Да ли САД и Немачка „тихо“ Србији отимају ЕПС?

Иван Нинић

Да америчка администрација у Београду помно прати шта се дешава у српском сектору енергетике и ко за чије интересе по том питању лобира, показује депеша Амбасаде САД-а, од 2. фебруара 2009. године, коју је објавио „Викиликс“. Није ни мало случајно то што је ова депеша настала 12 дана након што је режим најавио међународни јавни позив за потенцијалне инвеститор, који су заинтересовани за стратешко улагање у постројења термоелектрана „Колубара Б“ и „Никола Тесла Б“, вредности око 2,7 милијарде долара.

У депеши коју је потписао тадашњи амбасадор САД-а Камерон Мантер наводи се да је Александар Ћириловић, председник Ресорног одбора за енергетику Демократске странке (ДС), рекао како ДС „нема јасну стратегију“ по питању тендера у сектору енергетике. „Министар Шкундрић из СПС гура ове тендере, иначе он је почасни професор на Универзитету у Санкт Петербургу. Његовог заменика Душана Мракића подржавају челници ЕПС, као и Драган Томић, заменик директора ЕПС, а сви они подржавају партнерство с руском фирмом за трговину струјом ‘Интер РАО’“, наводи Ћириловић у разговору с Мантером.

 

Влаховић и Динкић лобирају за Немце

 

Мантер каже да је према коалиционом споразуму место генералног директора Јавног предузећа Електропривреда Србије (скраћено: ЕПС), припало ДС-у, али да седам месеци од формирања владе унутар те странке није постојала сагласност око кандидата. Он преноси речи Ћириловића који му је рекао да је у оквиру ДС-а већ почео процес лобирања потенцијалних партнера за ЕПС, али да верује да ће коначна одлуку о тендерима на крају бити донета „уз одобрење председника Тадића“. „Министар економије Млађан Динкић и званичник ДС-а и бивши министар за приватизацијуАлександар Влаховићподржаће немачку компанију RWЕ. Чешка фирма ČEZнада се подршци градоначелника Београда Драгана Ђиласа, док локални тајкун Вук Хамовић тражи стратешког партнера за свој EFT.Конзорцијум EFTможе да буде врло конкурентан, а лично ћу лобирати за немачку фирму EnBW, која планира да на тендеру наступи са инвестиционим фондом Washington Capital Group“, рекао је Ћириловић амбасадору САД.

Иначе, теза да је режим Бориса Тадића спреман да ЕПС, у одређеној форми „стратешког“ партнерства, препусти Немцима није изненађујућа. Неименовани извори појединих српских медија, уочи посете немачке канцеларке Ангеле Меркел, у јавност су износили информације да је једна од тема разговора  Меркелове и Тадића, управо продаја ЕПС-а Немцима. Наводно тиме би се Немачка боље позиционирала и ставила „шапу“ на целокупан енергетски сектор Србије, а за узврат би нашој земљи омогућила „бржи“ пријем у чланство у ЕУ.

 

Намера је спречити Русе уђу у ЕПС

У Мантеровој депеши констатује се да је у априли 2008. године, у јеку изборне кампање, потписан протокол о сарадњи и развоју у области енергетике између ЕПС-а и руске компаније „Интер РАО“. Споразум подразумева размену информација о текућим и будућим пројектима и заједничким активностима на тржиштима трећих земаља, истиче 1. јула 2009. године и према Мантеровим речима „није обавезујући“. Интересантно је Мантер у депеши преноси одређена сазнања која је добио од тзв. стручњака за енергетику Зоране Михајловић Милановић, како наводи, саветника за енергетику председника владе Републике Српске Милорада Додика.

Ова госпођа (некада кадар Г17 плус, а данас функционер СНС-а), пренела је Мантеру да су радне групе према потписаном протоколу припремиле опције према којима би се ЕПС укључио у будућу, заједничку српско-руску компанију. „Зорана очекује да ће као и у случају нафтне компаније НИС не било тендера и да ће „Интер РАО“ ступити у директне преговоре са ЕПС-ом“, каже амбасадор Мантер. Функционер ДС-а Александар Ћириловић потврдио је Мантеру да је на бази протокола постојала радна група, али је негирао да ће „Интер РАО“ бити позван да са ЕПС-ом преговара ван тендера. Ђиролов је рекао, а Мантер преноси, да ће бити расписан тендер, али да ће се само јаки и угледни играчи узети у обзир.

С обзиром да је Министарство енергетике најавило тендере за стретешке партнере ЕПС-а, Камерон Мантер закључује да актуелни проблеми са руским гасом можда коначно утичу на то да се на тржишту објаве тендери. Он констатује да су српски медији фокусирани на гасну кризу у Украјни, али да је „репутација Русије значајан хит у јавности“ и да ће Русија своје интересе да заштити на свим фронтовима. „Међутим, политичке поделе у Влади и јавна сумња о поузданости Русије као енергетског партнера могу да ометају руске напоре“, пише Мантер и додаје: „Ови тендери ће бити показатељ посвећености Србије да слободно и транспарентно прихвата понуде за велкике пројекте“. На крају Мантер закључује да уколико се тендерима добро управља, Србија неће имати само сигурно снабдевање електричном енергијом, која јој је „очајнички потребна“, већ ће такође „унапредити свој кредибилитет“ у саради са Европом.

 

Гигант „Колубара“ у фокусу пажње

 

Америчку администрацију посебно интересује Рударски басен „Колубара“ из Општине Лазаревац, који послује у саставу ЕПС-а и то се види из депеше, од 6. јануара 2010. године, коју је отправница послова Амбасаде САД-а Џенифер Браш послала својим шефовима у Вашингтон. Браш у Вашингтон шаље детаљну генералије о порвршинском копу „Колубара“, па тако пише да се он налази „40 миља југозападно од Београда у Општини Лазаревац“, да је „највећи произвођач угља“ и да производи „70 одсто лигнита у Србији“. Она каже да „Колубара“ произведе 30 милиона тона годишње и да има 2,2 милијарде тона резерви и то пореди са рудником Косово Поље који производи 7,1 милиона тона годишње и има 12 милијарди тона резерви. Даље додаје да је „Колубара“ у власништву државе Србије, односно у власништву ЕПС-а, да се скоро 90 одсто угља „Колубаре“ користи за производњу електричне енергије у четири термоелектране ЕПС-а, а да се остатак иде домаћинствима и за извоз, пре свега у Румунију.

Брашова у депеши износи податке о доприносу „Колубаре“ 5. октобра 2000. године, броју запослених радника, али и о томе да у „Колубари“ има корупције и да рудник служи за финансирање појединих политичких странака. „ДСС је изгубио контрлу и над ЕПС-ом и над Колубаром када су ДС Бориса Тадића и СПС формирали националну Владу у јулу 2008. године. Влада је, у јулу 2009. године, именовала Небојшу Ћерана, посланика ДС-а, за директора Колубаре који је заменио Драгана Томића (ДСС)“, прецизно се наводи у депеши. У депеши се констатује да су неке Колубарине ћерке фирме тренутно под контролом СПС-а, јер рокалну власт у Лазаревцу чине ДСС-НС-Српска радикална странка и СПС“.

 

Немачка окупација кроз „меке“ кредите

Из навода депеше види се да представници Амбасаде САД-а у Београду били у посети руднику „Колубара“ 21. децембра 2009. године. О функционисању рударског басена, предстојећим плановима и залихама лигнита, Брашова у депеши пише да их је информисао Владан Радовановић, иначе заменик директора РБ „Колубра“. Радовановић је Американцима пренео да поред четири поља експлоатације „Колубара“ намерава да отвори још два која ће задовољити потребе Србије за угљом до 2060. године. „Радовановић је рекао да је, од октобра 2000. године, немачка Влада показала велико интересовање за пружање донација и погодних кредита за Колубару“, констатује Џенифер Браш. Дакле, погодности које Немачка Влада пружа у „меком“ кредитирању „Колубаре“, уклапају се у причу да режима Бориса Тадића ради на томе да ЕПС прода Немцима. Зато ове две депеше „Викиликса“ наговаештава да ће се у годинама које долазе о судбини „Колубаре“ и целокупног ЕПС-а одлучивати у Берлину и Вашингтону.

Викиликс потврђује да Амбасада САД-а у Београду одржава контакте, помно прати и бележи „хронику“ из енергетског сектора Србије. Зашто? Зато што су потенцијални инвеститори из Руске Федерације „трну у оку“ и претња интересима Немаца и Американаца. Разочарани што нису успели да осујете продају НИС-а руском „Гаспрому“, страни и домаћи лобисти и агенти САД-а и Немачке учиниће све да по сваку цену окупирају ЕПС. После „научене лекције“ Немачка је појачала своје гео-стратешке активности па је тако, преко фирме R, са ЕПС-ом уговорила заједничку градњу пет хидроцентрала у Србији.Режим Бориса Тадића је тихо одшкринуо врата Немцима, а врло је могуће ће ЕПС бити још једна обавезна „карта“ на путу Србије за чланство у ЕУ

Извор : “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. da ce Tadic ovo progurati Nemcima – ne bi li ostao u fotelji. No, da ne pametujem, a videla sam reportazu o RWE, koja je preuzela (ako nisam zaboravila, u Kaliforniji – nemojte zameriti ako je to neka druga drzavica u USA)mrezu. Na +40 ljudi se kuvaju jer nema struje, a veliki deo tih gradjana biva iskljucen, jer te horor-racune ne moze da plati. Ista prica i sa vodom, koju je Nemacka u USA (opet nisam sigurna, ali ako se secam u Arkanzasu) privatizovala.
    E pa sada narode moj, preostaje vam samo na barikade, da sprecite takove privatizacije. Vlastodrzci uvek traze neke “partnere”, znamo zasto, da bi na kraju, kad se racuni svedu u tudju korist i korist nekih licnih dzepova, sve nestalo i ostale “rusevine” od privatizacije. Toga je u zadnjih deset godina bilo preeeevise u Srbiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *