АМЕРИЧКИ УСТАВ НИЈЕ ВИШЕ УЗОР

Устав САД губи последњих деценија на популарности у свету и све мање земаља се угледа на њега, пише Њу Јорк Тајмс.

Још колико 1987. када је овај најдуже важећи устав на свету славио 200 година, био је директни или посредни узор за 160 од тада постојећих 170 земаља. Сада се углавном сматра већ превазиђеним…

„Устав САД, судећи по свему, губи на привлачности за креаторе устава у другим земљама“, закључак је студије Дејвида Лоуа са Унивезитета у Вашингтону и Мили Верстеџи са Вирџинијског универзитета.

„Током 60 и 70 година минулог столећа демократски устави су се генерално угледали на амерички али се тај тренд изменио 80-их и 90-их“, додају аутори.

На прелому два столећа нови тренд се, према студији, убрзао. Сада су већ устави демократских земаља мање слични америчком него на крају 2. Светског рата. Објашњења је неколико. Амерички устав је доста стар и строг и не гарантује нека новија права и вредности. Опадајући утицај устава одражава, на свој начин, слабљење снаге и престижа САД у свету.

По мишељењу професора Лоуа, главни разлог јесте доступност нових, моћнијих и привлачнијих „оперативних система“ на „уставном тржишту“.

„Нико сада више неће копирати Виндоус 3“, сажето је објаснио он аналогијом. С тим се слаже и судија америчког највишег суда Рут Гинсбург.

„Када бих 2012. предлагала нови устав не бих ни погледала на амерички“, рекла је она и додала да би посегла за јужноафричким усвом, канадском Повељом права и слобода, европском Конвенцијом о заштити људских права и основних слобода.

Према Тајмсу, права су у америчком уставу „заливена у јантару“, а с међунардоног гледишта уска. За разлику од већине савремених устава, правни темељ УСА не штити право на слободу кретања, пресумпцију невиности, не предвиђа право на храну, образовање и здравствену заштиту. А има неке своје архаичности и специфичности, на пирмер, гарантује право на ношење оружја које имају у својим уставима, не баш на своју срећу, још само Мексико и Гватемала.

Санфорд Левинсон је у књизи „Наш недемократски устав“ 2006. написао да је „устав САД најтеже променити од свих устава који постоје“. Та титула је некад припадала Југославији, а зна се како је та земља завршила, примјећује Тајмс.

Друге земље, према овом аутору, мењају редовно своје уставе, у просеку сваких 19 година. Игром случаја управо тај исти рок поменуо је 1789. Томас Џеферсон, један од тројице „очева-оснивача САД“, у писму Џемсу Медисону. Сваки устав, по њему, „природно губи важење после 19 година“ јер „земља увек припада живој генерацији“.

Милан Лазаревић

Извор: Агенције