SIRIJA „Admiral Kuznjecov“ protiv „Džordža Buša“

Piše Zoran Milošević

„Prijateljski“ susret dva moćna nosača aviona – ruskog i američkog – u sirijskim vodama potvrđuje da su vesti povezane sa Sirijom sve sumornije i sve više liče na „ratni ples“

Ruska federacija je upravo poslala u Siriju svoj najmoćniji nosač aviona iz sastava Severne flote „Admiral Kuznjecov“, koji će u sirijskim vodama ostati do proleća 2012. godine, sa ciljem da ne dozvoli vojnu agresiju Zapada na Siriju, piše ruska „Izvestija“. „Admiral Kuznjecov“ trebalo bi da se suprotstavi američkom novijem višenamenskom atomskom nosaču aviona „Džordž H. V. Buš“, koji je upućen iz Persijskog zaliva ka teritorijalnim vodama Sirije. Nešto ranije, sa grupom brodova, u sirijske vode je uplovio i ruski brod „Admiral Čabanenko“, namenjen za borbu protiv podmornica.
Vesti povezane sa Sirijom sve su sumornije i sve više liče na „ratni ples“. Svi akteri sirijske krize povlače svoje najjače „džokere iz rukava“, pretvarajući region u bure baruta. No, pođimo redom…

[restrictedarea]

NOVA REŠENOST RUSIJE
Azerbejdžanska novinska agencija „Trend nju ejdžensi“ emitovala je vest da se Sirija sprema za rat sa Turskom. Zatim su sve novinske agencije prenele vest da su ruski vojni brodovi uplovili u sirijske vode i da je Rusija dostavila ovoj državi protivavionske sisteme „S-300“, kao i da su u zemlji i kadrovi za obuku sirijskih stručnjaka za rukovanje ovim sistemima. Ovaj protivavionski sistem je neophodan za borbu protiv NATO i turske avijacije. Zatim se u Siriji pojavio patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril i dao podršku sirijskom rukovodstvu i narodu. Posle toga, Sirija je saopštila da prelazi u međunarodnom plaćanju sa evra na rusku rublju…
Na drugoj strani Kanada je podržala moguću NATO intervenciju u Siriji. Liga arapskih država je uvela sankcije Siriji, potom je Komitet za ljudska prava Generalne skupštine Ujedinjenih nacija doneo Rezoluciju kojom osuđuje „represije protiv demonstranata u Siriji“ (122 „za“, 13 „protiv“ i 41 „uzdržani“ – među njima Kina i Rusija). Tim povodom, Rusi su saopštili da je to pogrešan put, te da Siriji nisu potrebne Rezolucije nego dijalog. Odjednom, pokazalo se da u Siriji ima i stranih posmatrača, njih oko 500, ali su se, smatra vlada u Damasku, pokazali vrlo pristrasnim, pa im je Sirija otkazala dalju saradnju, ostavivši svega 40 posmatrača…Sve ovo, dakle, liči na već viđeno u jugoslovenskom, iračkom i libijskom ratu.
Ono što je zaista novo u „borbi za Siriju“ jeste čvrst stav Rusije i njena očigledna spremnost da brani Siriju od zapadne agresije, čime je potvrdila da veto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija namerava da brani i vojnim putem.

ULOGA  BRODOVA U VELIKOM RASKOLU
Indijska novinska agencija „Hindu“, komentarišući odnose Rusije i Zapada u vezi sa pitanjem Sirije navodi da je došlo do „raskola“ koji je povećan upućivanjem ruskih vojnih brodova u Siriju, 22. novembra. Naime, Vašington je računao da će Rusija „ćutati“ ako NATO napadne Siriju bez ovlašćenja Saveta bezbednosti, ali ovim potezom Moskva je stavila do znanja da je spremna da vojno zaštiti Siriju. Reč je o tri vojna broda. Istovremeno ministar spoljnih poslova RF Sergej Lavrov optužio je Zapad i arapske monarhije da „politički provociraju“ Siriju time što su podstakli sirijsku opoziciju da prekine dijalog sa aktuelnim režimom u Damasku, ali i zbog podrške diverzantskim napadima „opozicije“ na vladina predstavništva. Takođe, ruski ministar je jasno istakao da Moskva ne podržava bezuslovne zahteve sirijskih „disidenata“ da se zbaci Asad. Potreban je, prema ruskom shvatanju problema, dijalog, a ne svrstavanje na jednu od strana. Ovo tim pre, jer je režim Bašara Asada legitiman.
Ruski vojni brodovi su se ukotvili u sirijskoj luci Tartus, gde već postoji ruska vojna baza. Predstavnici sirijske vlade su, povodom dolaska ruskih brodova u Siriju, saopštili da je dogovoreno da oni „patroliraju sirijskim vodama kako bi sprečili strano mešanje“, ali i „sprečili doturanje ovim putem iz Turske i Libana oružja i municije diverzantima, koji se bore protiv režima u Damasku“. Ruski vojni izvori nisu opovrgli ovu informaciju.
Turska novina „Turkiš vikli“ smatra da je Rusija „poslala signal Zapadu, koji razmatra mogućnost vojne agresije na Siriju da to ne čini“. Rusija prema turskim izvorima primenjuje „žestoku silu“.
Posle zamrzavanja članstva Sirije u Ligi arapskih država i uvođenja sankcija, kao i dodatnog zaoštravanja Turske prema Siriji, strano mešanje u situaciju je sve verovatnija opcija. Za sada među akterima zainteresovanih za okupaciju Sirije još nema dogovora čija će kopnena vojska ući u ovu zemlju. Problem je nedostatak novca. Zapad je uzdrman ekonomskom krizom, pa dodatni troškovi za rat u Siriji samo bi pogoršali situaciju. Vašington je u sličnoj poziciji jer su kongresmeni žestoko kritikovali američki trošak u agresiji na Libiju, a tu su i izbori 2012. godine. Jasno je da američki birači neće podržati administraciju spremnu na novi rat, a nespremnu da rešava domaće probleme. Tu je i nerešeno pitanje Irana i šiitskog pokreta „Hizbala“ u Libanu i Palestini, koji su spremni na pomoć Siriji. Na drugoj strani, najveći zagovornici vojne agresije na Siriju su Saudijska Arabija i Turska. Saudijska Arabija ističe da joj smeta alavitski režim (šiitska verska manjina koja navodno vlada Sirijom), mada je realnost drugačija, što se ističe u medijima i političkim saopštenjima, a to je da je vladajuća partija socijalistička i ateistička. Padom ovog režima u Siriji Saudijska Arabija bi saterala Iran u ugao. Ipak, Saudijci bi da izbegnu slanje svoje vojsku u napad na Siriju. Ona nudi novac, tj. finansiranje vojne agresije na Siriju. Tako se opet dolazi do Turske.
Ankara koja ima ambicije regionalnog policajca ima i lične interese u Siriji i zato pomaže „pobunjenicima“. Pored toga, veliki broj analitičara i eksperata za Bliski istok ukazuju da i Zapad i arapske države lojalne Vašingtonu smatraju da agresiju na Siriju treba da izvede Turska i tako zbaci „nenarodni režim Bašara Asada“.

ERDOGAN „LIČNO LJUT“
Prema azerbejdžanskoj novinskoj agenciji „Trend njuz ejdžensi“, Sirija se sprema za rat u kojem bi glavni agresor bila Turska. Između ostalog, turski premijer Erdogan je i lično ljut na Bašara Asada, jer za razliku od drugih u regionu, pa i aktuelnog srpskog kapitulantskog režima, „ne priznaje Turskoj ključnu ulogu vođe u regionu“, ali ni „Ankaru u formi obrasca za ostali arapsko-islamski svet“.
Turska je, kako smo već pisali ranije, pomogla stvaranje „Armije slobodne Sirije“ koju vode pukovnici Rijad Musa i Husein Harmuš, kurdskog porekla. Takođe, što je posebno interesantno, a skoro niko to ne spominje u medijima, turski oficiri i vojnici su već prisutni na teritoriji Sirije, o čemu svedoči i razmena zarobljenika između ove države i Sirije, a u kojoj je razmenjen i spomenuti pukovnik Husein Harmuš.
Upravo formiranje „Armije slobodne Sirije“ smatra se ključnim za uspeh agresije na Siriju, jer se u Turskoj misli da „nema uspeha sirijske revolucije zbog odsustva adekvatne armije“. Iako je, dakle, Liga arapskih država stala na stranu Zapada, u Damasku su svesni da ona nema velikih mogućnosti da presudno utiče na događanja u Siriji, ali su, takođe, svesni da Turska ima. Zato se i spremaju da u eventualnom ratu glavni kopneni udar pretrpe od turske armije. Ključni igrač u regionu su „Braća muslimani“, a oni upravo kroz reči šefa sirijskog ogranka Rijada Šufka govore „kako sirijski narod očekuje da se umeša Turska, a ne Zapad“.
Dodatni problem za sve zagovornike rata u Siriji jeste ponašanje Irana, čiji se elitni „Korpus straže islamske revolucije“ već nalazi na teritoriji Sirije, jer je Iran ionako ljut na Tursku zbog dozvole Erdoganove vlade da dozvoli Amerikancima da postave radar za protivraketnu zaštitu, ali i zbog pozicije Turske oko iranskog nuklearnog programa, stvaranja antiiranskog političkog kluba pod nazivom „Midl ist“ („Srednji istok“), koji se u suštini bavi pripremom rata protiv Irana. To znači, smatra Viktor Žih, analitičar sajta hvylya.org, da je rat Turske i Irana neizbežan, i to na teritoriji Sirije.
No, sada se u regionu pojavila Rusija, odlučna da spreči napad na Siriju. Zato se među posmatračima i analitičarima otvaraju nova pitanja – da li je, zapravo, plan napada na Siriju bio račun bez krčmara (odnosno bez Rusa) ili je to put ka svetskom ratu? Odgovor će stići brzo. Prema rečima analitičara „Ruske gazete“ Jevgenija Šestakova „došlo je vreme da Rusija učini izbor: ili će i dalje bespomoćno gledati kako zapadna koalicija zlonamerno razara međunarodno pravo, ili će pomoći državu koju često naziva strateškim saveznikom“.

___________

Vesti „Oružja Rusije“

„Admiral Kuznjecov“ nosi aviogrupu palubnih lovaca „Su-33“, jurišnih aviona „Su-25“ UTG i protivpodmorničke helikoptere „Ka-27“. Pored toga, na ruskom nosaču aviona nalaze se i nosači 12 protivbrodskih raketa „Granit“, protivavionski kompleks „Kinžal“, osam protivraketnih sistema „Kortik“…Uz sve ovo u Siriju je došao i glavnokomandujući Vojno-morske flote Ruske federacije admiral Vladimir Visocki, piše Informativna agencija „Oružje Rusije“.

___________

Odluka je doneta

Neposredno uoči zaključenja ovog broja dobili smo informaciju da je u utorak, 29. novembra, kako je preneo britanski „Rojters“, zvanični predstavnik turske vlade saopštio  da je sve veća verovatnoća vojne intervencije u Siriji. U istom tonu je govorio i aktuelni ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu, naglasivši da je Ankara spremna „za sve scenarije“. Istovremeno, turski ministar transporta Binali Jildirim je saopštio da je vlada započela potrebne pripreme da se sav transportni saobraćaj i trgovina sa Bliskim istokom preusmeri preko puteva i teritorije Iraka.
Glavni saradnik Turske u ovom trenutku je Francuska, koja je prva priznala „Sirijski nacionalni savet“ kao „legitimnog partnera i predstavnika sirijskog naroda“. Naime, prema pisanju francuskog „Le Canard enchaîné“ Francuska je spremna da zajedno sa Ankarom i Londonom uzme učešće u „ograničenoj kampanji“ u Siriji, radi podrške opozicionoj armiji. Novinar „Le Point.fr“ piše da je njegov izvor iz vlade Francuske potvrdio da je pre oko 10 dana doneta odluka da se uspostavi „zona bezbednosti“ u severnom delu Sirije, zbog „podrške Slobodnoj armiji Sirije“ i da će glavni „partneri“ biti Turska i Engleska.

[/restrictedarea]