2012: Година страха и „савршене олује“

Пише Зоран Милошевић

Многе државе ове године имају изборе, што ће бити повод за изазивање немира. На листи су: Венецуела, Француска, Русија, Кина и САД. Ту је и нерешено „арапско“, „иранско“, „авганистанско“ питање…

 

Крајем 2011. и почетком 2012. године светски медији утркивали су се у објављивању различитих предвиђања, тачније у упозоравању јавности на могуће негативне догађаје у 2012. години. Медији са амбицијама да негују аналитичко новинарство доносили су предвиђања угледних научника, аналитичара или институција, али и виђења актуелних политичара. Када су ови последњи у питању, посебно европски политичари, они су, како преноси „Глас Америке“, дали за 2012. годину веома мрачне прогнозе. Све ово је појачано сличним изјавама поглавара Римокатоличке цркве, папе Бенедикта, који је указао на кризу и на страх од будућности међу римокатолицима. Само је руски председник Дмитриј Медведев био изузетак и говорио је у оптимистичком духу.

У  БЕЛОЈ КУЋИ – НЕПОЖЕЉАН СТАНАР

[restrictedarea]

Пољски политиколог Гжегож Костешев-Зорбас за пољски „Факт“ сажима оцену 2012. године, као „године ратова, кризе и револуција“, а италијанска „Панорама“, уз потврду да ће се 2012. године догађати много тога, наглашава да многе државе ове године имају изборе, што ће бити повод за изазивање немира. На листи су: Венецуела, Француска, Русија, Кина и САД. Ту је и нерешено „арапско“, „иранско“, „авганистанско“ питање… „Ројтерс“ доноси анализу Линде Стерн (Linda Stern) о суморним финансијским очекивањима власника капитала у 2012. години.
Но, можда најдубљу и најопширнију анализу је дала „Саксо“ банка, тачније Стин Јакобсен, главни економиста банке. Анализа се може, између осталог, пронаћи на чешком сајту „iHNed.cz“. Јакобсен сматра да ће се у 2012. години догодити „савршена олуја“ („the perfect storm“). Аутор прво подсећа и упозорава на сличне прогнозе његове банке 2008. године, које су се показале као тачне, а нису довеле до суочавања са чињеницама него до „бега од стварности“. Народ не може да схвати буру и не понаша се на адекватан начин. Јакобсен то образлаже психологијом човека који, у суштини, мисли позитивно, што је заправо инстинкт преживљавања. Људи имају потребу да мисле о бољој будућности, о срећи и перспективи која би требало да настане из садашњости. Са моралног аспекта то је у реду, но као припрема за стварност овакво понашање никуда не води, упозорава Јакобсен. Шта овај аутор очекује да ће се догодити у 2012. години?
Прво, акције компаније „Епл“ пашће за 50 одсто (у односу на 2011). „Епл“ са својим фирмама ћеркама „iPhone“ и „iPad“ се суочава са конкуренцијом – „Гугл“, „Амазон“, „Мајкрософт/Нокија“ и „Самсунг“. „Епл“ не може задржати 55 одсто тржишта, што ће довести до пада вредности акција ове компаније. Друго, 2012. године ће и даље да буде година „банкарског одмора“, па ће се дужничка криза Европске уније поново вратити у средиште проблема средином године. Резултат тога ће бити општи пад акција у Унији за 25 одсто. То ће натерати европске политичаре да на недељу или више дана затворе све европске берзе и банке. Треће, у амерички „Бели дом“ биће изабран непожељни кандидат. Обама је бирачима у САД-у развејао све илузије да су могуће промене у оквиру двопартијског система, па су услови за појаву треће опције идеални. „Саксо“ банка, дакле, очекује да ће се почетком 2012. године у САД-у појавити трећи кандидат и са обећавајућим програмом ће успети да обезбеди 38 одсто подршку бирача. Четврто, Аустралија ће пасти у рецесију.
По Азији и Тихоокеанском региону прошириће се ефекат успоравања привредног раста, што ће Аустралију увести у рецесију. „Базел 3“ и државно регулисање привреде у Европској унији имаће за последицу национализацију 50 одсто банака. И 2012. године рашће притисци на европски банкарски систем, као последица нових тражења капитала и државног регулисања привредних активности банке ће да буду онемогућене да смање задуженост. Због малог броја учесника на тржишту то ће довести до продаје финансијског капитала. Заједничка особина ће да буду притисци на банке због непоузданости државних гаранција неликвидних држава. Судбину око 50 данас важних банака, дакле, решаваће држава, док ће неколико битних банака престати да постоје. Шесто, Шведска и Норвешка ће од Швајцарске преузети улогу „безбедног региона“. Пошто ће криза продрмати банкарски сектор у Европској унији, то ће уздрмати економију Швајцарске. Зато ће тржишта капитала у Шведској и Норвешкој (која су мања од Швајцарског) да буде безбеднија, јер ће Швајцарци агресивно девалвирати своју валуту, а менаџери финансијских фондова за свој капитал траже „безбедне зоне“. Седмо, „Централна банка“ Швајцарске ће победити и довешће курс евра према франку на 1,50. Швајцарска економија страда од јаког франка, што ће посебно доћи до изражаја ове године. „Централна банка“ Швајцарске ће покушати да умањи штету, што ће довести до значајног одлива капитала из земље и да курс евра порасте на 1,50 франака. Осмо, курс долара према кинеском јуану порашће за 10 одсто (до седам јуана за долар). Изградња нових великих градова, тачније градских четврти више неће доносити добит, па ће се појавити проблеми код извозника због нулте марже. Кину ће ово довести до „рецесије“, што значи раст БНД око пет-шест одсто. Кинески политичари да би спасли извознике ће ослабити вредност националне валуте према долару и то ће да доведе до раста долара. Девето, индекс „Балтик драја“ ће порасти за 100 одсто. Ниске цене нафте у 2012. години могу да доведу до снижавања производних расхода, што ће довести до раста индекса „Балтик драја“. За очекивање је да ће у том случају Бразил и Аустралија повећати производњу руде гвожђа, то ће умањити његову цену и на тај начин повећати кинеску тражњу за овим металом. Десето, цена пшенице ће порасти у 2012. години за два пута. Цена пшенице на Чикашкој робној берзи ће порасти за два пута. Узрок ће бити повећан број становника на планети, штампање новца без покрића и лоши временски услови, што ће имати негативне последице за пољопривреду.

ПОДМЛАЂИВАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ КЛАСЕ
Амерички „Стратфор“ се, такође, бавио предвиђањима, али више у геополитичким контексту, па у својој анализи истиче да ће међународни систем у кратком временском периоду да буде изложен радикалним променама. Последњи овакав период је био 1989-1991. године када се срушио Совјетски Савез. Међународни систем који ће се успоставити 2012. године важиће наредних 20 година. Наравно, највише пажње „Стратфор“ је посветио Русији, најважнијем геополитичком противнику САД-а.
Русија ће се, кажу аналитичари „Стратфора“, суочити са протестима грађана и економском кризом (као последица кризе Европске уније). То ће приморати Путина да реорганизује политичку сцену и да се ослони на националисте. Поред тога, Путин ће морати да кадровски подмлади владу и политичку класу у Русији. Но, то неће уздрмати самог Путина, али ће приморати руску елиту да се одрекне актуелних економских амбиција и преусмери капитал на најважнија подручја. Пошто ће инвестиције из Европе да буду умањене, Кремљ ће морати да мења стратегију модернизације руске привреде. Путин је способан да се избори са овим проблемима, али ће потрошити много снаге и времена на ова питања. Закључак је да се основни курс руске политике неће променити, те да ће то да доведе до обнове моћи Русије. Наиме, у 2012. години Русије ће наставити да шири свој утицај на државе бившег Совјетског Савеза, а посебно ће ићи у интеграције са Белорусијом и Казахстаном, Киргизијом и Таџикистаном. На тај начин ће Москва да формира основу за стварање Евроазијског савеза који треба да се појави 2015. године.
Русија ће у 2012. години јаче за себе везати Украјину, а на Прибалтику доћи ће до „неутрализације“ прозападних и антируских снага. Американци процењују да ће овде Русији постићи највећи успех у Летонији.
Русија ће и даље имати сложене односе са Западом, пре свега САД-ом, док ће са Европском унијом покушавати да развија добре односе. Русија ће, такође, да искористи своје финансијске ресурсе да би повећала свој утицај у Европској унији. То ће радити, пре свега, ослонцем на Немачку, а Брисел неће бити у стању због унутрашњих проблема да пружи отпор.
У Централној Азији биће мноштво проблема. Највише проблема имаће Казахстан, који ће да се суочи са протестима грађана, али неће доћи до већег крвопролића. Овај регион, међутим, суочиће се са новим таласом исламског тероризма.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. … a mozda bas i ne bude tako ?! Uzgred, evo jedne lude ideje : ako zaista razmisljaju o “savrsenoj oluji” – sto ne posmatraju Srbiju, kao “bezbedni region” ( neutralnu i van EU) ?! Jer, ‘oluja’ ima svoje pred i ‘post’ uslove… a navedene skandinavske zemlje mogu da postanu “zdravo ‘ladne” ( al’ ne i ‘cool’) ?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *