Евроатлантски шовинизам

фото: Архива

Ако је жртва Срђана Алексића морални ослонац нове српске политике, зашто Чедомир Јовановић не следи њен херојски дискурс када је у питању сама Србија?

Прошлонедељни дуел Милорада Додика и Чедомира Јовановића остао би тек бурно варничење пред телевизијским камерама, да изјава лидера ЛДП-а о Срђану Алексићу из Требиња није отворила питање морала у јавности на најприземнији начин.

Aко је жртва Срђана Алексића морални ослонац нове српске политике, зашто Чедомир Јовановић не следи њен херојски дискурс када је у питању сама Србија? Зашто Јовановићеве изјаве о приликама на Балкану нису морално уравнотежене?

Срђан Алексић убијен је зато што је бранио недужне људе другачије вере. Српска јавност баш због тога не би смела да дозволи да се иза његове иконе склоне радикалне идеје евроатлантског шовинизма.

Чедомир Јовановић је до вулгарности недоследан, када изјави да ће, на пример, Косово само решавати своје проблеме (Политика, 1. новембар 2011.), а да ће тамошњи Срби пронаћи своје место у таквом Косову или ће морати да оду на тракторским приколицама.

Треба се сетити и његове изјаве из емисије „Утисак недеље“ из јуна прошле године, да је инсистирање Србије да се утврди истина о трговини људским органима на Косову и Метохији назвао „примером који наша политика неодговорно злоупотребљава“.

Сличних непринципијелних Јовановићевих изјава има још много. Изјава да је Република Српска настала на геноциду и да ће Срби с Косова или прихватити албанску власт или се иселити не спадају у исту раван морала у политици. Сва је прилика да је управо Чедомир Јовановић парадигма евроатлантског шовинизма првог разреда.

Политиколози сматрају да у ширем смислу, свако посматрање једног партикуларитета, као бољег, може да се сматра обликом шовинизма. Евроатлантски шовинизам користи прастару технику моралне дискредитације противника. Морално дисквалификовани, остајете без могућности одговора. Јер, са вама се о вашим аргументима у том случају више не полемише.

Само на тај начин, Срби с Косова и Метохије као легитимну алтернативу албанској непризнатој држави могу имати тракторе и селидбене колоне.

Овај текст, разуме се, не би био комплетан без помена Јовановићеве изјаве из марта прошле године, када је поводом дешавања у Либији Африканце назвао канибалима.

У демаршу афричких држава, наводи да је Јовановић изнео “изузетно озбиљне изјаве о афричким народима и државама, назвавши их канибалима”, а да на то нису реаговали председништво, влада и политичке странке, “па чак ни организација или комисија које се боре против расне дискриминације” у Србији.

Али, ова политичка једначина је проста. Српска држава и цивилни сектор не реагују у сличним ситуацијама ни када су сами Срби у питању. Ваљда је то судбина морално дисквалификованих нација, чије елите сањају мало евроатлантског шовинизма.

Бранко Жујовић

Извор: Глас Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *