Избори у Русији: Страх од повратка Путина

Пише Богдан Ђуровић

Несистемска опозиција, подржавана са Запада, провоцира немире због наводне крађе на изборима на којима није ни учествовала, у намери да спречи избор Владимира Путина за председника Русије

Парламентарне изборе у Русији одржане у недељу, 4. децембра, представници такозване „несистемске опозиције“ покушали су да искористе за покретање „Арапског пролећа“ у Москви – по рецепту којим је још у марту Владимиру Путину директно запретио потпредседник САД-а Џозеф Бајден, ако се водећи руски политичар буде кандидовао за председника. Иако је либијски или египатски сценарио у Русији мало вероватан, радикалне прозападне политичке групације искористиле су овај тренутак за распиривање уличних немира и привлачење велике медијске пажње у иностранству.

НЕРВОЗА ВАШИНГТОНА

[restrictedarea]

Како руски аналитичари оцењују, овај провокативни и добро испланиран маневар – у којем су снаге реда привеле неколико стотина, од укупно 2.000 „револуционара“ који су уз покличе „доле Путин“ и „револуција“ покушали да блокирају центар Москве – изведен је са циљем да се максимално заоштри ситуација у земљи пред мартовске председничке изборе и да се Русија представи у међународној јавности у што горем светлу. Тако је Запад, оцењује се, унапред рекао да ће избор „непослушног Путина“ за председника бити нелегитиман.
Умешали су се директно и амерички званичници. Већ следећег дана после избора, у понедељак, прес секретар председника Барака Обаме Џеј Карни је изразио „озбиљну забринутост поводом тога како су ови избори спроведени“. Тиме се надовезао на неколико сати раније изречену изјаву државног секретара Хилари Клинтон, која је оценила да су избори за Државну думу били „неслободни и непоштени“ и подржала „руске бираче који заслужују пуну истрагу свих основаних изјава о фалсификатима и манипулацијама“. Да би, на крају, све зачинио најстарији амерички сенатор и Обамин противкандидат на прошлим изборима Џон Мекејн, својом личном поруком, претњом Путину на друштвеној мрежи „Твитер“: „Драги Влад, арапско пролеће приближава се твојим крајевима“!
Тако је Мекејн, који је недавно убиство либијског лидера Моамера Гадафија сладострасно на Би-би-сију коментарисао речима да сада треба да се припреме „диктатори у Русији и Кини“, по ко зна који пут демаскирао суштину „обојених револуција“ – где циљ није демократија и слобода људи, већ њихово покоравање у функцији америчке спољне политике и бизниса. Јер, како другачије објаснити да је Мекејн истовремено велики покровитељ грузијског председника Михаила Сакашвилија, провереног америчког пријатеља који бар једном годишње у крви гуши народне протесте?
На изјаву Клинтонове реаговало је руско Министарство иностраних послова, саопштивши да очекује да се „надаље америчка страна уздржава од непријатељских испада“. Напоменувши да су само руски грађани меродавни да одређују будућност земље, МИД поручује да је амерички изборни систем „далек од савршенства и не може да служи као образац транспарентности и праведности“, па додаје да је америчким властима боље да се позабаве анализом и исправљањем сопственог система. А шеф Спољнополитичког одбора Думе Константин Косачов директно је указао да је циљ Клинтонове да изврши притисак на међународне посматраче да дају негативну оцену руским изборима, нагласивши да Вашингтон „директно подржава низ политичких снага у Русији“.
Улична дешавања у Москви медијски су засенила саме парламентарне изборе. А њихови резултати, ипак, осликавају реално стање у руском друштву. Са једне стране, владајућа Јединствена Русија, са председником Русије Дмитријем Медведевим на челу изборне листе, изгубила је 14 одсто подршке из претходног скупштинског сазива, јер је са 64 одсто гласова освојених 2007. године, пала на 49,3 процента. Са друге стране, пак, Јединствена Русија задржала је у драматичним условима светске економске кризе и вишегодишњег системског подривања из иностранства убедљиву лидерску позицију. Са скоро 50 одсто гласова, ЈР је освојила стабилну натполовичну већину у Думи, односно 238 од укупно 450 мандата, па ће моћи самостално да формира владу. А то је резултат о којем владајуће странке у Европи и САД-у могу само да сањају. Јер, избори у овим земљама показују исти тренд: опозиција свуда убедљиво побеђује.

„ТВИТЕР“ РЕВОЛУЦИОНАРИ
Истина, оријентација руског бирачког тела значајно је померена улево, ка крилу на којем се налазе Комунистичка партија РФ и Праведна Русија. Тако је КПРФ Генадија Зјуганова освојила 19,2 одсто гласова и готово удвостручила број мандата из 2007. године, са 57 на 92 посланичка места. Сличан напредак постигла је и Праведна Русија Сергеја Миронова, доскорашњег председника Горњег дома Парламента, Савета Федерације, која је од 38, сада доспела на 64 скупштинска мандата, освојивши 13,2 одсто гласова. И Владимир Жириновски умножио је број посланика своје Либерално-демократске партије Русије, која ће са освојених 12 процената гласова имати 56, уместо досадашњих 40 депутатских седишта.
Оваквом расподелом скупштинских мандата партијска слика у Думи остала је непромењена, јер су у нови скупштински сазив ушле исте четири странке као у претходном. Разлика ће бити једино у томе што ЈР више неће имати двотрећинску, уставну већину, па ће за евентуалне промене највишег правног акта морати да ствара коалиције. Међутим, како истичу аналитичари, партија Путина и Медведева нема потребе за мењањем устава у наредном периоду, с обзиром на то да су те промене већ изведене. Међу најважнијима су повећање трајања мандата председника државе, са четири на шест, и Думе, са четири на пет година.
Али, иако су све партије осим Јединствене Русије уложиле неку врсту жалби због нерегуларности на појединим бирачким местима, на улице да протестују изашли су једино припадници нерегистрованих политичких покрета и групација. Руска несистемска опозиција, названа тако јер не жели да учествује на „изборима које организује Путин“, веома систематично ради на спровођењу стратегије уличног рушења власти, више пута опробане у различитим земљама –  у Србији, Грузији, Украјини, Киргизији, а недавно и у Тунису, Египту, Јемену… А када се власт покаже као тврд орах, у оптицају су и модели примењени у Либији и Сирији, када „мирни опозиционари“ прихвате у руке и пушке дотурене са Запада.
Парадоксално је да протесте против „изборне крађе“ организују управо они који на тим изборима не учествују – све жалећи се како власт одбија да региструје њихову политичку странку. Не упуштајући се овом приликом у детаље „одбијања“, ваља само напоменути да овој опозицији која не скрива да подршку добија са Запада – и те како одговара таква ситуација. Почев од тога да, према свим истраживањима, рејтинг ових вашингтонских миљеника никада није премашио два одсто, па до чињенице да би личне сујете и политичке биографије „лидера“ тешко истрпеле покушај њиховог спајања у хомогену и функционалну странку.
Јер, како саставити чврсто једног Бориса Њемцова, ултралиберала и човека без идеологије, са, рецимо, Едуардом Лимоновим, који је ујутру бољшевик, а увече анархиста? А када им се придружи и Алексеј Наваљни, „познати блогер и борац против корупције“, који, иако млад, живи на високој нози, недостаје им само 84-годишња Људмила Алексејевна, која је још од 1976. године на челу Московске хелсиншке групе за људска права, па да подигну револуцију против Путина. Међутим, Њемцов, Лимонов и Наваљни су завршили у притвору, где ће одлежати по 15 дана због супротстављања полицији и одржавања нелегалног скупа. А рекло би се да им је то и био циљ.
(Као) по команди, још 4. децембра увече, док се изборна места нису још ни затворила, ова екипа револуционара покренула се да изрази протест због крађе на изборима на којима нису учествовали. „Задатак им је да и пре избора створе утисак да не постоје никакви избори, већ тотално, масовно фалсификовање у корист партије власти. Зато су независно од тога какве резултате остваре странке које су на изборима учествовале, унапред испланирани митинзи, са циљем да се испровоцира реакција органа реда и укаже јавности, пре свега западној, да режим не само што лажира изборе, већ гуши слободу и хапси сопствене грађане“, објашњава шеф Катедре за политикологију московске Високе школе економије Леонид Пољаков.
Следећи корак руских „Твитер револуционара“ јесте покушај стварања фронта отпора Путиновој председничкој кандидатури. Управо онако како је Путину обећао Бајден, пре осам месеци у Москви. Како упозорава политиколог Сергеј Марков, амерички циљ је да Путинов избор за председника буде проглашен нелегитимним и да га по сваку цену спрече да се врати у Кремљ: „Опколити Русију обручем непријатељских режима, наметнути јој колонијални статус и одсећи Сибир, узети под контролу руску нафту и гас, то су њихови циљеви“. Јасно је свима у Вашингтону да са Путином у Кремљу остварење ових циљева неће бити могуће.

[/restrictedarea]