Да ли су сви Јевреји криви?

Пише Јаша Алмули

За Србе, поносан народ који је поднео велике жртве за оно што је постигао у Два светска рата, несрећа која га је снашла за многе је била непојамна.  И као често у таквим ситуацијама, у делу Срба појавила се тенденција да се неочекивано зло припише некој тајној сили и у „Протоколима сионских мудраца“ пронађени су Јевреји као дежурни кривци

 

Када сам побијао  тврђења стране  антисрпске ратне пропаганде да је Србија антисемитска земља,  пре свега сам наводио  „Јеврејску енциклопедију“ издату  1971. године у Јерусалиму, у Израелу. У њој, на страни 874, стоји да су „после стварања Југославије 1918. године антисемитска осећања потекла у Хрватској и Славонији и да су у Србији династија Карађорђевића и  Православна црква испољавали повољан став  према Јеврејима“. Став остатака династије Карађорђевића и СПЦ-а се у бити није досад променио, што ћу касније показати. Али  нажалост ових дана не бих могао да се позовем на одсуство антисемитизма у Србији. Последње деценије код  нас га је било преко очекивања. Појавило се на десетине издања „Протокола сионских мудраца“, памфлет  који оптужује Јевреје да желе да освоје власт у свету користећи упоредо комунизам и капитализам, а што је измислила руска царска тајна полиција у доба  револуционарног врења у тој земљи, и затим немачки нацизам ширио по свету. Штампане су код нас и друге антисемитске књиге иностраног порекла, било је исписивања антијеврејских парола  и скрнављења јеврејског гробља у Београду, мада одмах после улаза стоји величанствени споменик Јеврејима палим у ратовима Србије од 1912. до 1918. године.

РАЗЛОЗИ…
Видим  два разлога тим појавама. Србија је током последњих двадесет година поднела неочекивано страшне ударце, санкције, долазак прогнаних  Срба из Хрватске, бомбардовање и уништење виталних привредних објеката, губитак Косова и Метохије  само зато што се супротстављала растурању Југославије као заједничког крова за Србе расуте по тој земљи. За поносан народ који је поднео велике жртве за оно што је постигао у Два светска рата, несрећа која га је снашла за многе је била непојамна.  И као често у таквим ситуацијама, у делу Срба појавила се тенденција да се неочекивано зло припише некој тајној сили и у „Протоколима сионских мудраца“ пронађени су Јевреји као дежурни кривци.
И затим уверење о кривици Јевреја, међу недовољно обавештеним Србима
поткрепљено је тиме што су јеврејског порекла били неколико  највиших функционера и сарадника америчког председника Клинтона, који је извршио агресију на Србе и Србију.
Међутим, порекло тих људи не би смело да њихова зла дела обележи као јеврејска. Јеврејски идентитет више њих је под питањем. Оно што су радили нису чинили као Јевреји, већ као високи функционери САД-а.
Медлин Олбрајт,  Клинтонова министарка спољних послова,  није се уопште изјашњавала као Јеврејка, а када су је на то подсетили, рекла је да то није знала. Министар одбране Виљем  Коен је имао мајку хришћанку, отац му је био руски Јеврејин, а он се никада није изјашњавао као Јеврејин, свуда је у документима писало да припада хришћанској Унитаријанској цркви (Unitarian Church). Насилник Ричард Холбрук, сада покојни, који је склопио Споразум са наоружаним албанским сепаратистима и терористима и претио Београду бомбардовањем ако не напусти Косово, све је био сем  активног Јеврејина. У његовој биографији на „Гуглу“ нећете наћи ништа јеврејског. У својој  каријери био је уредник часописа, амерички дипломата на врху, вероватно и амерички обавештајац и инвестициони банкар  у Вол стриту. Самуел Бергер, Саветник за безбедност у Белој кући, такође у биографији нема јеврејска обележја и активности. Сво четворо поменутих  су били производ успона некадашњих јеврејских усељеника из Европе и њиховог поистовећења са америчком улогом надмоћне суперсиле, каква је била пре двадесет година. Да нису размишљали и поступали као Јевреји на својим високим положајима већ као Американци, показало је једно недавно откриће о  Хенрију Кисинџеру, који је за време председника Никсона био саветник за националну безбедност и затим министар спољних послова.   „Јеврејска телеграфска агенција“, ЈТА, објавила је 14. децембра 2010. године да је пре 40 година,  приликом једног разговора са Никсоном у Белој Кући, Кисинџер рекао: „Ако у Совјетском Савезу ставе Јевреје у гасне коморе, то неће бити америчка брига“. Та његова изјава забележена је на траци сниманој у Белој кући.  Објавила ју је Никсонова библиотека.
Кисинџерова изјава била је екстремно антијеврејска. Његов став је проистекао из процене онога што је мислио да је амерички интерес.  То што је био потомак јеврејског свештеника у Немачкој, за Кисинџера министра САД-а није играло никакву улогу.
То искакање појединих потомака јеврејских усељеника на високе положаје у Америци није усамљена појава. Од пре око сто педесет година, односно од времена стицања грађанских права, Јевреји су се саживљавали са земљама у којима су боравили. Наши Јевреји, иако су касније добили сва грађанска права, ратовали су поштено крајем 19. века и затим од 1912. до 1918. године као добри српски грађани.

ИСКЉУЧИВОСТ  (САМО)АМЕРИЧКЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ВРХУШКЕ

[restrictedarea]

Био сам коментатор листа „Борба“ у његовим славним данима крајем педесетих година и  заступао сам несврстану политику. Питам оне који понашање неких америчких Јевреја на врху  сматрају јеврејским, да ли сам заступао несврстаност као Јеврејин или као Југословен убеђен у њену  исправност? Исто важи за  америчке „Холбруке“. Нису водили агресивну политику као Јевреји, већ као лоши људи Американци.
Истина, сем појединаца на високим положајима, и једно репрезентативно тело 13 националних и 117 регионалних организација америчких Јевреја изјашњавало  се за агресивне акције против Срба. „Саветодавно веће за спољне односе националне јеврејске заједнице“ (ЊЦРАЦ) је 27. априла 1993. године донело резолуцију о  Босни, у којој се каже  да би америчка влада требало да  предузме даље кораке да би се зауставио „српски геноцид“ у Босни.  Требало би се заложити за укидање ембарга на снабдевање муслимана оружјем, предузети хитне нападе из ваздуха да би се зауставила српска агресија и појачати изолацију Србије путем  строжих привредних и дипломатских санкција.
Лидери ових организација нису тражили изричиту сагласност око шест милиона америчких Јевреја за овакву резолуцију. То су урадили сами, и то вероватно из два разлога. Прво, судећи по њиховом  тражењу слободног  наоружавања босанских муслимана  и тврдњи да Срби  уништавају џамије и опседају муслиманске градове, изгледа да су  следили варљиво америчко веровање  да ће подршком босанским муслиманима   одобровољити исламски свет. И друго,   та врхушка међу америчким Јеврејима је пригрлила освајачку  политику владе  своје земље, која је у Југославији видела последњи остатак социјализма у  Европи који би требало разбити.
Није  ми познато да  се нека друга јеврејска организација у свету тако понела. Па чак и у Америци свој потпис  на резолуцијама  цитиране репрезентативне организације одрекла је  „Организација јеврејских ратних ветерана САД-а“ и  Јевреји који су преживели холокауст.  Указивали су на искуство Другог светског рата и доброг односа Срба према Јеврејима,  њиховог свирепог  убијања у НД Хрватској и укључивање муслимана у СС Ханџар дивизију. „Ми који смо преживели осећамо да званични став фаворизује погрешну страну!“, рекао је Луис де Грут (Groot), председник „Холокауст“ центра у Северној Калифорнији.

ЈЕВРЕЈИ У СВЕТУ НИСУ БИЛИ ПРОТИВ СРБИЈЕ
Године 2007.  извршио сам анкету и установио да у другим значајним земљама   јеврејске организације нису следиле амерички пример и да се против Србије није изјаснио ни Светски јеврејски конгрес, нити Европски јеврејски конгрес, два кључна тела која представљају Јевреје у свету.
Петнаестог  маја 2007. године примио сам од др Лоренса Вајинбаума, директора истраживања Светског јеврејског конгреса, који обједињује преко 100 јеврејских организација и заједница на пет континената, писмо у којем се каже:
„Драги господине,
Хела Мориц из наше канцеларије у Њујорку пренела ми је ваш захтев за обавештењима.
По моме најбољем знању, Светски јеврејски конгрес никада није подстицао било какву ратну акцију страна у грађанском рату у  бившој Југославији и никада се није залагао за војну интервенције било које стране силе.
Напори Светског јеврејског конгреса у том делу свету, током тог трагичног периода, били су усредсређени на пружање хуманитарне помоћи лишене верских основа и на помагање евакуације Јевреја са позорница борби.
Као што знате, све јеврејске заједнице у бившој Југославији су биле и остале су учлањене у Светски јеврејски конгрес.
Ово обавештење потврдили су извори који су представљали Светски јеврејски конгрес у тим заједницама током самог рата.“
Године 2007, 29. маја, примио сам писмо истог духа од Европског јеврејског конгреса. Он  обједињује 2.5 милиона Јевреја у заједницама европских земаља.
Оно је гласило:
„Поштовани господине,
Као што сам вам већ назначио током нашег телефонског разговора, Европски јеврејски конгрес (ЕЈК) је био најактивнија јеврејска организација која се залагала за мир у региону после распада бивше Југославије. Наше акције су биле далекосежне и обилно објављиване у јавности.
Ипак ћу вам набројати барем неколико наших операција и мисија после избијања југословенских ратова 1991. године.
Организовање међуверске делегације на високом нивоу која је отишла у ту област и коју су предводили председник ЕЈК Жан Кан и генерални секретар Серж Цвајгенбаум. Делегација се сусрела са Председником Слободаном Милошевићем, Председником Фрањом Туђманом, Алијом Изетбеговићем и локалним властима у  Југославији, у покушају да подстакне међусобно разумевање и окончање сукоба који се ширио.
У питању је подела хуманитарне помоћи свим јеврејским заједницама у читавом региону.
Генерални секретар Европског јеврејског конгреса Цвајгенбаум је био током опсаде Сарајева у сталном контакту са председником босанске Јеврејске заједнице Иваном Черешњешем. Они су заједно координирали хуманитарну помоћ јеврејској заједници у граду.
Као што сам вас обавестио преко телефона, наша организација никада није заузела став у том конфликту и радила је у присном додиру са јеврејским заједницама у свим областима.
С поздравима,
Илан Мос,
Европски јеврејски конгрес“

Примио сам писмо о немешању од Савеза јеврејских  организација у Фрацуској, а  председник скупа јеврејских заједница у Великој Британији  (Board of Deputies of British Jews), судија Израел Финстин, ми је изјавио да британски Јевреји не стоје ни на чијој страни у грађанском рату у Југославији. Није усвојио тражење раније конзервативне премијерке Маргарет Тачер да се придруже акцији против Србије.
Представник Јеврејске организације у Немачкој ми је писао да не може да одговори на моје питање јер не зна шта је све говорио њен председник.
Не може се превидети да су два интелектуалца у Француској,  Финкелкраут и назови филозоф Ханри Леви, жестоко харангирали против Србије. Финкелкраута сам посетио и нисам успео да га одвратим од његовог става који је био инспирисан антикомунизмом. Рекао ми је да у Југословенској народној армији види Црвену армију. Анри Леви је професионални десничарски ратни хушкаш, наговарао је француског председника Саркозија на војну интервенцију у Либији.
Али два друга Јеврејина  великана науке и уметности, лингвиста Ноам Чомски, професор на Харварду, и највећи новији драмски писац Енглеске, недавно преминули   Харолд Пинтер,   бранили су Србију од напада. И бивши амерички министар спољних послова Хенри Кисинџер је био против политике САД-а  према Србији, истичући њено држање у светским ратовима.
Надам се да ће појединци и кругови који су се у српској несрећи повели за онима који за сво зло криве Јевреје,  замислити над овим чињеницама и престати да криве један цео народ расут у многим земљама  због лоших  акција вођа Јевреја у једној земљи. Поготово не би смело да због туђих лоших акција наше Јевреје унесрећују антисемитизмом којег није било у Србији.

НЕРЕШЕНО ПИТАЊЕ СПИСА ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Оно што смо на почетку навели, да су династија Карађорђевића и српска Православна црква  били наклоњени према Јеврејима, није се изменило. Принцеза Катарина сарађивала је   са „Светском јеврејском помоћи“ („World Jewish Releif“)  у транспорту помоћи из Лондона за Србију. Врхови Православне цркве су сачували традиционални став према нашим Јеврејима, без обзира на нерешено питање антисемитског списа Николаја Велимировића из ратног времена „Кроз тамнички прозор“.
Владика  Николај је наиме исписао неке од најжешћих страница у историји модерног антисемитизма: „Сва модерна гесла европска саставили су Жиди, који су Христа разапели: и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам и свеопшту револуцију, и капитализам и комунизам. Све су то изуми Жидова, односно оца њихова ђавола. И то је све у намери да Христа понизе, да Христа пониште, и да на престо Христов ставе свог јеврејског месију, не знајући ни дан-данас да је то сам Сатана, који је отац њихов и који их је зауздао својом уздом и бичева их својим бичем…Али је за чуђење, да су се Европејци, крштени и миропомазани, потпуно предали Жидовима, тако да жидовском главом мисле, жидовске програме примају, жидовско христоборство усвајају, жидовске лажи као истине примају, жидовска гесла као своја примају, по жидовском путу ходе и жидовским циљевима служе…Али најважније је како је хришћанска Европа постала слушкиња Жидова и како је отпала од Оца светлости и признала ђавола за свога Оца у свима мислима и делима својим…“
Наведимо посебно осврт Велимировића на јеврејски „допринос“ култури и цивилизацији:
О култури:
„Култура је нула испод јединице… Јевреји и њихов отац ђаво успели су лаганим дуготрајним тровањем духа и срца европског човечанства да ово одврате од правог богопоштовања и привуку на поклоњење идолу културе… дим, прах, блато, мутљаг… глупачка ништарија…“(125 ст.);
О цивилизацији:
„Проналасци европски довели су човечанство на обронак пропасти, довели га у духовни мрак  и у мрачну квареж каква се не памти у историји човечанства. Јер све своје проналаске Европа је уперила против Христа; да ли по своме сопственом кривоумљу или по наговору Јевреја, не знамо.
Владика  се буни против водовода,  купатила и чистоће. Ревност за чистоћом постала је манијом за чистоћом. Но, нажалост, и овде је Чивутин умешан…Водовод, водовод, водовод. Купатила, купатила, купатила! Чистоће, чистоће, чистоће! И сви клонуше од умора перући се и чистећи  се споља…“
Покојни патријарх Павле посетио је два пута Јеврејску општину у Београду, прво после једног јавног антисемитског изгреда, и други пут првог новембра 1996. године приликом доделе израелске медаље Праведника међу народима  четворици Срба који су спасли Јевреје за време немачке окупације. Наредни патријарх Иринеј је посетио јеврејску Синагогу у Београду 2010. године, приликом јеврејског радосног празника Ханука и запалио свећу. Подвлачим то не само да би се заштитила преостала јеврејска заједница у Београду и Србији од незаслужених напада, већ такође да би Србија одржала свој ранији углед земље слободне од верске мржње и антисемитизма.

_________________

„Исувише добри“

Када је реч о људима кривим за разарање Југославије и агресију на Србију,  вреди прочитати шта је о томе рекао један бивши функционер америчког Министарства спољних послова. Тумачење у томе смислу дао је, наиме,  Герге К Кеннеy, ранији главни референт за Југославију у америчком Министарству спољних послова 12. марта 2006. године, поводом смрти Слободана Милошевића. У чланку „Прерана смрт“ он је изнео да је средином августа 2004. године посетио Милошевића у затвору у Хагу, јер је пристао да буде сведок његове одбране.
Током петочасовног разговора Милошевић га је упитао: „Зашто су нам САД и НАТО то учинили?“ Он је био у недоумици,  много сам размишљао о томе „зашто“, па сам рекао да у Европи после хладног рата није више било места за једну велику социјалистичку земљу привржену независности која је пружала отпор глобализацији. Он је исто тако мислио и немо је климао главом уз горак осмех. „Ми смо били исувише добри“, рекао је, и после мале  паузе додао „исувише независни“ („Јеврејска телеграфска агенција“, 21 јула 1995. године).

[/restrictedarea]