Ђордано Бруно „Друге Србије“

Пише Милорад Вучелић

Однарођавање српског народа је историјски процес дугог  трајања. У њему се са већим или мањим успехом смењују једино налогодавци и непосредни извршиоци. Интерес је увек исти, прилагођавају се само сценарији. У последњој деценији он је постао и званично декларисани пројекат српских власти. У реализацији тог пројекта формирана је права и готово свеобухватна мрежа политичких функционера у култури и медијима. Та мрежа је тако систематски и пажљиво припремана и прављена да би јој и сама Ал каида могла позавидети.
Основано, прецизно и убедљиво је на такав пројектни задатак и такву културну политику указао Мило Ломпар, у својој недавно објављеној књизи „Дух самопорицања“:
„Суочени смо са однарођавањем: уз мук српске интелектуалне и политичке елите. Овако застрашујућа чињеница може да постоји само у неслободним друштвима, којима се управља ван њих самих. Тако се у систем културе уписује одређена врста понашања“. На тај начин је дошло до „поунутрашњавања хрватског становишта у српској јавној свести“.
Ломпар је у поменутој књизи аргументованом анализом разобличио појаве и средства која се користе у овом антисрпском послу од „инфатилизовања јавне свести у Срба“, преко „кривотворења“ и титоизма, те „процеса шизоидизације јавне свести“, па све до „непрестаног утемељења у јавној свести појма српске кривице“.
С пуним правом и разложним покрићем речено је да овде није реч о „спонтаним процесима…већ они припадају једној врсти друштвеног и културног инжињеринга“. Организовано се и прецизно у Србији радило и ради на реализацији расрбљивачког  пројекта. Међутим, и поред огромних уложених средстава и ангажованог људства у већ поменутој мрежи, пројекат није успео. И поред дугог ћутања великог дела српске интелигенције и највећег дела политичара било је довољно оних који су последњих година проговорили и створили нове претпоставке и услове за пораз процеса однарођавања. А ту су и нове генерације које се без икаквог оптерећења, јасно и без комплекса и самоокривљавања, реализују и доказују. Напокон, да антисрпски пројекат културне и уопште укупне политике није успео потврђује и Ломпарова књига.

 

Понекад се у немалим искушењима човек упита зашто Србију баш толико нападају када нам изгледа да је већ све  пропало и замукло, и да су „сви јунаци ником поникнули“. Тада нам се, у тренутку тражења објашњења за такву агресију силника и осионост домаћих послушника, појави свест о томе да не би на нас толико насртали да немају неког озбиљног разлога који тренутно они боље од нас виде. И онда  долазимо да заједничког сазнања, ми и наши противници, да су Срби непокорен народ одан слободи и веран Косовском завету.
Само суштинским неуспехом пројекта однарођавања може се објаснити оволика хистерије поводом оправдане смене директора „Народне библиотеке“. Смењен је неко ко није никад ни требало да буде на челу те националне институције и ко је већ причинио исувише штета српској култури и ко је при том имао прецизна задужења у друштвеном и културном инжењерингу. Идеално су се стекли и непосредан повод  и дубљи разлози за смену. (Прочитати текст Александра Дунђерина „Терориста без портфеља“ и Николе Врзића „Србија, сметлиште наших гена“). Мрежа је почела да се цепа и узалудно ће бити то што ће је сада крпити новим лошим постављењем.
Колико и све друго, занимљиво је какав је однос ове хистеричне дружине према вредностима којима наводно служе, према слобода мишљења и јавне речи. Поређења ради, давних дана, усред Титове власти, Момо Капор је потписао Предлог за размишљање. Вођена је права пропагандна харанга, уз реалне претње затвором, за потписнике овог документа који се тицао равноправности српског језика и који је био само одговор на хрватску званичну и од Крлеже потписану Декларацију о преименовању српскохрватског језика и настављању ендехазијске традиције. Појавили су се и случајеви потписника који су били спремни да повуку свој потпис или да се изговоре пијанством при потписивању. Капоров отац се исте ноћи запутио у Београд да би сину скренуо пажњу да случајно не помисли да повуче свој потпис, јер би то била поред опште и велика породична и његова брука. Потпис је потпис. Капору то није ни падало на памет, али му је, баш као и нама, било мило што је очинска брига показана на овај начин. Потпис није повукао готово нико и то уз све ризике и опасности које у то време нису били мале.
Наш бивши управник библиотеке данас, сам каже, да не би никада потписао било какву петицију или изјаву да је знао да ће због тога бити смењен с функције. Шта је светиња слободе мисли и јавне речи према функцији? Функција доноси благодети, а пружа велике могућности да се испуне сви горе описани задаци у вођењу културне политике однарођавања и у друштвеном и културном инжењерингу. Тако изгледа другосрбијански Ђордано Бруно.
Другосрбијанска и форумашка хистерија изазвана је и тиме што су њени актери себе већ видели као начелнике завода за спровођење санкција према Србима и Републици Српској, којима су иначе већ одмерили казне за наметнуту кривицу. Смишљали су само на које још муке да их ставе. И управо тада  када су поверовали да настављају извршење својих, а од туђина наложених задатака схватили су да од тога посла нема ништа. Сваким даном све је више чињеница које показују да за српску кривицу нема основа. Од Немачке, па до Данске, Бугарске, Чилеа, Хага… Поред тога, њихове сујете су се морале суочити с болном чињеницом да својим немуштим и танушним писменим и ликовним саставима не заслужују место на магистралном путу и главном току српске културе. А понестаје и година и функција и страног новца.
За утеху, њих чека почасно место на пројекцији филма Анђелине Џоли. Неко од њих можда закачи неку улогу у њеном следећем филму. Мало ли им је!

 

13 коментара

  1. Hvala za ovaj tekst a pogotovo hvala za ovo: za танушним писменим и ликовним саставима. Lepo sagledani, pre svega, Mileta i Sreten i njihova zivotna dostignuca. Sreca da su promoteri nacionalnog poricanja trecerazredni umetnici i mislioci a izgleda i prvorazredni glupaci.

  2. Sve će biti dobro ako se ne dozvoli instaliranje još jedne prevare,SNS.

  3. Mi zaboravljamo da je petooktobarska revolucija kupljena sa parama koje su donošene u
    đakovima, da su izbori kupljeni sa deset evra po čoveku, da se partije formiraju zbog
    para koje se mogu izvuči iz države, a takav dolazak na vlast reflektuje se i u tome da
    je sam čovek postao roba i da se može kupiti. Primer drugosrbijanskog Đordana Bruna je
    to jasno pokazao. Naravno, ako je izbore očekivati u maju, zabava tek počinje. Etički
    i moralni kredibilitet ne mogu doneti ljudi koji su se prodali, a Srbiji je i više no
    potrebno da povrati svoju moralnu snagu. Politika nejasnog stava i lažnih obećanja ne
    vode nigde, već služe zaluđivanju naroda i putu u ambis.

  4. Ретко добар текст, уосталом,такав увеки очекујем од виспреног и аналитичног, правосрбијанца( да не кажем првосрбијанца), уваженог Вучеле.Но,”налогодавци се мењају”, али, по мени, извршиоци су исти-другосрбијанци,пешчаници, антисрпске плаћене НВО,лдепеовци, а највише сорошовци у разним видовима и појавним облицима.Сви они формирани за време ДОС-а а касније упорно подржавани од “жутих”, Чанка,Чедице,а богами и парама пореских обвезника.
    Друго, насрти на нас, нашу културу и наш менталитет јесте “наша непокорност и верност Косовском завету” али и погодно тле за налогодавце.Погодно тле у виду наше власти која те Сорошовце здушно подржава.Јер,ти који плаћају и налажу престали би са тим ( сг су паре скпе)да немају успеха и подршку власти земаља у чије уништење улажу.Наша власт, о њој је реч, им помаже и усмерава.Ови остали ме не интересују они само раде посао за који су плаћени.Смета ми што мало вас, који сте у прилици, на Вучелу не мислим јер се њему такве прилике не пружају,не устану јавно и чвршће у одбрани наше културе.Мислим у првом реду на Ђорђа, Слободана и Нови стандард.Кад на ТВ преко пута њих седи Бисерко, Кандићка, Протић, или остала гамад,треба им јавно рећи да су плаћеници и да не мисле то што кажу већ оно за што примају синекуру.

  5. Pecat valja jer su ovo jedine novine u kojoj se govori o kulturi ovog naroda u pravoj meri. Dobro je da je ljudima koji uredjuju ovaj magazin, I pre svega njegovom glavnom uredniku, apsolutno jasno da nista drugo nego kultura jeste temelj ovog naroda. Te da se jedna od najvaznijih borbi za ocuvanje Srpstva vodi upravo na polju kulture. To aktuelnim vlastodrscima nikako nije jasno jer oni polazeci od svojih potreba i u skladu sa svojim intelektualnim sposobnostima brinu jedino o ekonomija kao da je ovaj narod zaista neko stado ovaca koje treba samo da se napase I da je tu brigama kraj. Srbi nisu stado ovaca a da li su aktuelni vlastodrsci nesto poput politickih cobana to je sasvim moguce.
    Takodje dobro je da u ovom magazinu postoji covek koji nemilice napada konceptualnu umetnost, tu posast koja satire srpsko slikarstvo i vajarstvo. Dobro je da je gospodinu Djoricu data sloboda da o tome pise na nacin na koji pise jer je konceptualisticki pogrom likovne umetnosti u Srbiji apsolutno najveca ljaga na licu srpske kulture.

  6. Ugrčić nebi smeo da bude ni u seoskoj biblioteci a kamo li u kakvoj Državnoj instituciji.Ko je pratio šta je on govorio VIDI da je on POSTAVLJEN da radi SAMO neznam za KOGA.Za Srbiju sigurno NIJE.Zato ga tako SRČANO brane oni tamo………

  7. Jedini nacionalni nedeljnik koji omogućava iznošenje istine
    u kom se stanju nalazi nacija Srpska. Članci urednika ipojedinih
    tema javnog života su profesionalno obrađene.Komentari su odraz
    srelosti onih koji se upuste da komentarišu izneto.Pratim i
    učestvujem koliko mi znanje omogućava.Istina mora pobediti ovo
    smutno vreme koje prosipa imperija zla a Crveno-Žuti podržavaju.
    Nema mnogo vremena do izbora SRBIJO SADA BUDI DOSTOJNA SEBE I
    glasaj za svoj SPAS,Pečatu pun uspeh želim u ISTINI!!!

  8. Niko ne radi bolje, na osvescivanju, te uzdizanju srpskog ponosa i rodoljublja, nego upravo ti politkomesari danasnje vlasti, tacnije podrepasi svetskih centara moci, koji nam sve ovo i priredise u zadnjih dvadesetak godina. Jednu malu gresku su napravili u svom projektu. Zaboravili su na srpski narod i njegov dobro poznati inat, koji su razbudili upravo svim ovim atacima na njegovu nacionalnu svest i narodnu pamet. zaboravise jadni, koliko Srbi vole slobodu, i da budu svoji na svome. Ubedjen sam da od prodaje Kosova i krcmljenja drugih delova zemlje nema nista, Srbija se probudila i nista, nikakve muke na koje jos planiraju da je stave, nece Srbe i Srbiju spreciti da se uzdigne u visine, koje joj i Bozanskom i pravdom ovog pokvarenog sveta i pripadaju. U to ime,
    ” Vostani Serbie “

  9. rasrbljivanje neminovno vodi svom antagonizmu a to je posrbljivanju,zivi bili pa videli,to je jedan neizbezan proces,oni koji u rasrbljivanju ucestvuju ce se sami izdici i bice prokazani,nasukani i kaznjeni,to im sledi,eto primer ugricica,bice ih jos,ne da im djavo mira pa se sami prijave,orkestar dusebriznika se javi ali se dirigent jos lukavo krije

  10. Na jednom mestu u Bibliji piše da ne dobija onaj koji trči i koji brine već kome je dato. Ako Srbija sačuva svoju dušu, sačuvaće i svoju budućnost.

  11. Srbija je uvek nalazila put spasa i opstanka. Prolazila je kroz velika iskusenja i opstala do danasnjih dana. Sansa postoji, izbori se blize. Pamet u glavu braco Srbi i da zavrsimo sa ovim neslavnim poglavljem. Ne treba nama EU tamnica naroda. Srbiji je mesto medju sljivama.

  12. Strašno je što jedan takav čovek kao što je Ugričić, dođe u priliku da odlučuje koje će knjige otkupljivati Narodna biblioteka i što takav čovek na taj način utiče na svest onog dela Srbije koji se još druži sa knjigom. On je godinama nametao svoj ukus i svoju volju čitalačkoj publici, a kakav mu je ukus sada smo jasno videli

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *