Ђиласе, памти па врати

Пише Миодраг Зарковић

То што је „Дневник“ „РТС“-а на притајени начин узео учешће у обрачуну Бориса Тадића са градоначелником Београда, можда је запечатило судбине садашњег уредништва Јавног сервиса

Све док је Борис Тадић на челу Демократске странке, Александар Тијанић и Ненад Љ. Стефановић могу мирно да спавају. Али, чим Драган Ђилас уклони „Клунија“ и преузме му партију, Тијанић и Стефановић има да лете са „РТС“-а. Када буде куцнуо тај час, никакав Управни одбор Јавног сервиса, макар и тада био начичкан Тадићевим послушницима као што тренутно јесте, неће моћи да Тијанића и Стефановића спасе Ђиласовог осветничког гнева.
Тај гнев је вероватно и раније тињао у градоначелнику Београда, али је засигурно морао да прокључа прошлог викенда, после онаквих „Дневникових“ прилога о завејаном главном граду. Подмуклих прилога. Критичких!
Они су, уредници, у најгледанијој својој информативној емисији неколико дана заредом приказивали грађане Београда како гунђају на градску власт: она тамо бесна што чека аутобус већ 40 минута, она следећа што чека већ сат и по, онај тамо што снег није ни уклањан са коловоза, неки клинци се шегаче на рачун саобраћајног колапса, кукају продавци на пијацама, кукају пензионери, кукају пешаци, кукају возачи, чак и неки странац – па још Западњак, што ће рећи да његов утисак о Београду нема алтернативу – изјављује да је цела ситуација хаотична… А на све то, од изјаве Живорада Анђелковића, градоначелниковог заменика, пустили су само реченицу у којој се он правда у име градских власти („Јесте, сви нас критикују, али шта да се ради, ми смо ту да критике примамо“). Ужас!
Замислите ви то: „Дневник“, одавно уштројени и окрезубљени „Дневник“, наједном сакупио одважност да критикује. И то само Ђиласове службе. Тих је дана сваки „Дневник“ по пола сата извештавао о снежној катастрофи широм Србије, при том нигде не пуштајући изјаве грађана против локалних или државних власти; приказиване су потресне исповести мештана о борби са белом стихијом, али се не чу глас незадовољства према надлежнима; осим у Београду, где се једино незадовољство и приказивало.
Е, то им Ђилас неће заборавити. Данашња опозиција ће, када више не буде опозиција, можда и показати одређену попустљивост према Тијанићу и Стефановићу. Ђилас неће. Ставили су се на страну Тадића и мећаве, и ударили на његову градоначелничку част – пази да им не опрости! Не би им то опростила ни нека милосрдна душа, а камоли човек који је на све ово реаговао тако што је на телевизији („Б92“), у емисији која му је увек на услузи („Утисак недеље“), прошле недеље био једини гост, а при том још и пребацивао водитељки како је била, наводно, преоштра према њему.
Тај не прашта. Тај зна да не пада снег да покрије брег, већ да би свака звер оставила свој траг. А Тијанићев и Стефановићев траг му је прошлог викенда био видљивији него икада.

***
Пошто Иван Ивановић још није био у прилици да угости Анђелину Џоли и поклони се пред њеним антисрпским делима,  његов задатак за сада мора да обавља „Ексклузив“, приглупа емисијица „Прве“ о домаћем и светском џет-сету, приказивана сваког радног дана. У претходној седмици, „Ексклузив“ нас је чак три пута извештавао о Анђелининим активностима, како пословним (везаним за срамоту од њеног редитељског првенца), тако и приватним (опет је трудна). Толика учесталост прилога о најсиликонскијој сарајевској пропагандисткињи још једно је сведочанство о погубном изливу Холивуда у мозгове овдашњих ТВ посленика.

***
Мада, није нама ни потребан Холивуд. Имамо ми и „домаће“ србомрсце, попут Лазара Стојановића и Александра Баљака, два назови редитеља огрезла у клеветању српства и Србије. У последњем издању емисије „Да можда не“, на тему односа Холивуда према „злим Србима“, Стојановић и Баљак су, једнако поносни на сопствене ограничености, сипали простаклук, до увреде, до будалаштине. Посебно је одбојан био Стојановић, док је својим уобичајеним попујућим маниром објашњавао да Холивуд никада није робовао америчкој политици и поверавао се да му је неостварена жеља да сними филм о „страшним злочинима“ против војвођанских Немаца крајем Другог светског рата.
Тужно је, али истинито, да ни Анђелина, ни било која друга умишљена холивудска величина не може да смисли такву антисрпску гадост, какву могу овдашњи квислинзи.