Тешке речи

Пише Александар Ђаја

Ово  је последња прилика релевантних опозиционих партија и пауперизованог народа, да узму судбину у своје руке и спрече садашњу политичку олигархију да настави своју владавину, без икаквих идеја и компаса за време које долази

 

„Коалиција са ДС-ом је апсолутно искључена. СПС остаје против изручења било ког грађанина Србије Хашком трибуналу!“, рекао је председник СПС-а Ивица Дачић у интервјуу за „Вечерње новости“ – али, у издању за 1. април 2008. године!
Да је у питању била првоаприлска шала, показало се врло брзо. СПС је ушао у коалицију са ДС-ом на републичком и локалним нивоима, у Скупштини града Београда је већ договорену коалицију са тадашњом Српском радикалном странком и обећану подршку Александру Вучићу за градоначелника преко ноћи „префарбао“ у коалицију са ДС-ом, а подршку за место градоначелника је сходно томе добио Драган Ђилас. Затим су у време Дачићевог мандата као потпредседника Владе и министра полиције Хагу изручене две „најтраженије српске главе“ Радован Караџић и Ратко Младић. Па, ако је давно речено да је политика „вештина могућег“, као и да је покојни премијер Ђинђић често говорио да „коме је до морала, нека иде у цркву“ – нико до сада није децидно изјавио да је политика „вештина лагања“, а да су садашњи српски властодршци махом неморални, с обзиром на то да у цркву залазе само када су укључене камере! Јер, ипак се „во веже за рогове, а човек за реч“, чак и у политици. Барем би тако требало да буде.

ЈЕР, УЛОГ ЈЕ ВЕЛИКИ

[restrictedarea]

Готово је сигурно да ће предстојећа предизборна политичка кампања у Србији бити негативна и прљава. Јер, улог је велики. Садашњи режим, ако изгуби власт, мораће да се суочи са великом одговорношћу због политичког и економског амбиса у који је, својим аматерским постулатима типа „политика на четири стуба“ или „ и ЕУ и Косово“, суновратио српски народ. На другој страни, ово је последња прилика релевантних опозиционих партија и пауперизованог народа, да узму судбину у своје руке и спрече садашњу политичку олигархију да настави своју владавину, без икаквих идеја и компаса за време које долази. Која ће као и до сада само да извршава налоге Запада – што је трагично за све нас, па и за њу саму! А, како нико неће да освоји апсолутну већину, „тас“ на тој ваги на којој ће се формирати будућа власт готово сигурно ће опет доћи у руке СПС-а и њеног председника Ивице Дачића. С том разликом, што ће историјска одговорност коју ће овога пута Дачић морати да понесе, бити далеко већа него из 2008. године. Јер, штета по државне и националне интересе Србије, а у односу на поменуту годину, током четири године мандата „хибридне“ Тадићеве… пардон, Цветковићеве владе (за коју народ на изборима није гласао!) – увећана је, најмање, осам пута!
О томе најбоље говоре статистички подаци самих државних, дакле, режимских институција…

У ЕВРОПИ ИЛИ ЕТИОПИЈИ?
У Србији је данас сиромашно преко 700.000 људи (стваран број је далеко већи), односно „сиромашан“ је (а ја бих рекао да је такав већ умро) свако ко зарађује мање од 8.500 динара или 80 евра месечно. То је, наводно, довољно да се плати утрошена струја и купи векна хлеба на дан, литар млека или неколико кромпира – што је далеко мање од следовања које су Срби добијали од Недићеве владе у Другом светском рату! Истовремено је праг сиромаштва у Европи 598 евра месечно, а у суседној  Хрватској 280 евра. Чак 53,6 одсто грађана сматра да им је финансијска ситуација лошија него пре годину дана, а скоро половина да ће њихов лични стандард наставити да опада током 2012. године. Државна и јавна предузећа безобзирно поткрадају своје службенике, не плаћајући порезе, доприносе и комуналије, док власт на челу са премијером Цветковићем упорно сакрива истину које то државне фирме годинама не уплаћују порезе и доприносе? Истовремено, појединцима који су остали и без посла и без пензија, та иста власт плени имовину – по основу таквих истих дугова за комуналије! Бивша министарка за социјална питања Гордана Матковић каже: „Са 8.500 динара у организам не може да се унесе хране колико прописује ‘Светска здравствена организација’, а камоли квалитетније намирнице. Деца из сиромашних породица немају играчке или књиге за школу, не купују им одећу, а навикла су и на исхрану без слаткиша, сладоледа, воћа или меса. Овакве сиромашне деце у Србији има око 120.000!“… Па, где се, онда, данашња „ДС-ова Србија“ налази: у Европи…или у Етиопији?

ДИЈАЛЕКТИКА МАРКЕТИНШКЕ МАНТРЕ
А „чувена“ Тадићева маркетиншка мантра с почетка године, да ће 2012. године бити „година беба“, у пракси изгледа овако: жену на самом разговору за добијање посла послодавац пита, иако на то нема право – да ли има породицу или планира да је има? Оне које планирају породицу, у највећој мери отпадају већ у првом кругу!… А када се и поред свега жена одлучи на рађање, да би купила најосновнију опрему за прво дете потребно јој је најмање 600 евра, док смо по ценама пелена и ствари за бебе најскупљи у Европи! Пре неколико година поднета је иницијатива да се укине ПДВ на беби опрему, али се до данас нико од стручњака није огласио и понудио било какво смањење обавеза, као што су укидање или повраћај ПДВ-а. А да апсурд буде што већи и бизарнији, држава планира да ове године плати трошкове промене пола за 25 људи, док ће истовремено збринути само седам малишана оболелих од ретких болести!… Да ли је за ову земљу важније хоће ли неки мушкарац да постане жена или ће жена да постане мушкарац – од живота детета оболелог од тешке болести?!
Докле ћете и кога више да фолирате, другови из режима? „Година беба“?! Па, на такву дилетантску предизборну паролу, не би се више „упецао“ ни лик из цртаног филма, а камоли просечан грађанин Србије, коме већ четири године у џаковима продајете „рогове за свеће“! Са вама и даље на власти, 2012. година не би била „година беба“. Била би то година абортуса…!
Можда су ово тешке речи. Али, лагати свој народ и коцкати се његовом судбином, само зарад пуког и охолог властољубља,  теже је од било какве изговорене или написане речи. Било да се бориш за освајање власти или се очајнички држиш за функционерску фотељу. Зло је подједнако.

[/restrictedarea]