Godina raspleta

Piše Branko Radun

Nove socijalne traume i novi rast nezaposlenosti i siromaštva. Posledica toga će biti ključanje nezadovoljstva koje može doneti promenu. Institucionalno kroz izbore ili, pak, vaninstitucionalno na ulici

Politička činjenica prvog reda je da će ove godine biti izborna godina. No, to neće biti bilo kakvi izbori, već izbori koji mogu presudno da utiču na budućnost Srbije i regiona. Kao retko koji izbori, od onih kada je sa istorijske scene Srbije otišao Milošević, i ovi izbori mogu doneti politički i strateški preokret. Iako je javnost prilično apatična, ovi izbori mogu sudbinski da utiču na život i onih koji su glasali, kao i na one koji su apstinirali.
Čini se da je vlast razmišljala da iskoristi potencijal apstinencije i da kroz kampanju o „belom listiću“ demotiviše obične i neopredeljene birače da ne izađu na izbore, a da oni nasuprot toga mobilišu svoju armiju „sigurnih glasova“, te da na taj način ostvare povoljniji rezultat. No, kako su im analize pokazale da je ta i takva kampanja nekako pronalazila najviše njihove potencijalne birače, oni su je odjednom stopirali. Međutim, to ne znači da neće ići na demoralisanje ciljnih grupa koje glasaju za „one druge“, ili, pak, na forsiranje „fantomskih stranaka za odvlačenje glasova“, odnosno izazivanja haosa i podela unutar patriotskog tabora i stranaka.
Vlast koja nema ništa da ponudi namerava da svim snagama udari na opoziciju i da nju ocrni koliko je to moguće. Oni će da šalju poruku „mi nismo dobri“, ali opoziciju čine ludaci, zanesenjaci, ljudi potpuno nesposobni da preuzmu breme odgovornosti na svoja leđa. Do sada, na udaru vlasti bili su pre svih i Nikolić i Koštunica, no od sada će meta napada biti usmerena na predsednika SNS-a. U tu antikampanju biće uključeni i kvazipatriote koji će vršiti hajku i prozivku opozicije, a umešaće se i neformalni centri moći – stranci i tajkuni.
Ipak, zbog socijalnog i nacionalnog nezadovoljstva moguć je preokret na izborima, a posledica može da bude promena vlasti u Srbiji. Otpor promenama je, međutim, izuzetno veliki. I strancima, i tajkunima, i domaćem političkom establišmentu – suštinske promene ne odgovaraju.
Kosovo i Metohija biće sasvim sigurno jedno od najvažnijih pitanja koje će uticati u velikoj meri i na rezultate izbora. Ma koliko nas ubeđivali da smo mi nebitni, ipak mnogo toga zavisi od naših sunarodnika na KiM i Srbije. Konačno, da čitav svet prizna Prištini nezavisnost, ako to ne učini Beograd, Kosovo nije u punoj meri nezavisno; sa druge strane, u slučaju da Kosovo prizna samo Srbija, i niko drugi na svetu – Kosovo je zaista nezavisno.
U tom smislu podrška Srbima na Kosovu je ključna, jer oni su pokazali da improvizovane barikade mogu internacionalizovati to pitanje i dovesti do nove realnosti na terenu. Ako se na ovom planu postigne konsenzus i ne odustane od referenduma pod pritiscima, onda će se i erozija prisustva naše države tamo zaustaviti.
Evidentno je da smo se zaglavili na evropskom koloseku koji se pokazao kao ćorsokak i neuspeh vlasti. No, to se još nekako krije od šire javnosti. Jasno je da od naših evrointegracija dugoročno gledano nema ništa, da mi zapravo nemamo nikakvu evroperspektivu, jer smo i 2009. godine, pre početka globalne i evropske krize, bili viđeni da postanemo članovi za oko deset godina. Sada, posle nekoliko godina recesije, kada EU dolazi u krizu, ne samo ekonomsku već i političku, šanse Srbije za ulazak u „evropsku porodicu“ još su manje.
Sa ili bez kandidature, drugi talas globalnog ekonomskog cunamija žestoko će udariti i na našu obalu. Dodatni problem je što je naša privreda gotovo na izdisaju, jer je pogrešnom i štetočinskom politikom u proteklih desetak godina Srbija deindustrijalizovana. Domaći „eksperti“ su zaista stručno izvršili eutanaziju nad domaćim bankarstvom i većim delom proizvodnje.
Drugi talas krize u sprezi sa hroničnom i metastaziranom domaćom krizom proizvodnje dovešće do teške recesije, koja će izazvati nove socijalne traume i novi rast nezaposlenosti i siromaštva. Posledica toga će biti ključanje nezadovoljstva koje može da donese promenu. Institucionalno kroz izbore ili, pak, vaninstitucionalno na ulici.

5 komentara

  1. PROMENE su već POČELE jer su jutros osvanuli okićeni nadvožnjaci u Bg – BRAĆO SRBI ŠIROM ZEMLJE OVE – SVI NA NOGE OTADŽBINA ZOVE i druge.. DVERI SRPSKE najviše plaše sve političke stranke jer jedino DVERI iskreno govore i žele promenu sistema a imaju kapacitet stručnih obrazovanih ljudi koji su velike Srpske patriote. SVIM MEDIJIMA JE STROGO ZABRANJENO POMINJANJE “DVERI SRPSKE” – zato pozivam i molim uredništvo “Pečata” da pokloni više pažnje “DVERIMA” kako bi se više znalo o njima, kao i o izlaženju DVERI na izbore.Hvala unapred

  2. Dveri su u manje od minuti na ovom snimku rekli ko je krivac i šta treba raditi
    ”Ujedinjeni monopoli Srbije”
    http://www.youtube.com/watch?v=4bksG_B2eyg

  3. Svetlost i toplina

    To znači da SVI TREBA DA BUDEMO KAO JEDAN – u HRISTU. U onom
    najpozitivnijem smislu.Da se pomažemo,osećamo,upotpunjujemo i
    borimo za bolji život svakog pojedinca.Ove samožive skrajnimo
    na marginu – uz naplatu za ono šta nam učiniše.I pređimo jednom
    sa praznih reči NA DELA.Bez pravih dela naš život GUBI SMISAO.
    Ljudi koji su izgubili pravi smisao života rade neke loše stvari-
    postaju ovisnici od droge,lekova,kocke,interneta,..izvršavaju
    ubistva,samoubistva…i time smanjuju naš narodni organizam.
    Pomozomo im , kao i prirodi koju treba da čuvamo sa istom merom kao i naše bližnje.Kontrolišimo vlastodršce nama nametnute sa zapada.Mi sve to MOŽEMO i HOĆEMO da radimo.

  4. Previše se filosofira.Te godine raspleta, pa kriza, pa Srbi na KiM, pa vlast, pa opozicija, papodršak Srbima, kandidatura i sl. gluposti oko kojih se raspravlja godinama, zamajava godinama , namerno!

    Stvari treba pojednostaviti kako to rade neki pametni stranci(i zapadnjaci i isočnjaci).

    Ili imamo Srbiju i Ustav i pridržavamo se tog Ustava i zbog situacije kakva je i rezolucije 1244 i tražimo ispinjenje te rezolucijeili se foliramo!Ako odu Amerikanci iz Bondstila tražiti da dođu po UN odluci Rusi drugi…

    Ako hoćemo da branim Srbiju onda će ceo narod, državni organi, svi da rade na tom planu , srednjoročno, dugogočnom povratku , u carski Prizren!
    Onda nema pravo niko da se odriše stope srbske zemlje, da gazi Ustav, ali svi imaju pobavezu da jačaju naše pozicije u svetu i na Kosmetu(gradeći zgrade, domove, firme svuda po Kosmetu), radeći što rade sve države, podrivaju na regularan i kreativan način itd.

    A ovo što se sada dešava je rad na odvajanju Kosmeta od Srije na “kreativan” način, u kome učestvuje i režim(kvislinški) i dobrim delom opozticija-mlaka-nikakava, i SANU i drugi faktori organizacije institucija, vojska , policija i dr.
    Postoje načini, nekonvencionalni, kojima se može pouno toga postići, ali treba da postojei sloga ili bar da nemamo kvislinški režim, ali moramo da imamo sposobne ljude bez obzira ko dođe na vlast!
    Ovaj način rada vodi nas u dugoročnu propast, i kojeje pitanje kako ćemo se izvući, ako se izvučemo posledice po narod i državu će biti loše ( u materijalnom, moralanom, mentalnom …pogledu)

    Istinit je ovaj citat:
    “Ja neodlučujem da li ću ići u bitku po tome kolika je sila koja mi preti, nego po tome koliku svetinju branim! ” -Car Lazar – Boj
    na Kosovu.
    Ili:
    “Ko sme, taj može, ko ne zna za strah, taj ide napred” – Vojvoda Živojin Mišić.

    Znači , smelost i odlučnost,upornost, u odbrani Otadžbine, pobeđuje!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *