Без страдања нема васкрсења

Из Божићне посланицe патријарха српског господина Иринеја

 


Рођење Сина Божјег јесте велика тајна љубави Божје. Никада човек није тако близак човеку као данас, на Божић. Никада одрасли и деца нису толико блиски једни другима као данас. Никада човек не осећа тако снажно потребу да се мири и зближава са другим људима као данас. Отуда је у нашем народу потреба и обичај да се на данашњи дан прашта и „мирбожи“, да се заборављају личне размирице, са жељом да се све око нас зближи и збратими у духу љубави и мира Божјег.


Свакодневно се сусрећемо са искушењима, недаћама и патњама, изазваним од стране других или од нас самих. Патње у нашим домовима, патње у школама, патње у градовима  и селима, патње у државама и међу народима сведоче о дубокој подељености у свету, подељености која се не може превазићи људским напорима. При том поделе иду тако дубоко да се и сама наша боголика личност дели – на душу и тело, на свесно и несвесно, и тако у недоглед.
Често се учини да је неред покретач и носилац нашег друштва. Неред је, међутим, присутан само онде где је изгубљена свест о истинској мери свега и свих, а то је љубав. Управо Христос сведочи, Својим доласком у овај свет, да је љубав победила свет зла и мржње и да га увек побеђује. Љубав је од Бога. Бог је извор свеколике љубави. „Који не љуби, не познаде Бога: јер Бог је љубав“ (1. Јн 4, 8).


Позивамо и сву нашу духовну децу широм света да никада не забораве да је Господ Цркви поверио спасење и да је у њој дат једини истинити пут и правац којим треба да идемо. Мерило духовног живота није дато појединцима већ се Духом Светим даје Цркви у целини, тако да се све складно и у миру Божјем усавршава.
Превечни Бог се на онај давни, први историјски Божић родио као пуки сиромашак да би нас обогатио Собом. Својим божанским савршенством као вечним богатством. Тиме Он и нас и сва људска покољења учи да се не одвајамо једни од других него да једни другима бремена носимо, да љубимо једни друге, да помажемо слабе и сиромашне, да братски делимо добра којима нас је Бог обдарио и да тако испунимо Закон Христов и на хришћански начин остваримо своје људско призвање.
Свака деоба, раздор, непријатељство и разарање заједништва супротни су Духу Божјем и духу Цркве. Јер, не можемо истовремено „пити чашу Господњу и чашу демонску“, не можемо „учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској“ (1. Кор 10, 21).


Празновање Божића није просто обичај, традиција, навика, дан примања и давања дарова. Божић је дар над даровима, дан у којем се открило оно што је једино ново под сунцем, дан у којем се вечна божанска младост улила у биће неба и земље и у ограничену, пролазну људску природу и све подмладила вечном младошћу.
Нажалост, браћо и сестре, морамо признати да је наш духовни мир прилично помућен, те ни радост наша није потпуна. Она је осенчена страхом и бригом због свакодневних збивања у свету, а посебно због трагичних збивања на нашем распетом Косову и Метохији. Та збивања муте складни пој анђелске песме и прете да мир и стрпљење претворе у неспокојство и нетрпељивост.
Нашим драгим верницима, Србима на Косову и Метохији, препоручујемо да буду истрајни и да остану на својим огњиштима, уз своју Цркву и уз своје светиње, на земљи својих дедова и прадедова. Црква, као брижна Мати, увек је са њима и увек ће бити са њима. Без страдања нема ни васкрсења. Господ нека нам свима буде мерило и у страдањима!


Клањајући се Детету младом, Превечном Богу, ових и свих других дана нашега живота, опростимо, браћо и сестре, једни другима и са братском, односно сестринском љубављу поздрављајмо једни друге светим поздравом:
Мир Божји, Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2012. година!

7 коментара

  1. Грешили смо, и испаштали смо. Увредили смо Господа Бога, кажњени смо. Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.
    Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе. Патили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком. Деценијама смо се ругали прецима, што су се приволели царству небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено.
    https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/

  2. СРПСКИ НАРОД НИЈЕ ГРЕШАН – СРПСКИ НАРОД ЈЕ ЖРТВА ТИТОИСТА ! Тито је само био извршилац ових истих западних сила које нас тероришу и разарају помоћу садашњих слуга – антисрба ! Данашња квазиелита само наставља извршавање задатака наших непријатеља ради смањивања и постепеног уништења СРБА И ПРАВОСЛАВЉА. Вратимо се Српским коренима који су истовремено и Руски и православни и БОЖИЈИ

  3. ZAR VLADIKA NIKANOR NE PRIMETJUJE DA GA NOVINARKA PITA O PROSLAVI BOZITJA 2012 GODINE.
    ZA NAS PRAVOSLAVNE OVO JE BOZITJ 2011.GODINE
    KOJI BOZITJ SLAVI EPISKOP NIKANOR- KATOLICKI?

  4. srbe je izbrisao iz sfere postojanja aleksandar karađoršević,ko zna iz kojih svojih megalomanskih ili tuđih (masonskih)podmuklih razloga,što se može smatrati čak i uspehom engleske politike toga doba i lakovernošću pašićevoj,taj problem je kulminirao i eksplodirao 91.ve,nažalost srbi su se prepoznali zbog žurbe u vrlo lošem svetlu,sa petokrakom na vojničkim kapama i u najgore vreme kada se svet oslobađao komunizma nakon višedecenijske borbe protiv njega koja je započela još 19.te,podvalom su srbi ispali najveći komunisti a to nikada nisu bili ni kada su se srpski političari dodvoravali brozu,da je broz sedeo u zagrebu sve bi bilo drugačije,ovako ispade po želji zapada,što je franjo najbolje iskoristio povlačeći i ostale republikance u sfrj za sobom,srbi su bili protiv ustavnih amandmana i ustava iz 74.te,nije ništa moglo pomoći,zato se i božić sada slavi na malo pompezan način jer je dobio poseban sjaj,pa normalno je da se slavi jelom i pićem ako mu prethodi post,nije patrijarh dirigent, nosioc vere u boga je pojedinac i njegova porodica

  5. Neće biti da je Tito i so
    cijalizam kriv za sve.Jevreji imaju ŠESTOKRAKU pa ona ne smeta.PETOKRAKA je odigrala SVOJU MISIJU.Nemam ni volje ni namere da one koji to ne mogu shvatiti UBEĐUJEM.

  6. Којим језиком говори Маркос?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *