Одговор Русије на ЕвроПРО

Шеф руског Генералштаба, генерал Макаров, је на конференцији за новинаре у Москви наставио давнашњи спор с САД поводом развоја система ПРО у близини руских граница.

Изјава начелника Генералштаба о томе да постоје средства, која омогућавају да се адекватно реагује на стварање морског система ПРО НАТО изазива интересовање и због његових речи о приближавању „тачке после које нема повратка“ у противречностима између Русије и НАТО на тему ПРО. Николај Макаров није конкретизовао могући руски одговор, али ту и нема тако много варијанти. Морску компоненту система ПРО САД и њихових савезника чине ракете-ловци SM-3, које се налазе на крстарицама типа Ticonderoga, разарачима Arleigh Burke и бродовима сличних могућности.

Кад је реч о средствима за реаговање на овакав систем, пре свега треба имати у виду технику и наоружање, који су у стању да се боре с надводним бродовима противника. Дакле, ради се о обнављању на новом технолошком нивоу аналога совјетских снага „против носача авиона“, које су овог пута пре свега усмерене на ловљење бродова ПРО.

Радови се истовремено одвијају у неколико праваца. Подводна флота до 2025. године треба да сачува у свом саставу 4-6 атомских подводних крстарица из пројекта 949А, које ће бити модернизоване и технички опремљене новим противбродским ракетама „Оникс“. Њима ће се придружити осам атомских подморница из пројекта 885, наручених у оквиру државног програма наоружања до 2020. године, које су опремљене истим таквим ракетама. До 2025. године број ових подморница може достићи 10-12 јединица.

Руско ратно ваздухопловство, које је у свој састав узело и морску авијацију носача ракета спрема своје аргументе. Између осталог, то је и модернизација бомбардера на већим дистанцама Ту-22М и варијанта М3М, као и серијска производња бомбардера Су-34, који су сасвим способни да замене и подрже Т-22М на мањим дистанцама (радијус борбе Су-34 износи око 2000 километара). До средине следеће деценије РРС ће располагати с 60-70 модернизованих Ту-22М и 180-200 Су-34. Подморнице и авијација, опремљене новим ракетама, уз подршку надводне флоте, у потпуности ће моћи да пруже „топао пријем“ бродовима система ПРО.

Међутим, изјава Макарова о могућој „тачки после које нема повратка“ очигледно не предвиђа да ће одмах уследити борбена дејства. Вероватно, пре треба говорити о преласку од упозорења на реалне мере супротстављања, како на мору, тако и на копну. Уколико после мајског самита НАТО систем ПРО у Европи реално буде лоциран, реалност ће постати и појава оперативно-тактичких комплекса „Искандер“ у Калињинградској области, и могуће је, поновно разматрање сарадње с Алијансом у вези с низом кључних праваца, укључујући и авганистански транзит.

Извор: Глас Русије