjuganova – sa 15 na 16,7 procenata. „Naša prognoza je da će u prvom krugu biti 60 odsto glasova za Putina. Zato, prema našim procenama, drugog kruga neće biti“, rekao je direktor FOM-a Aleksandar Oslon, dodavši da je među Putinovim pristalicama „veoma malo onih koji nisu sigurni da će u nedelju izaći na birališta“. I upravo su to najveće tačke sporenja među ruskim analitičarima patriotske i prozapadne provenijencije. Ovi poslednji uveravaju da Putin neće pobediti u prvom krugu, jer veliki deo njegovih pristalica neće izaći na birališta, uvereni da on pobeđuje i bez njih.
Takva tačka gledišta je veoma diskutabilna baš zato što tim argumentom pokušava da se ospori legitimnost Putinove pobede. To je, zapravo, samo uvertira za tvrdnje o „masovnoj izbornoj krađi“ koje će uslediti odmah po zatvaranju birališta – po oprobanom vašingtonskom receptu u poslednjih desetak godina. Ključno za uspeh svakog prevrata ove vrste jeste da se vlast delegitimizuje, izbori proglase krađom i farsom, i time sruši autoritet same države. Kada se to jednom desi, poznato je u mnogim zemljama od Srbije do Kirgizije, država posle toga teško ponovo staje na noge i ubrzo gubi suverenitet. Što i jeste glavni cilj takvih „narodnih revolucija“…

[restrictedarea]

U Putinovom slučaju, međutim, situacija je bitno drugačija. Pre svega, uprkos svim propagandnim naporima, uprkos hiljadama novootvorenih antiputinskih sajtova i agilnih blogera – teško je ubediti značajnu većinu da je najpopularniji Rus lopov i prevarant i da mu je narod okrenuo leđa. Politikolog Mihail Remizov napominje da je Putin uvek bio popularniji od njegove partije Jedinstvena Rusija. Uprkos tome što je moguće da ne izađu na izbore svi koji se u istraživanjima pojavljuju kao Putinove pristalice, Remizov smatra da ne bi trebalo očekivati velika iznenađenja. „Čak i ako ne izađu svi Putinovi birači, u ovom trenutku sve ukazuje da će biti samo jedan krug. I glavni problem za vlast neće biti izborni rezultat, već njegova legitimacija u očima aktivnih slojeva društva“, napominje Remizov.
I tu je, svakako, u pravu. Zanimljiva rasprava na temu ruskih predsedničkih izbora vodila se ovih dana na okruglom stolu među američkim ekspertima, čija gledišta gotovo u potpunosti odražavaju zvaničnu politiku Vašingtona. Tako direktor Instituta „Hariman“ na Univerzitetu „Kolumbija“ Timoti Fraj napominje da će, uprkos tome što je Putin kandidat bez premca, „u novim uslovima otvorenih protesta i pada popularnosti, pobeda u prvom krugu biti problematičnija nego ranije“. Svakako da ove zlokobne najave iz Amerike predstavljaju deo pripremne kampanje za masovne proteste koji bi trebalo da uslede posle predsedničkih izbora u Rusiji.
A kada se sagledaju i ostale izjave američkih analitičara, stvari postaju još jasnije. Pre svega, oni listom smatraju da odgovor vlasti u Moskvi na proteste nekoliko desetina hiljada pristalica opozicije – „nije adekvatan“! Naime, ne vide „korekciju kursa“ državnog vrha, što bi, po njima, podrazumevalo ni manje, ni više nego ponavljanje parlamentarnih izbora zbog navodnih krađa i manipulacija. Koliko je to groteskno može se videti ako zamislimo, na primer, profesore moskovskih univerziteta kako zahtevaju poništavanje predsedničkih izbora u SAD-u zato što ne biraju građani direktno šefa države, već to u njihovo ime čine izabrani elektori, zbog čega može da pobedi i kandidat koji ima manje osvojenih glasova! Svakako da je to direktno kršenje volje naroda, ali, začudo, niko u svetu zbog toga ne diže glas.

PIONI U TUĐIM RUKAMA
Međutim, profesor Univerziteta „Kolumbija“ Stiven Sestanovič insistira na tome da je neophodna „korekcija kursa“ u Kremlju, navodno kako bi se sprečilo nezadovoljstvo ruske elite. Teza o „nezadovoljstvu ruske elite“ nije nova, nju već nekoliko godina forsiraju američki analitičari, naročito iz obaveštajne kompanije „Stratfor“. A korekcija kursa za koju se zalažu američki „opinion-mejkeri“ ne predstavlja ništa drugo do – potpuno povlačenje Putina sa vlasti i njena predaja u ruke „narandžastih barona“ koji idu na konsultacije u ambasadu SAD-a u Moskvi. Jer, ponavljanje parlamentarnih izbora, što je glavni zahtev opozicije, jeste siguran put u potpuno urušavanje i Putina i Rusije. Posebno što takvi zahtevi dolaze od onih koji na tim izborima nisu ni učestvovali. Drugi ekspert iz Instituta „Hariman“ Linkoln Mičel, pak, tvrdi da će Putin izabrati „najefikasniji način“ borbe protiv opozicije – putem primene nasilja, podsećajući na slučajeve iz prošlosti, poput Tjenanmena 1989. i Minska 2010. godine…
Amerikancima se priključuju i „ugledni analitičari“ iz Rusije. Trebalo bi spomenuti jednog od njih, Andreja Piontkovskog, on često i nadugačko piše autorske komentare u zapadnim medijima, koji mu daju nezasluženo veliki prostor. Zapravo, njegova zasluga je jedino u tome što je istaknuti antiputinovac, funkcioner narandžastog pokreta „Solidarnost“ i čovek koji gotovo da ne bira reči u obračunu sa ruskim premijerom. Piontkovski je, međutim, zanimljiv iz drugog razloga: njegova pisanija predstavljaju obrazac zapadne propagande protiv Putina i mora mu se odati priznanje da veoma vešto i bez imalo odstupanja od platforme kombinuje sve elemente neophodne za takvu vrstu pamfleta. Novinari sa Zapada mogu od njega da preuzimaju gotove teze i zabeleške i neće se posramiti pred svojim šefovima.
Tako gospodin Piontkovski, u svom poslednjem članku u španskim medijima, tvrdi da su dva događaja „ubrzala krah poverenja Putinovom režimu“. „Najpre u septembru, na kongresu Jedinstvene Rusije, gde su Putin i `predsednik` Dmitrij Medvedev napravili to što su svi očekivali, kada je bila objavljena namera Putina da se kandiduje za mesto predsednika u martu 2012, proglasivši sebe tako za doživotnog diktatora Rusije. Želja da zauvek ostane na čelu države može se objasniti ne samo njegovom glađu za vlašću, već i strahom da će jednom morati da odgovara za svoje postupke. Drugi smrtni udarac autoritetu Putina nanele su nečuvene zloupotrebe na decembarskim izborima za Državnu dumu. Ako je verovati posmatračima od poverenja, kao što su aktivisti nevladinih organizacija `Golos` i `Sitizens voč`, nameštanjem rezultata u korist JR, koju sada zovu `partija lopova i prevaranata`, ova partija dobila je prednost između 15 i 20 odsto“, piše Piontkovski i najavljuje rušenje „autoritarne“ vlasti ne samo u Rusiji, već i u savezničkim zemljama – Belorusiji, Kazahstanu i Ukrajini. Ne pominjući, naravno, da su ovi „posmatrači od poverenja“, preko Kongresa SAD-a, direktno finansirani iz američkog federalnog budžeta.
Međutim, daleko od toga da bi Piontkovskom, koga zapadni mediji kuju u zvezde, trebalo bezrezervno verovati. Kao što sada iznosi smele prognoze ostaće upamćen i po svojim „pouzdanim predviđanjima“ da će Medvedev biti predsednik svega nekoliko meseci, jer će podneti ostavku u korist Putina, što je Piontkovski najavio 2008, ili kada je 2009. godine ustvrdio da će Kina i Amerika napraviti veliki antiruski savez. Koliko je tada bio u pravu videlo se i ovog meseca, prilikom zajedničkog veta Moskve i Pekinga na rezoluciju Vašingtona u SB UN.
Ali, naravno, on ne odustaje. I ko još pamti šta je ko govorio pre četiri godine, kada predstoji borba za osporavanje rezultata predsedničkih izbora. Tačnije, američki eksperti i mediji, potpomognuti Piontkovskim, samo vrše artiljerijsku pripremu pred glavni napad na Putina, odnosno ulične proteste koji mogu da prerastu u nemire. Stoga je jasno da su Piontkovski i njemu slični samo pioni u tuđim rukama. Međutim, kralj u Kremlju je dobro branjen.

[/restrictedarea]