ЦИЉ – НИЈЕ ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА, ЦИЉ ЈЕ САМ ПУТИН

Ана Радмиловић

Евгениј Баранов, извештач Првог програма руске државне телевизије, пратио је дешавања на Северу Косова у време референдума. Баранов се Косовом бави од 1998. године и снимио је небројено много прилога са терена. Као ратни извештач био је у Авганистану, Ираку и многим другим местима. Са Косова се овај пут вратио пун утисака о ситуацији на Северу који, слично Петеру Хандкеу, описује као последњу оазу слободе у овом, глобализованом и пуном забрана свету.

Тема овог разговора, међутим, није Косово него Русија и предизборна дешавања о чему до нас стижу релативно штуре и не баш најјасније вести о некаквој опозицији, о скоро свакодневним митинзима и једној новој струји „анархиста“ и „глобалиста“ чији идеолошки дискурс помало личи на онај  који видимо код српских невладиних организација које себе називају „левичарским“, али нам суштински није познат – јер се ради о комбинацији неких релативно нових људи и идеја и оних предпутиновских, људи који су имали везе са Јелцињовом владавином и разбијањем система СССР.

Да ли постоји о опасност да након избора у Русији дође до озбиљније дестабилизације државе?

Немири у Москви су после избора загарантовани. Од самог почетка, свакоме ко је икада И мало гледао технолошки развој, “демократског процеса”, било је сасвим очигледно да крајњи циљ организатора протестног покрета у руским градовима –  нема никакве везе са чињеницом да је проглашено “фалсификовање” резултата избора за Државну думу у децембру (јер никад није доказано).

Шта значи прича о томе да ће Путин победити али да ће избори бити проглашени неважећим? 
То је припрема јавног мњења за немогућност признавања резултата председничких избора. Сада је јасно да једини резултат који ће задовољити ове сероње – јесте Путинов пораз у првом кругу. Али то је немогуће. Путин ће убедљиво победити, а затим почињу са нередима и свим осталим. Њихов циљ – није либерализација, није транспарентност избора – њихов циљ је сам Путин – и не крију то.

Шта је њихов циљ?

Распад Совјетског Савеза је само делимично последица спољашњих утицаја. Главни кривац за катастрофу јесте елита која је тражила прилику да легализује и завешта плодове свог  управљања народном имовином. Уништавање система је изгледало као најкраћи пут до циља.
Приближно је иста ситуација и сада. Чак и узимајући у обзир све трошкове и чудовишну корупцију – Путиновом режиму је успело да под државну контролу (не нужно због алтруизма) стави главне носиоце богатства у Русији. То не значи да је постало немогуће обогатити се. Како да не …  Али, државни надзор им није дозволио да уживају у апсолутној слободи, да се купају у оплачканим милијардама, да се мешају у политику у претендују на власт…. Њима је дакле потребна либерализација. Слобода да располажу средствима и остацима индустрије. Слобода да продају све то, у замену за припадање светској елити. Слобода да, на крају, изнесу те  крадене паре у време смутње и народног превирања.

Ко је заправо та опозиција која сада демонстрира по Москви? 
Сада се  покрет протеста састоји од  многобројних веома симпатичних људи, чији је главни проблем да су видели да је на тргу неколико десетина хиљада истих таквих. И сада слепо верују да они заступају интересе читаве земље. Они су углавном образовани. Маштају о летњем заласку сунца у тихој северноиталијанској провинцији. Они су себични, веома фокусирани на себе и заиста не разумеју како то да њихови ставови могу бити ирелевантни. Они су опасни, јер су по први пут увидели да могу да певају у хору, и сада никоме не опраштају фалширање. Они су агресивни –  у електронској форми. Многи од њих су романтични “револуционари”, незадовољене жене без мушкараца – многи који зарадјују добре паре су стигли до личног лимита на том подручју, и сада виде шансу да провуку преко линије … У принципу, већини њих је заједничко то да су најмање једном у последњих неколико година разговарали са пријатељима о томе да је “време бежати из ове земље”.

Ко су вође, лидери тог „покрета отпора протеста“ ? 
Карактеристично је да нико од њих није лидер. Такође Навални, који је опасан због због свог кокетирања са националистима и чињенице да је опасан шаржерима муниције НАТО калибра.  Ја не верујем у “феномен Навални“, докле год он не постане једина фигура која је у стању да доведе публику … Мислим да би га у неком од сценарија и жртвовали. Жртва је веома потребна, а убиство неког другог од лидера опозиције – тргови једноставно могу да не примете. Све остало (као што је Њемцова)  јесте само  испљувак  90-их са веома нарушеном репутацијом. Земља памти ко је из тенкова пуцао на парламент ‘93, ко се први зезао са народном вољом на председничким изборима у ‘96-те. Дакле, њима ништа посебно не иде у прилог. Они ће искрено радити за амерички пени, грантове из фондова, парице које ће им – са једним оком на Кремљу – лагано гурати у џеп наши домаћи бурзхуини. На крају, они се кладе на Медведева и биће заборављени заједно са њим.

Да ли то значи да је опозиција сасвим безопасна и неозбиљна и да само тако издалека делује као да се нешто битно дешава у Русији?

Не. Много је опаснија категорија оних који су на власти. Као резултат чињенице да Путин за 12 година власти није идентификовао стратешке приоритете Русије и није формулисао јасну политику и разлоге због којих би људи и народи требало да сноси све трошкове живота у таквој великој  земљи као наша, на власти су остали људи разних оријентација. Принципи личне оданости, дугогодишњег пријатељства, били су пресудни за њихов избор. Оно што се десило је да и у Кремљу ми имамо своје мочваре. А од тога како ће се ти људи понашати у кључном тренутку – много ће зависити. Коначно, шпијуни, агенти утицаја, пета колона. Из целог света у земљи се у овом тренутнку скупљају руско-говорећи специјалисти за медије, ПР-консултанти и други… Многе од њих знам дуго, били смо пријатељи годинама. Они не крију чињеницу да су плаћеници, што им је на част.

Ради се о неким  убаченим људима и малим, недефинисаним групама из Русије које нису изнедриле правог лидера и неки међу њима се чак и хвале плаћеничким пословима?

Не бих волео да се удубљујем у процене личних мотива вођа протеста. Међу њима су они који искрено верују да су протести директан начин да се утиче на власт која је изгубила додир са стварношћу. И они су у праву. Ту је поштено рећи да је митинг – као средство за корекције курса, подстрекивање, гурање власти – веома ефикасан. Међутим, већина оних који сада усмеравају или мисле да усмеравају протесте –  усмерени су ка само једном циљу: ако не успеју да сруше Путина, или бар да ослабе и њега И систем. И мотиви су им разни. За неке људе то је спознаја да је дошао последњи час, за друге – то је веровање да је ширина сопствених ставова, дубина разумевања процеса који се дешавају у свету, довољна да реагују на њих као елита, а не да буду само безначајни уметници без реаговања на лоповлук технократа. Постоји категорија која ништа не рескира и која намерава да собом украси пантеон спасилаца отаџбине. А ако нешто крене наопако, пола милиона копија њиховог петпарачког става ће се продавати свакако. Могу чак и да напусте земљу и да се свету представе као даровити и плодни мученици за слободу потлачених. Тако це и бити …
Актери ових догађаја у Москви, уколико њихова ствар не успе, напустиће државу и изигравати жртве и дисиденте негде на Западу? 
Концептуално, многи активни незадовољници верују да гледају далеко унапред. Развучени преко мреже (Wеб-а) убеђени су у ефикасност хоризонталних мрежа. На много начина, многи су намерно безлични и неодговорни. Сматра се да је, у модерном свету, свака вертикала анахронизам, да није ефикасна, да је тупа, агресивана и бесперспективна… Доказати им супротно – апсолутно је немогуће. Пре свега – они су снобови, и друго –  они су увек у праву. Али постоји једно принципијелно “НЕ”. Све од овог концепта ради добро само на утичницу. Све што је потребно јесте да се извуче кабл… И све је тама…

Тренутак – и нема више истомишљеника, постоји окрепљујући осећај слободе комуницирања са универзумом на истом језику. Нема више хоризонтално – остали би препуштени сами себи и вертикали. У мрклом мраку монитора нико им неће помоћи… Они нису навикли да се повинују. Они нису спремни да верују у онога који ће, остајући веран вертикали, доћи да их спаси.
Верујући у Свети тоуцх сцреен, у то да је њихов скуп на тргу глобална ствар и да су они на истој таласној дужини са свима – они сада можда и виде како се приблизава катастрофа и покушавају да себе убеде да то није због њих. Они су бели, интелигентни, ангажовани и иновативни. Они су тако паметни и слободни да у свом кругу могу чак дозволити себи извесну дозу снисходљивости, а понекад и гађење према цени за слободу ума, као што су бомбардовање и концентрациони логори. Па, кажу они, то је само цена, поред тога, то се не односи на нас – ми смо већ ту!
Међутим, искуство забележено у подсвести приморава их да пожуре… Дубоко у себи, сви знају – развој догађаја им не оставља шансу. Схвативши ово, они журе да буду међу онима који ће, ако им се учини да је крај, извући утикач у последњем тренутку.

Извор: http://www.balkanmagazin.net

 

Један коментар

  1. Само да додам-циљ им је РУСИЈА, а Путин је само алтернативни циљ јер га његови грађани тако и посматрају и поистовећују. Нашег председника више поистовећују са Тачијем, можда због Т на почетку презимена?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *