Силник неће, ако те не може

Пише Драгомир Антонић

Неће нам одузети само оно што ћемо бранити. Отпор се мора пружити, јер без обзира на то колико је отпор снажан, он је увек већа препрека за освајача или отимача него кад отпора нема

 

Српског држављанина Војислава Шешеља хашки монструми свим средствима покушавају да убију. Србија и српска власт ћуте. Мисле, ако Србина убија туђа, европска рука, неће бити ничије кривице. Варају се сви који мисле да ће им бити боље, ако др Шешељу буде горе. Неће. Ко не верује нека се присети да ли је за ових девет година од како је Шешељ у европском Хагу, нешто добро из те Европе стигло у Србију?

ПОЈЕДИНАЦ И ДРЖАВА
Уз све, власт заборавља на основну моралну и правну чињеницу да је држава дужна да брине о свом држављанину, ако допадне било какве невоље, ма где се налазио. Свака држава такође прописује и обавезу свом држављанину да је дужан да се одазове државном позиву кад је држава у опасности. Е, већина Срба која се налази у Хашком казамату се таквом позиву одазвала. Прошли су како су прошли, али то не ослобађа државу, односно садашњу власт обавеза које има према њима као својим држављанима. Држава је континуитет и њене обавезе се у кључним стварима не могу мењати, онако како се која влада промени. Одбрана државе је кључна и обавезујућа категорија за сваку изабрану власт. Једноставно: оно што важи за појединца, мора важити и за државу. Само ако се поштује давно установљени реципроцитет у понашању, држава и појединац могу напредовати.

[restrictedarea]

Што се тиче Европе и Америке које немају алтернативе и у које бесловесни полажу велике наде нема ничег новог. Нема више ни обећања. Толико су нас унизили да нам више ништа и не обећавају. Јаве се само телефоном и поруче: Треба да ускладите односе са Приштином. Будите кооперативни и реални. Водите рачуна о односима са суседима. Успут нежно припрете прстом, просто да укажу на грешке: Шта ће председник и премијер државе Србије у Бањалуци? Па још са српским патријархом, и то на Стевандан, кад је пре двадесет година створена Република Српска. Све се то ради само да се суседи, Босанци, узнемире. Да се узнемири и Јелко Кацин. Човек који се фотографисао са оружјем у рукама изнад тела убијеног пилота. Особа која је дала све од себе да би убедила посланике у Парламенту Србије да изгласају срамну резолуцију о Сребрници. Такву „угледну“ личност из Уније, српске главешине су нашле да увреде посећујући своју браћу у Српској. Могли су макар да сврате у Сарајево и да се извине зато што иду у Бањалуку. Неће да се извине, а хоће да буду кандидовани за кандидатиног кандидата. Срби стварно немају мере.
Ово нам се дешавало прошле недеље. Писало је у нашим проевропски новинама и изговорено на европском Јавном сервису. Уз замрзнуту фотографију насмејане госпође Хилари Клинтон. Телефонска слушалица се није видела, али је спикер узбуђено рекао да се наречена госпођа јавила телефоном нашем председнику.
Машала!

АЖДАЈА ЈЕ НЕЗАСИТА
Оно што нисмо могли да прочитамо у новинама прошле недеље, не значи да нећемо прочитати неке од следећих недеља. Ако наставимо да се понашамо као и до сада, врло брзо ћемо имати прилике да читамо у неким новинама или да будемо сведоци аналитичке расправе на телевизији на тему: Зар мора баш сваке недеље да се одржава Света литургија у православним црквама?
Јавиће се дежурни душебрижници – који видевши да нема никаквих протеста ни због Хага, ни због напада на Србе код суседа, ни због тога што су осмогодишње дете три ромска дечака бацила у клозет и намазала говнима – да штите осећања оних који у цркву не иду. Логично је, по наопакој логици, да оне који у цркву не иду, могу вређати оне који у цркву иду. Па још то чине јавно и црквеним звонима оглашавају почетак литургије. То је чиста провокација која јасно показује да се у Србији ништа није променило од времена Слободана Милошевића, Манојла Комнена, Светог Саве и Лепенског вира. Без обзира на уложен труд усплахирених баба тек изашлих испод фризерских хауба и облапорних пензионера из некадашњег Министарства иностраних послова да Србија буде „модерна“ држава.
Знам да вам ово написано сад изгледа као претеривање и да мислите како је немогуће да неко Свету литургију убрзо прогласи за провокацију. Можда сте у праву, али вас најлепше молим да се сви присетимо, у шта смо били уверени да се неће десити, а оно се десило. Много горе него што смо могли и да замислимо. Мали смо народ и зато морамо да делујемо и кад су „ситнице“ у питању, а поготово кад нам се чини да наша реакција има малих шанси на успех. Заправо, свака наша реакција је већ успех. Одсуство било какве реакције је неуспех. То морамо себи да утувимо у главу, у цело своје биће и да реагујемо на сваку„ситницу“, спречавајући да нам се десе „крупнице“ кад никакве наше акције неће бити од користи. Просто, мали народи морају да живе на опрезу, јер свако опуштање њима се обија о главу, а разбијену главу ће морати сами да излече. Никог од великих неће заболети сопствена глава, зато што је наша глава повређена. Велики ће увек гледати да узму или отму што више могу, поготово кад виде да никаквог протеста нема. Погрешно је веровање да ће се јачи смиловати. Уосталом прочитајмо стихове из народне песме, а који гласе:
„То је било, кад се је чинило,
Ни ту био нит оком видио,
Но сам чуо, ђе ми други кажу
Турчин не ће, ако те не може!
Србин вели: ‘Да ако ме не ће!’“
Стихови су из Вукове четврте збирке „Српских народних пјесама“ и забележени су од певача из Црне Горе. Можете реч Турчин заменити, а и не морате, са речју окупатор или силник и разумећете поруку народног песника. Неће нам одузети само оно што ћемо бранити. Отпор се мора пружити, јер без обзира на то колико је отпор снажан, он је увек већа препрека за освајача или отимача него кад отпора нема. Не смемо се уљуљкивати да ће отимање наше имовине и понижавање нас самих у једном тренутку досадити силницима и да ће своје прохтеве задовољити. То се једноставно не дешава ни у историји, ни у народној поезији. Аждаја је незасита и док јој се неко не супростави она ће све прождирати редом. Схватимо ово док још мало снаге у нама има.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *