Командант ПТЈ Горан Драговић: Спремни смо за све изазове

Разговарао Угљеша Мрдић

Специјалци МУП-а и Војске су спремни да се носе са сваким ризиком и проблемом на територији целе Србије, сматра командант Противтерористичке јединице Горан Драговић

„Захваљујући нашем раду од формирања, па до данас показали смо да држава Србија може озбиљно да рачуна на нас – на Противтерористичку јединицу“, каже у интервјуу за „Печат“ командант Противтерористичке јединице МУП-а Србије Горан Драговић.
Командант ПТЈ Горан Драговић је специјалац од главе до пете. Рођен је 1967. године у Плаву, живео је на Косову и Метохији, а од 1992. године је члан Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије у Приштини. Некадашњи је успешни карате репрезентативац наше државе. Кратко је радио као инструктор, а касније је постао шеф тима за блиску борбу. Дуго је био и капитен полицијске репрезентације.
После повлачења српских снага са Космета дао је отказ у полицији. У МУП, тачније у Жандармерију, враћа се 2002. године. Када је формиран ПТЈ Драговић је постављен за помоћника, а касније за заменика команданта. На челно место ПТЈ постављен је 8. марта 2005. године.

Када је формирана Противтерористичка јединица МУП-а Србије?
Противтерористичка јединица формирана је 7. маја 2003. године као једна од јединица Жандармерије. Тада се Жандармерија састојала из Команде, четири одреда и ПТЈ. И тада је састав ПТЈ попунио велики број припадника некадашње Јединице за специјалне операције (ЈСО), која је расформирана после убиства премијера Зорана Ђинђића. Попуну Јединице извршили смо са припадницима Жандармерије. Од самог почетка ПТЈ није била намењена за обављање послова из делокруга рада Жандармерије, као што су успостављање нарушеног јавног реда и мира, обезбеђење државне границе и слично, већ су њена надлежност и обука конципиране на решавању најсложенијих безбедносних задатака, као што су борба против диверзантско-терористичких група, решавање талачких ситуација и других сложених задатака, за чију реализацију је неопходна специфична врста наоружања, опреме, возила, што Жандармерија као већа организациона јединица није могла да обезбеди. На основу предлога тадашњег министра унутрашњих послова Драгана Јочића, а после већег броја успешно извршених сложених задатака, Влада Србије је, 11. априла 2007. године, донела Одлуку о издвајању ПТЈ из Жандармерије, којом она добија статус посебне организационе јединице у саставу Дирекције полиције, са јасно прецизираним задацима. Од тог дана почиње континуирани развој и напредак Јединице. За припаднике Јединице перманентно се организују обуке у земљи и иностранству, учешће у полицијским мисијама у Либерији и на Хаитију… Успостављена је сарадња и размена искустава са свим специјалним јединицама из региона. За све ове године од формирања направили смо једну добру јединицу, оперативну и спремну за све изазове са статусом специјалне јединице.

Да ли сте задовољни урађеним у досадашњем периоду?
Мислим да смо доста постигли и што се тиче имиџа Јединице, и опремања и акција које смо извршили. Не можемо се постидети. У сваком тренутку знамо ко смо и шта можемо. Спремни смо за све изазове. Чврсто стојимо на земљи и чекамо нове задатке. Јавност зна да смо имали окршај са грубом вехабија у Рашкој области, да смо лишили живота вођу вехабијског покрета Исмаила Прентића и тешко ранили његовог заменика. Том приликом је један наш припадник рањен. Тада смо видели са каквим наоружањем су вехабије располагале, које су били спремни да употребе за терористичке активности. Мислим да смо у том тренутку спречили озбиљан терористички акт, припреман и планиран да се изведе на територији Републике Србије.

Који су Ваши резултати од формирања, па до данас?
Од свог настанка полицијски службеници ПТЈ су ухапсили велики број опасних лица, решили више сложених талачких ситуација, извели многе захтевне акције: у Новом Саду где је ослобођен талац киднапован од стране осмочлане наоружане криминалне групе, у околини Београда у којој је отмичар отворио ватру из аутоматског оружја на припаднике ПТЈ, у околини Деспотовца када су снајперисти ПТЈ лишили живота лице које је у кући под претњом оружјем држало заточену породицу, лишавања слободе вођа вехабијског покрета у Рашкој области. Учествовали смо у обезбеђењу већег броја значајних јавних и спортских манифестација: обезбеђење кошаркашких репрезентација САД-а, Шпаније, Хрватске и Израела, одбојкашких репрезентација Србије и Шпаније, носиоци послова обезбеђења тениског турнира „Сербиjа-Опен“. Били смо ангажовани на обезбеђењу бројних личности из иностранства, међу којима је био и садашњи председник Руске Федерације Дмитриј Медведев. У сарадњи са Интерполом, реализовали смо већи број екстрадиција високог ризика, као што су: екстрадиција Сретена Јоцића, Дејана Миленковића Багзија, Роберта Матанића, Абдел Маџида Бушара – члана Ал каиде и других лица, асистирали приликом одржавања јавних скупова и нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, ангажовани у већем броју спасилачких акција… Испало је да су за државу биле и битне интервенције приликом паљења америчке амбасаде, фебруара 2008. године, од стране демонстраната. Испоставило се да је кључна била интервенција ПТЈ и када смо изашли са нашом опремом, возилима и хамерима у улици Кнеза Милоша.

[restrictedarea]

Имате специфично обележје Јединице. Шта представља?
Обележје Јединице је митолошко биће грифон, који има тело лава, главу орла, крила змаја, штит и мач. У српској традицији грифон представља чувара, заштитника и представе грифона могу се видети у црквама манастира Дечани, Раваница, Студеница и другим, али и на профаним зградама и споменицима, на пример на згради Скупштине града Београда.

У појединим медијима Вас злонамерно нападају због састава Ваше јединице и ратних искустава припадника ПТЈ?
Не бежимо од чињенице да су у ПТЈ и бивши припадници расформиране Јединице за специјалне операције МУП-а Србије. Сви су прошли безбедносне провере и чисти су, јер нису били у криминалним водама. То су велики професионалци са богатим искуством. Они сви служе држави. У нашем саставу је око 120 некадашњих припадника ЈСО.

Како функционише устројство Јединице?
Јединица у свом саставу има 150 специјалаца, подељени су у четири тима и не зна се који је бољи. Прва три тима имају по 35 припадника, они су специјалисти за деловања у руралној и градској средини. Четврти тим сачињавају искуснији припадници – опслужују средства за ватрену подршку и возила у саставу Јединице. Ту пре свега мислим на возила која једино ми у Србији поседујемо, а то су хамери. По хамерима смо и препознатљиви. Поред ових 150 момака постоје делови Јединице где раде људи који нису специјалци, али раде у помоћним службама које делују због доброг функционисања ПТЈ. У свом саставу имамо врхунске снајперисте, алпинисте, падобранце, рониоце, као и водиче паса, медицинске техничаре, и  логистичку базу. Имамо одсеке који се баве логистиком, безбедношћу, дежурну службу, одсеке за операције и обуку. Све укупно имамо око 200 припадника. Имамо непопуњена радна места, а укупно је систематизовано 215 радних места. У личном арсеналу сваки специјалац има три поштоља – „глок 17“, „Bereta P/4 storm“ и револвер мањег калибра. Ту је и аутомат „хеклер и кох“ са целокупном додатном опремом, као и „М70“ – „калашњиков“, аутоматска пушка Colt M4, снајперска пушка TRG SACO и др.

На који начин се врши попуна Јединице?
Попуна Јединице се врши из редова осталог састава полиције, првенствено из Жандармерије, интервентне јединице, полицијске бригаде… Сви наши припадници су врло спремни и увек имају јака тестирања, вежбе и обуке. Они који конкуришу из полиције за пријем у ПТЈ када успешно прођу сва тестирања иду код нас на појачану обуку од шест месеци. После тога одлучујемо да ли ти момци остају код нас у Јединици или их враћамо у своје матичне јединице у оквиру МУП-а. Сви морају бити на врхунском нивоу психофизичке спремности. Не може нам промаћи неспреман човек. На иницијалним тестирањима, која трају три дана, на основу искуства можемо да проценимо да ли је неко за нас или није. Оно по чему се истичемо је да радимо много психо тестова пре и после напорних вежби. Радимо психо тестове у стресним ситуацијама и условима које симулирамо на стрелиштима и другим теренима где се вежбају поједини сегменти наших активности. Неспреман човек не може да буде у саставу ПТЈ.

Ангажовани сте не само у тешким ситуацијама, већ и на теренима која су потенцијално безбедносно угрожена.
Тако је. Једно време смо били стално стационирани у Копненој зони безбедности. Имали смо једну од база у КЗБ и тада смо обављали одређени део задатака на том терену. Међутим, пре свега због релативно малог бројног стања донета је 2005. године одлука да се вратимо у Београд и да се обучавамо у нашим базама и камповима, које користимо по Србији за најтеже случајеве, кризне ситуације и вежбање борбе против упада терориста. Тренутно у КЗБ поред осталих полицијских снага делује Жандармерија. Једну од највећих антитерористичких акција имали смо на територији Великог Трновца када смо ухапсили четворочлану терористичку групу, која је била осумњичена да је извршила убиство колеге из БИА Селвира Фазлијуа. То је последња полицијска велика акција на територији Великог Трновца. Да подсетим још једном на акцију хапшења припадника вехабијског покрета заједно са колегама из других служби. Идеја МУП-а је да се наша Јединица обучава овде у бази, у близини Београда, и да се не изнурује разним патролама, већ да интервенишемо заиста када је потребно, то јест да делујемо брзо, јако и правовремено.

Какву имате сарадњу са осталим полицијским јединицама?
Имамо одличну сарадњу са другим деловима МУП-а, Жандармеријом, Специјалном антитерористичком јединицом. Организујемо заједничке обуке и семинаре, као и спортске сусрете. Без претеривања могу да кажем да смо битан сегмент безбедности Републике Србије. Имамо одличну сарадњу са неким специјалним јединицама из иностранства. На моју иницијативу започели смо пре шест година сарадњу са француском Специјалном јединицом „RAID“, једном од најелитнијих у Европи. Пре неколико година смо сарадњу проширили и на сарадњу са другим специјалним јединицима из Русије, са француским специјалцима „ŽIŽEN“, земаља бивше Југославије и са подручја Балкана. Носиоци тих активности и сарадње је ПТЈ, као и друге јединице из Србије. Према речима међународних стручњака, специјалне јединице МУП-а Србије – ПТЈ, Жандармерија и САЈ имају велики углед и снагу. Имамо добру подлогу, одлично смо опремљени и обучени, и у тој области смо водећи на Балкану. Добро сарађујемо и са специјалцима из ФБИ.  Што се тиче борилачких спортова, у том погледу имамо доста помоћи од припадника израелских служби.  Организујемо семинаре који трају по неколико дана.

Да ли очекујете у наредном периоду већу подршку медија, који би требало да су дужни да правовремено, благовремено и истинито информишу јавност о раду ПТЈ, а не да вас излажу злонамерним нападима? О вашим акцијама се ретко кад може нешто прочитати у медијима.
У праву сте да би требало да будемо више у медијима на прави начин. Можда је и највећа грешка команде ове Јединице што се нисмо много рекламирали у средствима јавног информисања, у електронским и у штампаним медијима. Међутим у Србији јавност воли да зна ко је шта урадио и која јединица је кога ухапсила и зашто. Неопходно је да део активности и материјала које имамо буду подржани од средстава јавног информисања. Наравно службене тајне не могу да иду у јавност, као и да информишемо јавност о свим средствима којима располажемо и како нам теку интервенције, да не би на тај начин олакшали рад криминалним и терористичким групама. Јавност у Србији мора да буде упозната са тим шта ради ПТЈ. Очекујемо подршку медија и јавности. Захваљујем се у име Јединице листу „Печат“ што истинито и правовремено информише јавност о раду ПТЈ-а. Такође поред полицијских специјалних јединица и Војска Србије има добре специјалне јединице. Можемо да се поносимо нашим јаким специјалним јединицама, које су боље и од неких из богатих и развијених земаља.

Када изађете на терен или када обезбеђујете поједине личности и објекте у сусрету сте са грађанима. Какве су реакције народа према припадницима ПТЈ-а?
Нисмо имали већи проблем са грађанима. У принципу, нас народ воли и осећамо велико поштовање. Без обзира на политичку и верску или било какву друго припадност, народ нема ништа против мојих момака. Народ зна кроз шта смо ми све прошли, да смо увек били у служби одбране државе и закона и да смо ту да чувамо грађане. Инсистирам на коректност у понашању према грађанима. У интервенцијама нисмо повредили ниједног грађанина Србије. Увек смо, сем када је било реч о терористима и онима који су пуцали на нас, реаговали тако да никог не повредимо. Када ситуација дође до усијања, онда делујемо по налогу министра и директора полиције.

Обезбеђујете ли амбасаде?
Обезбеђујемо само резиденцију руског амбасадора Александра Конузина. Успоставили смо добру сарадњу са руском амбасадом још из времена амбасадора Александра Алексејева. У принципу то је једини наш задатке те врсте. Међутим, наше патроле обилазе и објекте неких других амбасада. Присутни смо у Београду свакодневно и некада патролирамо, а да нас грађани и не виде. Користимо специјална возила. Битно је да делујемо када се год од нас то тражи. Обезбеђујемо и београдски аеродром. Обучени смо да делујемо и у најтежим случајевима отмице, као када је реч о отмици авиона.

Имајући у виду да нам се ближе новогодишњи и божићни празници, шта поручујете у име ПТЈ-а читаоцима „Печата“?
Прво бих желео да нагласим да смо ми ретка Јединица или Управа у МУП-у Србије, која прославља Нову годину на специфичан начин. Организујемо новогодишње славље за децу погинулих припадника специјалних јединица Србије. Сада имамо 17 деце погинулих специјалаца, која су још у том узрасту да добијају пакетиће од Деда Мраза и да хоће да дођу на једну такву манифестацију. Та деца добијају много поклона од нас и наших пријатеља. То је манифестација коју годинама негујемо. Оно што могу да поручим јавности, односно читаоцима „Печата“ је да не живимо у лаком времену и да нажалост имамо доста безбедносних ризика, да имамо подручја у Србији где постоје опасности од терористичких аката и деловања екстремистичких група, као што је подручје Косова и Метохије, Рашке области и југа Србије. Међутим, полиција Србије и специјалци МУП-а и Војске су спремни да се носе са сваким ризиком и проблемом на територији целе Србије. Можемо имати добре резултате само ако заједнички делујемо са безбедносним службама Републике Србије.

[/restrictedarea]