Мађарски Орбанистан

Пише Властимир Вујић

Да ли почетак примене новог државног Устава Мађарске представља парастос над републиком, правном државом и демократијом?

Фидесова осамнаестомесечна „виктатура“ крунисана је антиевропски „орбанизованим“ Уставом. Од 1. јануара Мађарску у свету зову Орбанистаном, Орбантидом и каквим све именима не. Виктор Орбан кормилари „Титаником“ непосредно пре судара са леденим брегом, док је путнике (илити нацију) закључао у потпалубље. Наранџасти „фантоми у овом тренутку на гала свечаности не прослављају почетак примене новог државног Устава већ присуствују парастосу над републиком, правном државом и демократијом коју су укинули, рекао је медијима, показујући кажипрстом према згради државне Опере, Петер Коња, један од организатора демонстрација 2. јануара у центру Будимпеште, на којој се (уз борце за грађанска права и припаднике опозиције) окупило преко 100.000 грађана који су протествовали због нових уставних одредби тражећи (нимало бираним речима!) оставку десничарског премијера Орбана.
За то време, пијуцкајући шампањац и славећи нови Устав у друштву партијских колега (свих одреда уједно и највиших државних функционера), Виктор Орбан је из здања Опере домаћој јавности упутио поруку да оптужбе којима му спочитавају умањивање независности и аутономије институција квалификује само као метод политичке борбе неистомишљеника. И ништа више! „Посматрачу са стране ове реформе могу изгледати необичне, пребрзе или претеране, али то је управо оно што смо обећали! Ми у ствари обнављамо земљу“!

ЈЕДНОПАРТИЈСКИ УСТАВ
Порука међународној заједници била је директна и – упозоравајуће претећа. „Нико на свету се не може мешати у законодавни процес у Мађарској, не може посланицима које је изабрао мађарски народ рећи које законе могу или не могу да изгласају. Уколико нам неко помогне добрим саветима захвалићемо му се, а уколико жели да нас скрене с пута, љубазно ћемо га склонити“, рекао је Орбан.
Поводом ступања на снагу новог Основног закона (како га Фидес још назива), председник државе Пал Шмит на гала вечери поручио је да ће нови Устав створити кохезионо снажну Мађарску и живот који су сви Мађари дуго чекали и желели.
„На много места у Уставу постоје изјаве које су у такозваној множини првог лица и које директно упућују на домовину. Мађарске заједнице било где да живе у свету, по новом документу потпуно су изједначене у правима као заједница која чини матичну државу“, истакао је Шмит, подвлачећи да је ступањем на снагу новог Устава завршена потпуна трансформација Мађарске из комунистичког у демократско друштво(?!) која је почела 1989. године!
И док су, до сада најбројније полицијске снаге које су у последње две деценије обезбеђивале неку манифестацију у Будимпешти чувале зграду Опере у којој се славио нови „једнопартијски“ Устав Мађарске (који је потпуно урушио демократски систем и до сада присутну поделу власти), на платоу испред Опере и околним улицама за преко сто хиљада демонстраната одвијао се протестни програм под слоганом „Биће поново Република“ (према новом Уставу, земља се више не зове Република Мађарска већ само Мађарска). Звезда протеста била је Доротеја Каршаји, а њен видео снимак до данас је погледало преко милион интернет корисника. Њена песма „Не волим систем“ постала је химна „Фејсбук“ комуне! Али 28-годишња Доротеја каже: „Нисам поп звезда, ја сам активна грађанка која каже шта јој не одговара. И то сам уз помоћ других људи применила у креативној форми“. Уз Каршаијеву, врло активан на овом протесту (али и свим претходним) био је и Грађански покрет за Мађарску слободу штампе „Мила“, који је последњих месеци издао на десетине хиљада прес легитимација, демонстранте прогласио новинарима и позвао их да по сваку цену одрже у животу слободу медија у Мађарској…

БУДУЋНОСТ НА УЛИЦИ

[restrictedarea]

Доношењем новог мађарског Устава и усвајањем спорног Закона, којим Орбанова влада ставља под контролу „Централну банку“ државе, монетарну политику и девизне резерве (без претходне консултације са гувернером Андрашем Шимором), кулминирала је напетост између Будимпеште и Европске уније. Председник ЕК и мађарски премијер разменили су „више писама“ током божићних празника. Мануел Барозо је инсистирао да се под хитно преформулишу три економска закона која директно нарушавају независност „Централне банке“ Мађарске! Орбан је одбио и експресно их усвојио у изворном облику… А шта је Барозо захтевао? Тражено је да се измени одредба којом се прописује да порези буду линеарни (и имају само један кључ чиме би се везале руке свим будућим властима после Орбанове ако не буду имале двотрећинску већину, да могу самостално да уређују економску, пре свега фискалну политику државе), потом амандман по којем премијер директно именује заменика гувернера и чланове Савета који одређују висину каматне стопе „Централне банке“, и на крају – Закон који омогућава (кад Орбанова влада процени!) спајање „Централне банке“ са Ревизорским контролним телом над финансијским установама уз именовање за обе институције једног главног руководиоца који ће бити изнад гувернера МНБ и шефа Државне ревизорске контроле (чиме ће дефинитивно бити укинута њихова самосталност).
Виктор Орбан је то урадио с најдубљим политичким предумишљајем и из једног јединог разлога. Због новца. Да директно (и без икакве контроле!) има приступ једином „слободном“ новцу. Оном из девизних резерви у трезору „Националне банке“ Мађарске! А реч је о 35 милијарди евра. Зато је и децембарски прекид разговора Будимпеште и ММФ-а за евентуалним добијањем новог кредита помоћи од 15 до 20 милијарди евра, готово хладнокрвно прокоментарисао речима „Издржаће Мађарска и без тог новца“!… Отворио је Орбан „својим“ Уставом најстроже чувани државни „сеф“, претходно стуцајући готово две трећине приватне уштеђевине из насилно подржављених осигуравајућих и пензионих фондова, а да у међувремену није рефинансирао прву кредитну траншу од 4,8 милијарди евра, спречио да државне обвезнице Будимпеште на финансијском тржишту не буду готово безвредне, зауставио суноврат форинте (изгубила четвртину вредности за свега два месеца с тенденцијом даљег пада), нити обуздао порез на додату вредност (Мађари од 1. јануара ове године плаћају највећи ПДВ у Европи који износи 27 одсто). Ако то буде урадио и с новцем из девизних резерви, који му је сада надохват руке, Мађарску чека катастрофа.
Више се не поставља питање „да ли је време“, већ – последњи је тренутак да Европска унија покаже ултрадесничарском руководству своје мађарске чланице где су границе њених специјалних путева… Или ће препустити да будућност Мађарске буде решавана (и одлучена) – на улици!

_______________

Пут ка диктатури

Демократија у Мађарској под „наранџастом“ влашћу одум(и)р(а)ла је полако. Не у једном великом праску, већ ситним, готово неприметним резовима који су се одвијали кроз легалне скупштинске процедуре. Кап која је на Кошутовом тргу прелила препуну чашу Орбанових антиевропских мера догодила се два дана пре католичког Божића. Фидесови домаћи парламентарци 23. децембра усвојили су чак 19 круцијалних закона (од којих и осам уставних) за чије доношење је била неопходна двотрећинска већина.
Између осталих и нови мањински закон по којем „мањинска права уживају само они припадници етничких мањина који своју припадност буду декларисали на начин и у приликама које одреди мањински закон који у Парламенту доносе посланици мађарских политичких странака. То би преполовило број месних српских самоуправа у Мађарској са 44 на 20, док се Српска самоуправа у Пештанској жупанији не би могла ни формирати, а под велики знак питања би дошло и оснивање оне највеће, у Будимпешти.
И док се прихватањем предлога за поновно увођење у праксу доделе истог ордења („Сент Иштвана“ и „Мађарског Корвиновог ланца“) које је уручивао регент Миклош Хорти враћа фашистичкој традицији, Орбанов Фидес у Парламенту доноси и Закон „о комунистичким злочинима“ који се односи на Мађарску социјалистичку партију (МСП), као, што су истакли, „сукцесора“ некадашње комунистичке партије!? И не само то. Орбан је свој тројици бивших социјалистичких премијера (Међешију, Ђурчању и Бајнаију) поручио да их чекају оптуженичке клупе због осмогодишњег „несавесног управљања државом“, док они, са друге стране указују на „успостављање диктатуре“ у земљи.
Гнев 23. децембра доживео је ипак врхунац последњом одлуком. Оном, којом је усвојена измена Пословника о раду Државног парламента чиме је омогућено да се сви закони усвајају без отварања икакве претходне расправе о њима!?
У знак протеста због ових закона, за које сматрају да су најјачи ударац мађарској демократији до сада, сви посланици Либералне партије зелених (ЛМП), којима су се придружили и чланови МСП-а, потом и Демократске коалиције, направили су живи зид око зграде Парламента, вежући се закатанченим ланцима. Подршку су им убрзо дали и представници синдикалних и цивилних организација, као и десетак хиљада демонстраната који су се на платоу Трга почели окупљати још пре почетка парламентарне седнице. Полиција је ухапсила осам посланика ЛМП-а (који су се јавно одрекли имунитета), приведен је и Атила Мештерхази челник социјалиста, а бивши ексминистар Ференц Ђурчањ који се придружио учесницима – присилно је одведен на саслушање у Главну полицијску капетанију Будимпеште! Снаге полиције сукобиле су се у два наврата с протестантима применивши том приликом најбруталнију силу (лакше и теже повредили су више од 20 учесника, а 40 су привели).

_______________

Планту против Орбана

У свим мађарским медијима који не подржавају политику десничарско-популистичке владе Виктора Орбана, трећег дана Нове године осванула је преузета карикатура светски брендираног илустратора Плантуа из „Ле Монда“ (годишње око 300 његових цртежа на првој страни без икаквог коментара карикатуром „опишу“ најважнији догађај претходног дана у свету). „Карикатура је изванредна само у оном случају, ако за њу није потребно неко додатно објашњење. Не треба га ставити ни испод илустрације садашњег премијера Мађарске!“ – рекао је Планту. Први пут од како илуструје, на Плантуов планетарни „тапет“ дошла је и званична Будимпешта. И то због Орбанове популистичке „неславне славе“ којом је Мађарску за свега годину и по дана владавине у другом мандату институционално одвео дубоко у центар – екстремне деснице.
Јунаци Плантуових насловница претходно су били Пиноче из Чилеа, Мубарак из Египта, либијски Моамер ел Гадафи, а последњих месеци и Силвио Берлускони. И сви су нестали. А Планту црта – и даље!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Bitan nagoveštaj ovakvog skretanja Madjarske bio je čin oslobađanja Šandora Kepira, osvedočeno zaslužnog za sprovođenje zloglasne Novosadske racije, u kojoj je likvidirano oko 1300 građana Novog Sada: Jevreja, Srba i Roma 1942. Efraim Zurof i Centar Simon Vizental, odavno su prikupili dokazni materijal. Ali, vlada je nerado sprovela proces prestarom Kepiru(97) i donela oslobađajuću presudu, navodno zbog ,,metuzalemske starosti” optuženog. Štaviše, oslobađajuća presuda dočekana je uz oduševljenje i aplauz. Obzirom da je mađarski kontinuitet državnosti duži od milenijuma, trebalo bi da kao dostojan narod i jedan od evropskih stubova, dostojno i uvaže žrtve svojih nacista. Na seni žrtava je pljunuto i to predstavlja nov zločin prema njima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *