Европска мађарска Србија

Пише Властимир Вујић

Каква је улога Мађарске и Савеза војвођанских Мађара у онемогућавању Србије да добије статус кандидата за улазак у ЕУ?

 

И док, далеко од очију јавности, жестоко траје сукоб Београда и Будимпеште због два и по пута (од оног који регулише европски пакет у тој области) скупљег наплаћивања транзиционих трошкова транспорта руског гаса за Србију кроз Мађарску (уговор с Мађарима потписан 2008. године, с роком важења једну деценију?!), јавно мњење било је сведок још два нова дипломатско-политичка скандала. Оба, наравно, на штету српске нације и матице свих Срба – Србије.

КУКАВИЧЛУК ДС-а
Док је 8. децембра у свим српским државним медијима актуелни председник Борис Тадић користећи професорско знање из предмета „Општа психологија“, с предумишљајем јавно „релаксирао“ грађане Србије „надом“ да још увек није искључено да Србија дан касније, 9. децембра, после састанка шефова држава или влада земаља чланица ЕУ ипак добије статус кандидата – примио је нови ударац „испод појаса“. „Аперкат“ од истог коалиционог партнера. Савеза војвођанских Мађара! Јер, 24 часа пре бриселске расправе „да ли или не“ наградити Београд за досадашњи „европски пут“, у медијима Мађарске осванула је изјава Тадићевог опуномоћеника за српске евроинтеграције Ласла Варге (СВМ) да Србија 9. децембра сигурно неће добити статус кандидата (!?) и да је услов свих услова – укидање „паралелних институција“ Србије на северу Космета где српско становништво чини већину.
Да ли је Борис Тадић знао исход и пре седмочасовне расправе у којој су се 24 земље „бориле за Србију и три које су биле истрајне у одређеним захтевима“? Или није. То је питање, као и да ли је Варги одговор унапред „шапнула“ Будимпешта. Ако је председник Тадић знао резултат без обзира на формалност скупа – зашто је манипулисао? За СВМ очигледно је свеједно. Они ће увек партиципирати у српској власти. Зато „селективно“ изигравају и коалиционе договоре. Уосталом, предизборна кампања већ је почела, а потенцијалним бирачима (посебно немађарима), странка Иштвана Пастора Варгиним одговором желела је да се „новим карактером“ допадне већ – на првом кораку.

[restrictedarea]

Бриселска одлука о црвеном унијском светлу за Србију још једном је показала и неоснованост претњи Будимпеште на вето Београду као кандидату за чланство у ЕУ. Показала је међутим и велики кукавичлук владајуће Демократске странке и њеног челника. Иако је Закон о реституцији (на који се чекало више од деценије) проучила правна служба у Бриселу и Европска комисија га није сматрала дискриминаторним према било којој етничкој групи, Борис Тадић се (што је евидентно!) уплашио претњи министра спољних послова Мађарске Јаноша Мартоњија, потпредседника владе Жолта Шемјена и мађарског амбасадора у Београду Оскара Никовица (који је у вези са овим питањем прекршио Бечку конвенцију и директно се мешао у унутрашње ствари Републике Србије код које је акредитован, не сносећи, нажалост – никакве последице због тога), да ће блокирати Београду статус кандидата. У новом, пратећем Закону о рехабилитацији ДС је уградила одредбу да право на повраћај имовине имају и припадници окупационих снага, чиме је већ на старту рехабилитовала мађарског ратног злочинца Шандора Кепира кога је у јулу главноградски Суд Будимпеште (упркос непобитно документованим чињеницама о кривици које му је пре и током процеса Србија доставила, доказе Београда сматрао – непоузданим?) првостепеном одлуком прогласио н е в и н и м (Кепиро је у септембру умро као слободан грађанин и сахрањен као – херој).

СКАНДАЛ У МУЗЕЈУ ТЕРОРА
Нови скандал догодио се 25. новембра на будимпештанској конференцији о страдању Мађара у деловима Војводине 1944-1945. године. Топоним „Делвидек“ (јужни крајеви) је све време коришћен уместо имена Војводине – што је изазвало полемику међу Србима у Мађарској, али и јавности у Србији. Током комеморативног скупа (одржаном у Мађарском парламенту) говорници за микрофоном (од којих су многи били из елите мађарске националне мањине у Србији) листом су преузели антисрпску реторику која се већ дуже време чује у мађарским медијима. Припаднике вишенационалног партизанског покрета називали су Србима, тврдили да су њихове акције биле усмерене „искључиво према Мађарима“ напомињући да су убијани само због своје националности, истовремено прећуткујући чињеницу да је у тим акцијама било знатно више српских него мађарских жртава, што несумњиво указује на идеолошку, а не националну позадину догађаја!
Домаћин није уважио ни званично релевантне податке о резултатима седмогодишњег рада Анкетног одбора Скупштине АПВ за утврђивање истине о догађајима у Војводини од 1941. до 1948. године, према којој је највише страдалих по националности било Срба (више од 52.000!), затим Немаца – око 25.000, Јевреја – 17.000, Мађара – 5.600, око 2.000 Хрвата. Ни 122 табеле, у којима су наведена имена и презимена, старост, пол и година страдања, убележени сви они за које постоје чврсти докази да су били жртве у ратним и поратним годинама – нису им биле валидан доказ! Мађари су анализирали само догађаје у Војводини с краја рата (и своје жртве увећали чак седам пута!?), без анализе свега што је претходило одмазди према мађарским цивилима – а то је велика рација у Новом Саду и другим местима (и немају велика очекивања од Комисије историчара академија Србије и Мађарске која је с тим циљем формирана, на основу договора председника Тадића и Шољома 2009. године – досадашње резултате њиховог рада нису ни инволуирали у конференцијски програм!).
Саставни део ове приче је и изложба у престоничком „Музеју терора“ о „злочинима српских партизана“ против Мађара у „Делвидеку“, под насловом „Трагедија у јужним крајевима 1944-1945“. Отварајући изложбу потпредседник мађарске владе Тибор Наврачић (Фидес) нагласио је да је организована да би се детаљно изучили, истражили и представили „злочини над недужним мађарским становништвом“, са агресивним захтевом Србији да се извини за „почињена недела“. Иначе, цела изложба „српских злочина“, за једног стручњака – сама себе демантује, јер се на главном плакату „Magyar tragédia Délvédeken 1944-1945“ („Мађарска трагедија у јужним крајевима 1944-1945“) налази двадесетак фотографија мађарских војника и официра Хортијеве фашистичке армије и злогласне жандармерије, неколико католичких свештеника и десетак виших чиновника који су сви на суду осуђени. На плакат није стављена ниједна обична „жртва“, човек мађарског порекла!
На изложби је једино Мартон Матушка, новинар „Мађар соа“ у Србији, непрестано говорио о српским „злочинима“, а цела поставка јасно потврђује да су двотрећински владајући Фидес Виктора Орбана и лидери Мађара у региону све народе некадашње Југославије ставили на клеветничко срамотилиште само зато што су у НОБ-у – бранили своје огњиште и голи живот! Бранили су их под руководством партизана који су носили комунистичку петокраку, што најбоље доказује и улазница на којој се види да су у горњем делу партизани са звездом, док је на доњем делу натпис – „Magyar tragédia Délvédeken“.
Организатори су, очигледно, заборавили да на другој страни улазнице прикажу српску круну с ликом четника у шубарама и кокардама на њима, јер су и српски четници учествовали у свенародноослободилачком рату против немачких, италијанских и мађарских фашистичких завојевача!

_______________

Мађаризација Београда

Вест дана у медијима, у Мађарској, 1. децембра, била је да је оснивачком скупштином Београдског месног одбора Савез војвођанских Мађара (чија је намера да у кратком року прерасте у градски одбор СВМ-а Београда!) 30. новембра у Србији добио своју прву страначку организацију ван територије Војводине! Језгро двадесеточланог одбора, који чине некадашњи активисти НВО-а који су радили на пројектима сарадње Србије и Мађарске су – Срби и не говоре мађарски! Србин и Српкиња су председник и потпредседница – Небојша Марјановић и Мила Пајић, а политика Месног одбора СВМ, како је Марјановић истакао – кретаће се у оквирима Програма и Статута Савеза војвођанских Мађара (а програм им је познат – територијална аутономија на етничком основу за Мађаре у Војводини, регионализација Србије, децентрализација…) Оснивање је с одушевљењем поздравио и десничарски премијер Мађарске Виктор Орбан указавши и другим лидерима Мађара у региону да крену путем СВМ. „Језик није проблем, из поштовања према Мађарима научиће и мађарски, прихватити културу и традицију Мађара, временом ће размишљати на мађарски начин“, поручио је Орбан!
„Да човек не поверује да су моји сународници, Срби, почели да се асимилирају и у рођеној земљи, јединој матици коју сви заједно имамо, у Србији“, рекао је у чуду и с великом резигнацијом један времешни Србин из Мађарске. А ми да подсетимо, у Мађарској (у којој се по убрзаном поступку заокружује Орбанов пројекат формирања мађарске политичке нације), припадницима националних мањина (званично их има 13) по Уставу је забрањено страначко организовање (могу само да формирају цивилна удружења) и заступништво у државном Парламенту (у којем их представља омбудсман, искључиво припадник већинске нације). Мањинци врло страхују и од резултата октобарског пописа становништва у Мађарској, почетком 2012. године, јер су били изложени бројним „замкама“ у анкетним листићима, а и већина њих је у касном средњем и трећем добу, па није искључено да су заокруживали шта „им је сугерисано да заокруже“ (поготово што већина њих живи у унутрашњости Мађарске и није им објашњено на која питања би требало посебно да обрате пажњу)!

[/restrictedarea]