Рат за воду пред нашим вратима

Пише Мара Кнежевић Керн

Грађани Србије, заокупљени косовском драмом, још не схватају шта им се дешава на кућном прагу. Уколико не спречимо усвајање закона о предаји Београдског водовода и канализације, боливизација Србије је извесна и неизбежна. Надамо се да ће грађани да подрже борбу Независног и Самосталног синдиката куће која нам обезбеђује чисту воду и миран сан, и да приступе потписивању петиције за заустављање овог криминалног наума, како би се спречило одигравање последњег чина транзиционе драме

 

У европској законодавној реалности тешко је разлучити стварност од фикције, а до које мере се ушло у процес нормализације ненормалног сведочи однос према једном бенигном америчком филму – „Идиокраси“, снимљеном 2006, који је препознат као опасан реметилачки фактор глобалне тржишне филозофије и одмах склоњен од очију јавности. Главни јунак филма подвргнут је научном експерименту замрзавања, да би се грешком уместо после годину дана пробудио из хибернације тек 2500. Затекао је еколошки руинирано човечанство и генетски осакаћен људски род, сведен на глупу руљу рекламождера и конзумената џанкфуд хране. По директиви моћне компаније „Бравндо“ становници уместо воде пију „Бравндо мутилатор жеђи са електролитима“, да би истом заслађеном течношћу заливали поља, иако усеви почињу да пропадају, а дрвеће се суши. С обзиром на то да цела нација ради за „Бравндо“, нико није спреман да преиспита улогу компаније у еколошкој катастрофи.
Мук око филма очигледно је настао због експлицитне антикорпоративне поруке, а неки дистрибутери су чак изјавили да би „приказивањем филма увредили просечне гледаоце“, сводећи их на џанкфуд-кола-рекламождере, који би могли бити погођени сличношћу са карикираним ликовима?! А прича о деградираној улози воде (у филму служи само за испирање тоалета) погодила је одређене центре моћи више него што се могло очекивати.

ЕВРОПСКИ ДЕКРЕТ О ВОДИ

[restrictedarea]

Многи су приметили да ова холивудска комедија исувише подсећа на стварност 2011, а судећи по последњој бриселској епизоди (увођење у процедуру закона који ће регулисати однос према води) – ЕУ је застрашујућа реплика „Бравндо“ цивилизације. Чиновници Уније су недавно лансирали својеврстан декрет о води, с очигледном намером да деградирају њену улогу у животним процесима. Повод за акцију бриселских мудраца била је порука на боци пијаће воде „Пијте воду да спречите дехидрацију организма“. Узнемирени глобални мешетари водом покренули су механизме у ЕУ, која је формирала научни тим са задатком да демантује тврдњу о лековитим својствима воде, да би – после три године већања – комисија изашла пред јавност са закључком: „Нема научних доказа да уношење воде спречава дехидрацију организма“?! Законодавци Уједињеног Краљевства оберучке су пригрлили ово експертско становиште и прионули на посао. Компанијама које на боце ставе натпис који сугерише благотворно дејство воде на организам, прети затворска казна од две године! Пијте „Бравндо“!
После лавине подсмеха и опште неверице, ЕФСА је делимично кориговала свој став. Дозвољена је могућност да на боци пише: „Вода може да регулише телесну температуру и помогне организму да спроведе своје нормалне физичке и когнитивне функције“. Они који увиђају да „има нешто труло у Унији европској“, не схватају да иза фарсе с водом не стоје залудни, преплаћени чиновници с ниским ИQ и неограниченим овлашћењима, већ је у току перфидна стратегија – којом се припрема терен за некажњено освајање водених ресурса планете. За почетак – треба применити психолошке и правне механизме, како би се располагање водом искључило из сета основних људских права, што би омогућило неометано запоседање природних ресурса – милом или силом. У помоћ ће прискочити и Codex alimentarius – чији ће аутори бравурозном заменом теза учинити да вода прође као лековито биље – деградирана и стављена под шапу фармакодилера.
Случај „Бравндо“ неодољиво асоцира на „Кока-Кола“ компанију, чији погони у Индији усисавају подземна изворишта и надземне токове, остављајући за собом сушу и загађене водотокове. У неколико случајева становници су успели – после маратонских судских спорова – да отерају штеточине и затворе погоне, али уколико се вода у ЕУ-Армагедону заведе под ставку „није неопходна за живот“, можемо очекивати закон о заштити „Бравндо“ производних погона и „Бравндо“ фонтане диљем Уније.

„ВЕЛИКА ЉУДСКОМ РУКОМ СТВОРЕНА РЕКА“
Либијски народ је септембра 2010. године прославио годишњицу изградње „Велике – људском руком створене реке“ – највећег подухвата у новијој историји човечанства, који би се могао уврстити у осмо чудо света. Светска штампа је систематски игнорисала настојање пуковника Гадафија да своју пустињску земљу претвори у оазу, не би ли прикрила планирање агресије у једном од првих ратова за воду. Либијски стручњаци су приликом истраживања нафтних извора 1960. године открили у јужним деловима пустиње подземне базене питке воде, акумулиране хиљадама година, који представљају готово неисцрпан извор живота за народ ове пустињске земље. Председник Гадафи је уложио 25 билиона долара у извођење пројекта, којим је – уз стручни надзор научних тимова – остварен његов сан о потпуној независности народа. Мрежа канала спроведених кроз пустињу стигла је 1996. године до Триполија, а Либија је цео подухват извела о сопственом трошку – без задуживања и без ичије помоћи, с материјалима домаће производње и сопственом радном снагом. Али самодовољност није дозвољена у идиократском свету дужничко-поверилачке интернационале, па су Гадафи и његов народ морали да плате ужасну цену.
Боливијски народ је имао сусрет друге врсте са „господарима извора“. Њихов председник Хуго Бансер пристао је да – под притиском ММФ-а – приступи процесу приватизације Јавног сервиса за дистрибуцију воде (1999). Порука послата Боливији гласила је: „Земље као што је Боливија морају имати ‘одговарајући мрежни систем’“. Убрзо је постало јасно да „одговарајући“ значи енормно подизање цене воде (35 одсто у старту). Под утицајем левичарских покрета, који јачају у Латинској Америци, становници Кочабамбе у Андима подигли су својеврстан устанак и успели да истерају америчку компанију „Бекстел“. Према сведочењу новинара Џима Шулца, покрет за ослобођење воде био је веома добро организован: предводио га је машиниста Оскар Оливера из Ла Паза, члан Коалиције за одбрану воде и живота – КДАВ, уз подршку бројних еколошких покрета, економиста и правника, као и радничких синдиката и локалних организација.
После масовних протеста и блокаде путева, праћених војним и полицијским терором, народ је победио, а локална заједница је коначно преузела организовање водоснабдевања, и већ неколико година санира штету, направљену током краткотрајне Бекстелове „окупације“. Влада је, са своје стране, покушала да оправда репресију лажним тврдњама да су протесте организовали нарко дилери.
Грчки народ се такође нашао у позицији да брани право на самостално располагање водом. У Солуну се ових дана одржава прво јавно представљање „Покрета 136“, који има за циљ преузимање Предузећа за дистрибуцију воде (40 одсто је влада већ продала). Грци желе да спрече монополски и спекулативни третман воде, а сами су сведоци погубних последица насталих после почетних обећања да ће приватизација подићи ниво услуга. Ниједна земља развијеног капитализма никад није успела  тако нешто да оствари.
Грађани Србије, заокупљени косовском драмом, још не схватају шта им се дешава на кућном прагу. Уколико не спречимо усвајање закона о предаји Београдског водовода и канализације, боливизација Србије је извесна и неизбежна. Надамо се да ће грађани – власници система за који су годинама одвајали самодопринос, да подрже борбу Независног и Самосталног синдиката куће која нам обезбеђује чисту воду и миран сан, и приступе потписивању петиције за заустављање овог криминалног наума, како би се спречило одигравање последњег чина транзиционе драме.

ШВЕРЦЕРИ ВОДОМ
Амерички новинар Мајк Адамс упозорава Американце на опасности од увођења Codex alimentariusa, који „долази из исте европске кухиње, а уколико ФДА настави са прогоном продаваца непастеризованог млека, могла би се очекивати полицијска акција против шверцера водом“. Овакви закони имају за циљ да направе послушнике, који жеђ неће гасити водом. „Ако пијете воду могли бисте да прекршити неки од закона, и да будете подвргнути истражитељима са пилећим мозгом!“, узвикује Адамс. „Уместо воде, помоћи ће вам Ургентни центар и дати неки фармацеутски препарат. Претпостављам да ће старијим грађанима течност бити убризгавана интравенозно… Нигде на планети нема више пристојних људи којима владају комплетни идиоти него у ЕУ. Ако нису идиоти, онда су криминалци – или обоје“. Мајк предлаже да све бирократе и њихове научне тимове испоручимо наге у пустињу Невада, не би ли неко време на миру размислили о вредности воде и потребама организма.
Многима је промакла изјава портпарола „Нутришн социјети“, проф. Брајана Ратклифа (Brian Ratcliffe), дата у одбрану бриселске дијагнозе о води: „У клиничким условима дехидрирани пацијенти се рехабилитују без пијаће воде! ЕУ хоће да каже да вода не умањује ризик од дехидрације и то је тачно. Произвођач изјавом сугерише да има нешто специјално у пијаћој води, што није тачно“. Мајк Адамс се пита „због чега продане душе из European Food Standards Authority званично негирају тврдњу о повезаности уношења воде и дехидрације организма. Ако вода не спречава дехидрацију, шта је спречава? Вакцине?“

[/restrictedarea]