Чари преваре и издаје

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

У свести многих младих људи код нас прве асоцијације на реч „економија“ су појмови „превара“, „подвала“ или „крађа“? Зашто је репутација економске професије много гора од оне коју заслужује?

Нико није гласно рекао, али чини ми се да у јавности постоји прећутна завера против економске струке и науке. Ето, на пример, мало је у свету научника или инжењера који би се усудили да преузму руковођење неком свемирском станицом или великом лабораторијом, али је невероватно велики број медиокритета који ће без трунке оклевања бити спремни да прихвате одговорност првог човека централне банке, а да јавности то не засмета.

ЕКОНОМСКИ ИЗУМИ    
Техничке, медицинске или технолошке вештине (и науке) повезане су у свести већине људи са проналасцима који изазивају дивљење (струја, рачунар, вакцина против парализе, нови материјали…) А запитајте неког шта су пронашли економисти? На лицу упитаног појавиће се, најчешће, подругљив осмех. „Па… то је оно – купиш за један, продаш за два… живиш од тих један посто, хе, хе, хе… Или некога превариш, преузмеш му робу, па не платиш, хо, хо, хо… Или оснујеш банку, покупиш људима новац, па запалиш на Кипар, хи, хи, хи…“
Ретко ко ће се сетити да су у историји баш економски проналасци највише унапредили људску врсту. У раним данима човечанства, трговина, подела рада и новац допринели су развоју можда више него точак, полуга или писмо. Уверен сам да су економски проналасци били предуслов техничких, биолошких и свих других иновација које су настајале у сталној интеракцији са економским изумима.

МОДЕЛИ БОГАЋЕЊА    

[restrictedarea]

Увек се забринем када приметим да су у свести многих младих људи код нас прве асоцијације на реч „економија“ појмови „превара“, „подвала“ или „крађа“? Зашто је репутација економске професије много гора од оне коју заслужује? Можда су таквом положају ове струке допринели савремени политички лидери, као и утицај „експертских“ странака којима је струка испред политике, а чије су експертске вештине највећим делом у областима лагања, превара, обмана и подвала.
Или су томе допринели методи богаћења у Србији, који су се, већим делом, ослањали на модел прерасподеле постојећег богатства (читај – отимачину и крађу), а много мање на модел експлоатације рада и других ресурса, што је далеко природнији метод акумулације богатства у раним фазама капиталистичког развоја?

МОДЕЛ ИЗДАЈЕ    
Најзад, као облик вештине богаћења у условима глобализације, издаја се показала као најједноставнији и најуноснији модел. Ако сте били предузимљиви, а свој талент ипак нисте успели да докажете у конкуренцији на слободном тржишту, покушали сте да економске интересе сопствене земље потчините моћним иностраним компанијама и банкама. Дабоме, уз одговарајућу провизију или бесплатно, као борац – добровољац за људска права и слободе. Евроатлантски пријатељи увек имају разумевања за такве ствари. У сарадњи са њима организовали сте мрежу „ослободилачког“ покрета који лако осваја власт, а главне домаће ресурсе ставља под контролу страних ментора (препознајете сценарио?)
Евроатлантски пријатељи одужују се на тај начин што прегаженом (покореном) народу непрекидно прете блокадом и изолацијом (па и оружјем) уколико покаже и најмањи знак жеље да се ослободи вас и ваше дружине активиста. Тако сте на дужи рок осигурали мирну и бескрупулозну отимачину и пљачку сопственог народа, све док евроатлантске банке и корпорације царују на простору  који сте им помогли да запоседну.

ПОРУКЕ ИЗДАТИХ        
Дабоме, и грађани су разумели игру, али трпе, пошто их непрекидно уверавате да се сила и насиље морају поштовати (а шта ако то схвате онако како власт не би волела?) Ипак, недавно, њих двадесетак хиљада, затражили су заштиту друге, њима оданије владе, тражећи држављанство Русије. Власт је, наравно, почела да се прави тупава и кренула је да преиспитује правоваљаност поступка (та врста цинизма им најбоље иде од руке), не желећи да схвати и размотри упућене поруке које су главни смисао овог захтева.
Прво и најважније, грађани поручују актуелним српским властима да им је сад већ сасвим јасно да су их Б. Тадић и другови издали Хашиму Тачију. Не знају, додуше, размере издаје. На пример, да ли су њихови органи већ капарисани за трансплантацију евроатлантској компанији Жута кућа, као и да ли неки високи српски политичари поседују акције те компаније?
Друга је порука упућена НАТО пријатељима и гласи да народ Србије не жели да учествује у припремама за војни поход који НАТО припрема против Русије ради преузимања сибирских ресурса. Ова је порука за домаћу власт најнезгоднија, пошто смањује вероватноћу уласка у ЕУ, а тиме и степен поверења које европски функционери имају у инсталиране властодршце у Београду.
Трећа порука упућена је целом цивилизованом свету – да српски народ ни по коју цену не жели да живи у нарко-држави коју НАТО формира на Косову и Метохији. Још већу забринутост изазива очигледна намера евроатлантских сила да се, на сличан начин, моделира будућност Србије, БиХ, Македоније, Црне Горе, а можда и још неких јужноевропских земаља.

[/restrictedarea]