Листање слободне Србије

Пише Никола Врзић

Разлика између „Печата“ и осталих српских медија показује разлику између слободне и неслободне Србије

 

Ако је „Печат“ лист слободне Србије, Србија је земља под окупацијом. Да није тако, да је и остатак Србије слободан, још би негде могло да се прочита да је Косово Србија, да је прави и коначни циљ преговора које у Бриселу воде Београд и Приштина „узајамно признање Србије и Косова“. Да постигнути ИБМ споразум није споразум о административним прелазима већ споразум о границама – како му, уосталом, и само име каже; медији би, да су којим случајем слободни, и прочитали текст тог споразума, па би видели да их је Борко Стефановић, српски преговарач, обмануо када је рекао да је испреговарао посебан статус за два прелаза на северу Косова, Јариње и Брњак, и преговарач би добио оно што за обману и заслужује. Да је слободе у остатку Србије као што је у листу слободне Србије, подсећало би се изнова и изнова и да је тај исти Стефановић у Приштини, као представник државе Србије, водио званичан разговор пред заставом независног Косова, а да је тврдио да то није учинио, и да је неколико година раније, како су нам показали Викиликс и америчке дипломатске депеше, Американцима одавао детаље тајног Акционог плана Владе Србије. Слободни српски медији били би слободни и да анализирају и претресају остале Викиликсове дипломатске депеше, и сва скандалозна открића садржана у њима, уместо што су учинили све да их обесмисле, сакрију и утерају у заборав сопствене неслободе…

[restrictedarea]

Листови слободне земље Србије не би писали оде новом београдском мосту и његовом градитељу, већ би бесно сабирали цифре да покажу колико ће тај мост да кошта и нас и наше унуке; борили би се, као што се борио „Печат“, против покушаја Сретена Угричића, директора „Народне библиотеке Србије“, да Његоша избрише из српске књижевности и поклони га црногорској; поставили би, као што је „Печат“ поставио, питање „зашто Србији није место у ЕУ“, уместо што постају партнери власти у операцији на отвореном мозгу овог народа, којег треба натерати да заволи ту распадајућу Европску унију упркос томе што се унија распада, што нас неће, и што нам, иако нас неће, поставља страшни, косовски услов одрицања од прошлости у замену за будућност која нам никада неће доћи.
Али српским медијима то нису (дозвољене) теме. Није тема на којој треба инсистирати ни оцена Европске комисије да реформа правосуђа у Србији – којом се министарка правде Снежана Маловић толико хвалила – представља „изругивање праву“ због „недопустивог утицаја политике на правосуђе“. Треба ли, онда, да нас чуди што се никад мање није писало о пљачкању земље Србије, а Србија одавно није била оволико опљачкана? Но медији се – са часним изузетком „Удружења новинара Србије“ – нису много узрујали ни када су се сами нашли на удару драконских, успут и неуставних измена Закона о информисању. Тадашња председница „Независног удружења новинара Србије“, чак, поздравила је ту „батину која је из раја изашла“ и рекла да нема „ништа против пооштравања казни за осниваче и главне и одговорне уреднике“… А правосуђе, које је онако реформисала Снежана Маловић, нешто касније у спору УНС-а и НУНС-а око просторија у Ресавској улици пресуђује у корист независних новинара.
Српски су медији окупирани у мери у којој је окупирана Србија. Слобода се задржала у нашем, листу слободне Србије, и по беспућима Интернета. А преовлађујуће стање у медијима – бедно и срамотно –  јесте стање читаве Србије, окупиране и споља и изнутра; баш како одговара онима који су је окупирали, на тако велико сопствено задовољство. Проблем се састоји у томе што њихово задовољство није и наше. Напротив. Тако да нам, у овом тренутку, преостаје само нада да ће – ако не пре, а онда, ето, до следећег јубилеја „Печата“ – они имати мање разлога за задовољство него што га имају данас.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. ДНЕВНИ ПЕЧАТ БИ БИО МЕЛЕМ НА РАНУ ПОРОБЉЕНОЈ И НЕСЛОБОДНОЈ СРБИЈИ јер откуд народу пара да купи недељни печат и времена да чита и разуме дуге аналитичке чланке и коментаре ! Молимо Вас Г.Врзићу и Вас Г.Вучелићу урадите тај Дневни печат макар ових неколико месеци од сад па до избора и проширите тај круг слободне Србије, ко би то боље и поштеније урадио од Вас ? Ви најбоље знате да смо на великој историској прекретници и да слобода нема цену МОЛИМ ВАС милион пута!

  2. Добрый день,
    я родился в Закарпатье по национальности Русин (не путайте с Русским),но живу в Эстонии.Хочу прочитать книгу в электронном виде Викиликс тайну Белградских Депеши.Я могу читать на Сербском потому, что Закарпатский очень похож на Сербский.
    Спасибо за внимание
    С уважением
    Василий Гущак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *