Čari prevare i izdaje

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

U svesti mnogih mladih ljudi kod nas prve asocijacije na reč „ekonomija“ su pojmovi „prevara“, „podvala“ ili „krađa“? Zašto je reputacija ekonomske profesije mnogo gora od one koju zaslužuje?

Niko nije glasno rekao, ali čini mi se da u javnosti postoji prećutna zavera protiv ekonomske struke i nauke. Eto, na primer, malo je u svetu naučnika ili inženjera koji bi se usudili da preuzmu rukovođenje nekom svemirskom stanicom ili velikom laboratorijom, ali je neverovatno veliki broj mediokriteta koji će bez trunke oklevanja biti spremni da prihvate odgovornost prvog čoveka centralne banke, a da javnosti to ne zasmeta.

EKONOMSKI IZUMI    
Tehničke, medicinske ili tehnološke veštine (i nauke) povezane su u svesti većine ljudi sa pronalascima koji izazivaju divljenje (struja, računar, vakcina protiv paralize, novi materijali…) A zapitajte nekog šta su pronašli ekonomisti? Na licu upitanog pojaviće se, najčešće, podrugljiv osmeh. „Pa… to je ono – kupiš za jedan, prodaš za dva… živiš od tih jedan posto, he, he, he… Ili nekoga prevariš, preuzmeš mu robu, pa ne platiš, ho, ho, ho… Ili osnuješ banku, pokupiš ljudima novac, pa zapališ na Kipar, hi, hi, hi…“
Retko ko će se setiti da su u istoriji baš ekonomski pronalasci najviše unapredili ljudsku vrstu. U ranim danima čovečanstva, trgovina, podela rada i novac doprineli su razvoju možda više nego točak, poluga ili pismo. Uveren sam da su ekonomski pronalasci bili preduslov tehničkih, bioloških i svih drugih inovacija koje su nastajale u stalnoj interakciji sa ekonomskim izumima.

MODELI BOGAĆENJA    

[restrictedarea]

Uvek se zabrinem kada primetim da su u svesti mnogih mladih ljudi kod nas prve asocijacije na reč „ekonomija“ pojmovi „prevara“, „podvala“ ili „krađa“? Zašto je reputacija ekonomske profesije mnogo gora od one koju zaslužuje? Možda su takvom položaju ove struke doprineli savremeni politički lideri, kao i uticaj „ekspertskih“ stranaka kojima je struka ispred politike, a čije su ekspertske veštine najvećim delom u oblastima laganja, prevara, obmana i podvala.
Ili su tome doprineli metodi bogaćenja u Srbiji, koji su se, većim delom, oslanjali na model preraspodele postojećeg bogatstva (čitaj – otimačinu i krađu), a mnogo manje na model eksploatacije rada i drugih resursa, što je daleko prirodniji metod akumulacije bogatstva u ranim fazama kapitalističkog razvoja?

MODEL IZDAJE    
Najzad, kao oblik veštine bogaćenja u uslovima globalizacije, izdaja se pokazala kao najjednostavniji i najunosniji model. Ako ste bili preduzimljivi, a svoj talent ipak niste uspeli da dokažete u konkurenciji na slobodnom tržištu, pokušali ste da ekonomske interese sopstvene zemlje potčinite moćnim inostranim kompanijama i bankama. Dabome, uz odgovarajuću proviziju ili besplatno, kao borac – dobrovoljac za ljudska prava i slobode. Evroatlantski prijatelji uvek imaju razumevanja za takve stvari. U saradnji sa njima organizovali ste mrežu „oslobodilačkog“ pokreta koji lako osvaja vlast, a glavne domaće resurse stavlja pod kontrolu stranih mentora (prepoznajete scenario?)
Evroatlantski prijatelji odužuju se na taj način što pregaženom (pokorenom) narodu neprekidno prete blokadom i izolacijom (pa i oružjem) ukoliko pokaže i najmanji znak želje da se oslobodi vas i vaše družine aktivista. Tako ste na duži rok osigurali mirnu i beskrupuloznu otimačinu i pljačku sopstvenog naroda, sve dok evroatlantske banke i korporacije caruju na prostoru  koji ste im pomogli da zaposednu.

PORUKE IZDATIH        
Dabome, i građani su razumeli igru, ali trpe, pošto ih neprekidno uveravate da se sila i nasilje moraju poštovati (a šta ako to shvate onako kako vlast ne bi volela?) Ipak, nedavno, njih dvadesetak hiljada, zatražili su zaštitu druge, njima odanije vlade, tražeći državljanstvo Rusije. Vlast je, naravno, počela da se pravi tupava i krenula je da preispituje pravovaljanost postupka (ta vrsta cinizma im najbolje ide od ruke), ne želeći da shvati i razmotri upućene poruke koje su glavni smisao ovog zahteva.
Prvo i najvažnije, građani poručuju aktuelnim srpskim vlastima da im je sad već sasvim jasno da su ih B. Tadić i drugovi izdali Hašimu Tačiju. Ne znaju, doduše, razmere izdaje. Na primer, da li su njihovi organi već kaparisani za transplantaciju evroatlantskoj kompaniji Žuta kuća, kao i da li neki visoki srpski političari poseduju akcije te kompanije?
Druga je poruka upućena NATO prijateljima i glasi da narod Srbije ne želi da učestvuje u pripremama za vojni pohod koji NATO priprema protiv Rusije radi preuzimanja sibirskih resursa. Ova je poruka za domaću vlast najnezgodnija, pošto smanjuje verovatnoću ulaska u EU, a time i stepen poverenja koje evropski funkcioneri imaju u instalirane vlastodršce u Beogradu.
Treća poruka upućena je celom civilizovanom svetu – da srpski narod ni po koju cenu ne želi da živi u narko-državi koju NATO formira na Kosovu i Metohiji. Još veću zabrinutost izaziva očigledna namera evroatlantskih sila da se, na sličan način, modelira budućnost Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore, a možda i još nekih južnoevropskih zemalja.

[/restrictedarea]

2 komentara

  1. Teško se može braniti teza da su ekonomisti izumeli podelu rada.

  2. U Srbiji vaistinu ima i novih pronalazaka a to su dežurni ekonomski analitičari Borisa i klike koji bi valjda po nalogu treba da šire pozitivnu energiju što uz pomoć frizirane statistike, što oskudnog znanja iz materije drže naciju u prividu kao da žive u Švajcarskoj. U suprotnom ako se slučajno građani ne osećaju kako im se servira preko medija od istih, sami su krivi jer se ne trude dovoljno. Nezahvalan neki narod a trideset godina se reforme prave zbog njih.
    Naša ekonomija me podseća na onaj vic kada je cigan učio svog konja da ne jede. Elem taman ga ciga lepo naučio kada ovaj crkao!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *