ПРО: „Кад јагањци утихну“ у Европи

Чудна ствар. Председник Дмитриј Медведев објављује о озбиљним војним контрамерама у односу на ЕвроПРО, а европски медији и политичари ћуте као заливени. Само су у два-три издања овлаш објављени наслови о руској „претњи“. Стандардни шаблон сличан угљеној прашини која се упила у рударе.

Једино је генерални секретар НАТО прекршио табу. Међутим, ни у његовој изјави се није чуло ништа оригинално. Исти онај џентлменски комплет о спремности на сарадњу с Москвом у области ПРО. Помешан с тврдњама да ће систем ракета-ловаца хватати само иранске ракете, а не руске. Расмусен је заборавио да помене још једну страшну претњу осим иранске – севернокорејску. Међутим, очигледно је да су и сами натовци напокон схватили колико је позивање на ово апсурдно и смешно. Тему разматрају аналитичар Сергеј Гук и стручњаци радија „Глас Русије“ – политиколог, члан Савета за развој грађанског друштва и права човека при председнику РФ Сергеј КАРАГАНОВ и немачки политиколог професор Арно КЛЕНЕ (Arno Klönne).

„Ћутање јагањаца“ у Европи је симболично. Негирати Русији легитимно право да осигура националну безбедност јесте очигледан знак да је човеку помућен разум. Уосталом, као и ако се Кремљ ослања на вербална обећања Запада. Наслушали смо их се и више него што треба. Хрестоматијски пример вероломства је обећање са заклетвом Беле куће да неће ширити НАТО на Исток „ни за један инч“. Горбачов се тада упецао на мамац. А садашњи руски лидери изгледа да поседују здрав скептицизам. Без документарно забележених гаранција нема никаквог поверења. А САД су узгред речено, одбиле да дају уговорне обавезе о томе да антиракетни штит неће бити употребљен против Русије.

По мишљењу италијанских новина La Repubblica „Москва се уморила од америчких одуговлачења у вези с ракетним штитом у Европи. Чак ни на самиту АТЕС у Хонолулуу Медведев није добио од Обаме јасан одговор“. И без обзира на то како да се заврши прича с ЕвроПРО њен талац на овај или онај начин може постати Стари свет. Пре свега, Румунија, Пољска, Шпанија и Турска која им се придружила. Управо њих ће Американци усрећити противракетним уређајима, они ће бити на нишану „Искандера“. Мишљење политиколога Сергеја Караганова, члана Савета за развој грађанског друштва и човекова права при председнику РФ:

„Европљани су се плашили да ће их Американци одвојити од своје безбедности. Сад је питање о ПРО за њих скоро непостојеће, они га се одричу. А тренутној администрацији САД је потребно да удовоље републиканцима који свето верују у систем ПРО.

Обећањима само на речима, безусловно, не треба веровати. Тим пре што је Запад сам доказао да није достојан било каквог поверења. Последњи пут је то показано у односу на Мубарака и његово друштво, који су раније били најбољи пријатељи. И њих су „намагарчили“ тако да човек остаје без даха“. (…)

Како се у насталој ситуацији осећају Европљани? Зар их оно што се дешава не подсећа на ситуацију с почетка 80-их с лоцирањем америчких „Першинга“ и крилатих ракета? Реч препуштамо немачком политикологу, професору Арноу Кленеу:

„Тада је спирала трке у наоружању, у којој је учествовао СССР за њега била економски неисплатива. Бесмислено расипање народног блага. Има бојазни да ће се сад десити нешто слично. Мислим да би било политички разумније раскинути ову спиралу и не одговарати ракетама на ракете супротне стране. Овде постоји осећај претње, неупоредиво мањи него у пређашња времена. Тада су противречности биле много заоштреније. За већину, између осталог, и за Немачку, то није првостепена тема. То значи трошење финансија, апсурдне активности и повећава системе наоружања страна, што природно, носи са собом опасност. Међутим, осећај опасности, осећај да ћемо постати таоци засад је знатно мањи него онда. И ситуација се не доживљава тако драматично.

“Главну улогу у друштвеном миру Европљана, наравно, играју медији. Сви знају како су они довитљиви кад од муве треба направити слона. Посебно уколико постој наруџбина: да се надува тема „претња са Истока“. Тако да, нажалост, још увек није стављена тачка у причи с ракетама-противракетама.

Извор: Глас Русије