Most kod Beške: Na Dunavu preskupa ćuprija

Piše Uglješa Mrdić

Ivo Andrić je kritikovao Mehmed pašu Sokolovića zbog mosta preko Drine. Nije imao ništa protiv mostova, ali je maestralno literarizovao most preko Drine Mehemed paše Sokolovića, ukazajući na činjenicu da su u njega ugrađene ljudske žrtve. U Srbiji se danas retko ko usuđuje da uputi kritiku predsedniku države ili gradonačelniku Beograda za izgradnju mostova koji su, ma koliko velelepno izgledali, takođe građane Srbije koštali velike a bespotrebne žrtve. Jedan od takvih mostova je Most na Adi, drugi, o kojem govori ovaj tekst, jeste Most kod Beške…

 

Javnost sasvim opravdano želi da zna cenu Mosta na Adi, koja je prema rečima gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa oko 140 miliona evra (desetak miliona evra gore-dole, kako on kaže). Međutim, ono što se krije od javnosti je cena Mosta kod Beške.
Ako znamo da će cena Mosta na Adi izaći sa svim pristupnim saobraćajnicama preko 600 miliona evra, onda nas i ne bi trebalo čuditi ako i u slučaju Mosta kod Beške ima višemilionskog „ugrađivanja“ po partijskoj liniji.
Pomenuti mostovi rađeni su ili se rade godinama. Podsetimo da je posle NATO agresije 1999. godine u roku od godinu dana tadašnja vlast na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem izgradila i rekonstruisala na desetine mostova i nadvožnjaka, po ceni manjoj nego što je izašla cena Mosta kod Beške. A postavlja se pitanje kolika je cena Mosta kod Beške?

ZA POČETAK DUPLO SKUPLJE

[restrictedarea]

Međutim, za razliku od cene Mosta na Adi vladajuća garnitura je rekla barem okvirnu cifru Mosta kod Beške.
„Gradnja Mosta kod Beške skuplja je za 2,7 milijardi dinara. Most košta 5,6 milijardi dinara, što je skoro dvostruko više od ugovorene cene“, rekli su u javnom preduzeću „Putevi Srbije“.
Prema njihovim rečima, na povećanje troškova za 2,7 milijardi dinara uticali su dodatni istražni radovi zbog kojih su produženi šipovi, dodatna istraživanja zbog eventualnih zaostalih mina i sanacija klizišta na desnoj obali Dunava. Cena gradnje mosta povećana je zbog dodatnog obezbeđenja stabilnosti postojećeg mosta, a plaćen je i odštetni zahtev po odluci Fidik arbitraže, jer za izgradnju nije korišćena treća traka starog mosta na toj deonici autoputa na Koridoru 10.
„Putevi Srbije“ su saopštili da je ojačana konstrukcija mosta na osnovu eurokoda, a veće troškove austrijskoj građevinskoj firmi „Alpina“, koja je glavni izvođač radova na mostu, napravile su i izmene zakona kojim je morala da se pojača zaštitna ograda prema EU standardima.
Na razliku između ugovorene i konačne cene gradnje mosta uticala je i razlika u ceni po ugovoru, po koeficijentima koje izdaje Republički zavod za statistiku Srbije, naveli su u „Putevima Srbije“ i dodali da je „Alpini“ do sada isplaćeno 43 miliona evra za radove. Ostatak novca biće isplaćen izvođaču prema dinamici ispostavljanja obavljenih radova, a konačan iznos biće utvrđen po rešavanju poslednje sporne tačke, odnosno vremenskog produžetka završetka radova. Most kod Beške na Dunavu finansira se iz kredita „Evropske banke za obnovu i razvoj“ (EBRD). Izvođač radova je austrijska „Alpina“, a gradnja mosta počela je 2008. godine i paralelno su građeni pristupni putevi u dužini od oko tri kilometra. Ugovorena vrednost radova za izgradnju mosta na putnom pravcu E-75 bila je 33,7 miliona evra.
Inače, novi Most kod Beške na Dunavu, na severnom kraku koridora 10, pušten je 3. oktobra prošle godine u saobraćaj.
Predsednik Srbije Boris Tadić obišao je tada novi Most kod Beške na Dunavu, gde se pozdravio i porazgovarao sa radnicima i inženjerima koji su ga gradili.
„Za ovakve stvari živim“, rekao je Tadić zadovoljan realizacijom građevinskog poduhvata na Dunavu. Tadić je istakao da ne vidi svrhu bavljenja politikom, ako iza tog angažmana ne ostanu mostovi, putevi i drugi infrastrukturni projekti.
„Velika je stvar kad izgradite nešto što će ostati na upotrebu za tri generacije“, rekao je predsednik Srbije. Kada predsednik kaže tri generacije verovatno misli da će tri generacije vraćati dugove ovog režima zbog izgradnje novih mostova, jer je vlast zadužila građane za stotine miliona evra.

ŽESTOKA BORBA
Most kod Beške u blizini Novog Sada je najduži je most preko Dunava u Evropi, a po izgledu se ne razlikuje od susednog starog mosta. Most kod Beške je sagrađen u okviru projekta autoputa Beograd-Novi Sad-Subotica. Ukupna dužina mosta je 2.250 m, a širina 14,4 m. Most ima tri trake za drumski saobraćaj (pun profil za jednu stranu autoputa) i dve pešačke staze širine 1,7 metara. Usled velike razlike u nadmorskoj visini leve i desne obale Dunava, most je dizajniran sa nagibom od 2,3 odsto, što je ujedno i najveći nagib na autoputu. Tokom srednjeg vodostaja on se uzdiže 51 metar iznad Dunava.
Glavni dizajner mosta je bio Branko Žeželj, a izgradila ga je „Mostogradnja“ između 1971. i 1975. godine. Most se nalazi u blizini mesta Beška, po čemu je i dobio naziv. Investitor je bio SIZ za puteve Vojvodine.
Trebalo bi istaći da su predstavnici austrijske „Alpine“ i „Puteva Srbije“ vodili do poslednjeg trenutka žestoku borbu oko „prebijanja“ računa za Most kod Beške. Austrijanci su tražili ukupno 100 miliona evra, dok je srpska strana na kraju uspela da spusti cenu na 70 miliona evra, duplo više od početnog dogovora.
Tada je direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak izjavio da bi Austrijanci mogli da dobiju 30 do 40 odsto više novca od prvobitnog ugovora, što bi iznosilo oko 50 miliona evra.
Na tenderu je prvobitno pobedio domaći konzorcijum na čelu sa „Mostogradnjom“, ali je kasnije posao dobila austrijska „Alpina“. Podsetimo, još u avgustu je objavljeno da će Most kod Beške koji kao podizvođač za „Puteve Srbije“ gradi „Alpina“ zbog dodatnih radova koštati državu 40 umesto planiranih 33 miliona evra.  Tako je Austrijancima koji su 2006. godine ponudili da grade most za 33,7 miliona evra, do sada dato oko 43 miliona. Međutim, kada su radovi u oktobru prošle godine završeni, „Alpina“ je tražila ukupno 100 miliona evra. U Vladi Srbije smatraju da je to previsoka cifra.

GRBAVI NEBEZBEDNI MOST
Otvaranje novog Mosta kod Beške građani su prihvatili sa radošću, a naročito oni koji češće putuju na relaciji Novi Sad – Beograd, računajući na bržu i sigurniju vožnju.
Međutim, posle oktobarskog puštanja u saobraćaj „mosta blizanca“ kod Beške, primećeno je da automobili poskakuju, kao da voze previše uzbrdo, pa nizbrdo, što je probudilo njihovu sumnju u valjanost posla.
U „Putevima Srbije“ kažu da se svi mostovi velikih raspona, posebno betonski, projektuju tako da imaju ozbiljna nadvišenja u sredini raspona da bi se neutralisala vremenska deformacija. Ugib, odnosno vidna deformacija mosta, može se primetiti i na starom beščanskom mostu, mostu „Gazela“ i drugima.
Na Mostu kod Beške je namerno formirano nadvišenje od 60 metara, između 150 i 210 metara.
Upućeni kažu da je najveći problem bilo klizište s desne strane Dunava, ali i fundiranje i blizina starog mosta, jer se moralo paziti da se statički ne ugrozi. Zato je državna Reviziona komisija dva puta vraćala projekat na popravni, uz sugestiju da se angažuju iskusniji stručnjaci.
Iskusni graditelji mostova još pre izgradnje mosta upozoravali su na to da je inženjerski koncept loše postavljen i da je zbog konfiguracije terena i blizine susednog mosta betonski most tehnički teško izvodljiv.
Mnogo bezbolnija bi bila izgradnja čeličnog mosta, kao što je predlagao domaći konzorcijum, s „Mostogradnjom“ na čelu, koji je osim bolje ponude imao i nižu cenu, ali su to kreditori odbili s obrazloženjem da nisu navedeni tačni podaci o poslovanju domaćih kompanija. Tako smo dobili težak most na poroznom terenu pa, iako je klizište dodatno obezbeđeno, most je, za svaki slučaj, nadvišenjem osiguran od sleganja. Konstrukcija mosta je projektovana od prednapregnutog betona i u nju je ugrađeno više od 620.000 kubika betona, odnosno oko 9.700 tona armature, te više od 47 kilometara kablova za prednaprezanje. Srećom, barem temelji nisu slabi, jer je u njih ugrađeno blizu 27.000 kubika betona, a izgrađeno je više od 13.000 metara šipova prečnika 1,2 metra. U dva glavna rečna stuba, koji nose oznake 42 i 43, pobijeno je 50 šipova po stubnom mestu, dužih od 25 metara.
S kritične desne strane mosta na kojoj je klizište urađena je dodatna potporna konstrukcija za stabilizaciju terena, u koju je ugrađeno 3.655 kubika betona, odnosno 401 tona armature i izvedeno više od 2.400 metara šipova prečnika 1,2 metra.
Nadvišenje zbog poprečnog nagiba mosta posebno je naglašeno u brzoj traci, gde se često vozi prebrzo, i više od 160 kilometara na čas, pa vozilo u sekundi pređe 45 metara.
Osim toga, poznato je da je „Alpina“ na gradilištu kod Beške imala veliki problem sa klizištem. Koliko tačno je sve to uticalo na cenu mosta nezahvalno je napamet procenjivati.
Prilikom nedavnog otvaranja mosta, šef projekta i tehnički direktor preduzeća „Alpina Srbija“ Zoran Kostić je rekao da će konačna cena izgradnje novog mosta kod Beške biti poznata, zbog naknadnih radova na tom objektu, za dva do tri meseca.

PROBIJANJE ROKA
Podsetimo, tender za izgradnju novog Mosta kod Beške i obnovu postojećeg raspisan je 2004. godine. Iako je domaći konzorcijum „Mostogradnja“, „Goša“, „Planum“, „Pim“, „Min“ i „Zavarivač“ ponudio nižu cenu radova i kraće rokove, odbijen je zato što nije dao precizne podatke o poslovanju.
Ugovor je dve godine kasnije potpisan sa konzorcijumom austrijske „Alpine“ i nemačkog DSD-a. Ali ozbiljni radovi na izgradnji počeli su u jesen 2008. godine. Izgradnju mosta pratili su problemi sa angažovanjem neiskusnih projektanata, zbog čega je Ministarstvo za infrastrukturu u dva navrata formiralo komisiju da utvrdi šta se i kako radi na ovom gradilištu, i pojava klizišta.  Završetak radova najavljivan je nekoliko puta, što je, takođe, prekoračeno.
„Putevi Srbije“ saopštili su prošlog meseca da će konačna cena novog mosta preko Dunava kod Beške biti poznata javnosti do kraja godine.
„U toku je rad nadzornih organa i stručnih službi ‘Puteva Srbije’ i nezavisne predarbitražne Komisije, koji po proceduri Međunarodnog saveza inženjera konsultanata pregledaju dokumentaciju o izvedenim radovima“, navedeno je u saopštenju.
„Putevi Srbije“ ističu da će do kraja godine, posle dobijanja konačnog izveštaja, biti u mogućnosti da saopšte konkretne podatke.
I u javnosti je počelo kalkulisanje koliki bi mogli da budu ukupni troškovi izgradnje – 52 miliona evra, koje prihvata investitor, ili ukupno 83 miliona evra, koliko traži izvođač, od kojih je 43 isplaćeno, a 37 ugovoreno…
Za probijanje roka niko ne spominje plaćanje penala, a probijeni su zbog loše pripreme posla u koji se krenulo na osnovu idejnog, a ne glavnog projekta, zbog problema sa klizištem, gubljenja vremena s angažovanjem neiskusnih projektanata, pa tek posle dve intervencije Komisije na gradilištu su angažovani iskusni projektanti dorasli zadatku.
Projektanti su tražili da se izvrše neke izmene u projektu, jer se naletelo na klizište sa strane mosta ka Beogradu. U međuvremenu je došlo do prenosa nadležnosti sa Republike na Vladu Vojvodine, pa su od njih morale da se čekaju dozvole. Potom je bilo sporenja i oko toga da li bi trebalo da bude most blizanac ili da se pravi niži most. Tako da je bilo nekoliko sporova, a novac je već bio prebačen, pa se kasnilo više nego što je trebalo.
Ukoliko se Republika Srbija ne dogovori sa „Alpinom“ o isplati dodatnih troškova, Austrijanci bi mogli da zatraže arbitražu pred Međunarodnom trgovačkom komorom u Parizu. To se već desilo kada je njima i Poru oduzeta koncesija za gradnju autoputa Horgoš – Požega. Zanimljivo je, međutim, da je „Alpini“ već isplaćeno oko 40 miliona evra, pošto im je novac uplaćivan sukcesivno tokom radova. To je već za sedam miliona više nego što piše u ugovoru. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio je da će cena izgradnje novog i rekonstrukcije postojećeg mosta na Dunavu kod Beške biti 70 miliona evra.
Ministar Milutin Mrkonjić je ranije najavljivao da će se cena mosta znati do 25. decembra 2011. godine, ali je rekao da je taj proces produžen jer se ušlo u vreme praznika. Kao što znate, cena nije saopštena.
Koliko će zvanično koštati ovaj projekat, znaće se posle nadzora koji obavlja konsultantska kuća „Skot Vilson“. Država mora da plati više, ali ne koliko traži investitor, jer je to previsoka suma, smatraju u Vladi Srbije. Država smatra da bi trebalo da plati 70 miliona evra, a izvođači radova, austrijska „Alpina“ i nemački DSD, traže i više od 100 miliona evra.
Ivo Andrić je kritikovao Mehmed pašu Sokolovića zbog mosta preko Drine. Nije imao ništa protiv mostova, ali je maestralno literarizovao most preko Drine Mehemed paše Sokolovića, ukazajući na činjenicu da su u njega ugrađene ljudske žrtve. U Srbiji se danas retko ko usuđuje da uputi kritiku predsedniku države ili gradonačelniku Beograda za izgradnju mostova koji su, ma koliko velelepno izgledali, takođe građane Srbije koštali velike a bespotrebne žrtve.
Opozicija i slobodna javnost u Srbiji zato s pravom postavlja opravdana pitanja: „Koliko košta Most kod Beške?“ i „Zašto skuplje, kada je moglo daleko jeftinije?“

[/restrictedarea]

Jedan komentar

  1. Svojevremeni Slobov beogradski gradonačelnik i socijalističke vlasti u Skuptini Beograda rodonačelnik osmislu, kažu, jedan od najljepših slogana: “Svi smo po malo socijalisti”. Onda mu se u ozanosu obnove ranjene zemlje pridruži drug Mrka : “Pre roka”.

    Izmiriše ee lažnoljevičarske stranke, i u stilu janičara počeše, nakon dvije decenije da – prave mostove sa plažanjima polse roka, ali uzimanje kajmaka – pre roka. Pa pobogu, za svi nijesu i zvaično manje-više socijalisti iz tzv. Socijalističke (drp) internacionale.

    Nadam se da će i iz fusnota istorije zbog ovog neviđenog za….nja i pljačkanja naroda otići – na vrijeme – prije roka. A i Požarevac nije daleko.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *