Atak i odbrana časti

Piše Milorad Vučelić

Jasniju je svest o granicama i demokratskom uređenju Srbije imao Karađorđe na Sretenje Gospodnje 1804. godine, nego današnji državni čelnici.
Pola godine pre novih izbora srpski parlament je potpuno van stroja. Izgubljena je poslanička većina, i u Skupštini se više ne može doneti nijedan propis, niti se može vršiti bilo kakva kontrola izvršne vlasti. Većina bi mogla da se okupi samo oko Deklaracije protiv referenduma Srba na severu KiM, kakvu je danas na državni praznik Srbije usvojio Tačijev parlament. Zakoni i odluke koje se ne donose direktno utiču na funkcionisanje pravosuđa, pa je tako Visoki savet sudstva izgubio kvorum još 23. novembra prošle godine. Predlozi krivičnih zakona, mada u suprotnosti sa sugestijama i nalozima Evropske komisije, ne mogu se usvojiti. Javne nabavke su potpuno u rukama visoko korumpirane vlasti i odvijaju se bez ikakve kontrole. Niko i ne podnosi račun za počinjeno. Ministri telefonske vlade više izgledaju kao razularena družina, nego kao kakav-takav kolektiv. Snežne padavine spadaju u prirodne nepogode, ali je sadašnja Vlada Srbije najveća ekonomska nevolja koja nas je zadesila. A sada smo prepušteni pukoj samovolji izvršne vlasti i Kabineta. Nema sem Srba takvih koji bi ovu vladu u ovakvim vremenima živi izdržali.
Državu zadužuje ko i kako hoće. Njihov ljubljeni MMF nema s kim ni da razgovara – ode i kaza da se neće vraćati u Srbiju do posle izbora. Predstavnici izvršne vlasti i razni činovnički gmazovi direktno rade protiv Ustava Srbije i rezolucija i deklaracija Skupštine, pa tako međunarodno integrisanim granicama pregrađuju Srbiju i pomažu nezavisnost „države“ Kosovo. Sprovode u Savetu bezbednosti UN nekoliko puta odbačeni Ahtisarijev plan. Tako je pred nama i najsramniji naum naših vlasti da u srpskoj južnoj pokrajini, grubo kršeći Ustav, ne raspišu i zabrane izbore.
Pobrajamo ovde samo nedela i nepodopštine koje su neposredno vidljive, a o nekim drugim znatno skrivenijim se, na primer, možete informisati u tekstu Zorana Miloševića „Azerbejdžan i Srbija: Zajedno na Iran“, u ovom broju „Pečata“.

[restrictedarea]

Srbija je trenutno državno i pravno neuređena teritorija, u nekakvom vanustavnom stanju. Zaludu je muzejski primerak Sretenjskog ustava svečano unet u Narodnu skupštinu Srbije kada se današnji vlastoljupci i narodni predstavnici s prezirom odnose prema pravnoj državi i principu ustavnosti, a posebno prema današnjem Ustavu Srbije. Hotimično je od strane vlasti proizvedena pometnja i zabuna u kojoj će vlast po načelu političke koristi raditi šta i kako hoće. Samo u tako ponižavajućem, precizno isplaniranom haosu moguće je da se negde između „Karađorđeve zvezde“ Novaka Đokovića i „Medalje Obilića“ poginulih policajaca Slobodana Cvetića, Aleksandra Rkmana i Siniše Hrnjeza, smesti i „Sretenjski orden prvog stepena“ Akcionom timu za lociranje i hapšenje haških optuženika!
Doskora nismo potpuno mogli zamisliti šta se to i kako po vladinim, nevladinim i ambasadorskim Augijevim štalama u Beogradu priča i kako se napadaju svi oni koji se sa njima ne slažu ili im se protive. Vikiliksove depeše pokazale su nam dobar deo te ponižavajuće bede.
A onda je iz Augijevih štala pred nas na svetlo dana izronio nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas. Nije da ga već odavno nismo zapamtili, ali ovoga puta bilo je to nešto posebno. Nije ni čudo, jer Mas je pred sobom ugledao srpske studente koji su učestvovali u programu „Dobrodošli u Nemačku“. A poznato je kakvu i koliku inspiraciju dobiju zvanični predstavnici nemačke sile kada se susretnu sa srpskim đacima i studentima. U svežem su nam istorijskom sećanju njihove čuvene posete školama u Srbiji.
Tako posebno nadahnut Mas je, misleći da razgovara sa srpskim zvaničnicima, „oštro kritikovao stav predsednika DSS-a Vojislava Koštunice da Srbija gubi primenom SSP-a: ‘Ko to tvrdi ili je neznalica, ili, jednostavno, lažov’“.
Vojislav Koštunica, očigledno, nije bio spreman da, zbog tradicionalnog nemačkog nadahnuća, prenebregne Masovu izjavu. Naprotiv. Usledio je jasan odgovor:
„Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas usudio se da u svom javnom obraćanju zloupotrebi poverenje koje mu je država Srbija kao strancu ukazala. Pitam se kako je moguće i odakle sloboda Masu kao Nemcu da se obrati meni kao predsedniku jedne srpske opozicione stranke rečima da ‘ne znam o čemu se radi ili da jednostavno lažem’. Način na koji se Mas obratio zahteva njegovo hitno i neodložno izvinjenje pre svega državi Srbiji. Jer, neće biti da Nemačka i njen ambasador mogu u Srbiji da se ophode kao sila i da se ovako obraćaju jednom opozicionom lideru i nekadašnjem predsedniku države i Vlade Srbije. Ako se to danas dopusti, sutra će nemački ambasador u ime svoje države biti još arogantniji. I Masov prethodnik (pokojni Andreas Cobel – prim. M. V) je Srbiji javno držao lekcije i zavodio red u tuđoj zemlji. Nemačka jeste velika država, ali njeni predstavnici nisu i nikada neće biti vlast u Srbiji. Neophodno je da se Mas nauči poznavanju elementarnog reda ili u suprotnom neka izvoli napustiti Srbiju.
Neću reći da Mas laže da je Srbija na dobitku od SSP-a, premda govori neistinu. Ali, pre bilo kakve argumentovane rasprave nemački ambasador treba da uskladi svoje ponašanje sa normama civilizovanog ponašanja“.
Naravno, da bi do prepoznatljive banalnosti ostao veran nemačkoj tradiciji koju je izabrao da sledi, Mas je oštro napao Moskvu i Rusiju zbog toga što, za razliku od Nemačke i EU, ne pomaže Srbiji. U pridržavanju poznatog računa „sto Srba za jednog Nemca“ Rusija se pojavljuje kao remetilački faktor.
U tim matematičkim kombinacijama i proporcijama, Mas se prilično zaneo, odao i ušao u lik nemačkog gaulajtera. I dobio je od Koštunice u njegovo i naše ime zasluženo oštar odgovor. Samo onaj ko drži do časti i dostojanstva može imati snagu i moć da gaulajterima uzvrati odgovorom kakav su od Srba uvek dobijali.

[/restrictedarea]