Амерички ултиматум Путину

Пише Богдан Ђуровић

Вашингтон улаже стотине милиона долара у дестабилизацију власти у Русији, финансира организације које извршавају задатке у руским политичким процесима, поручио је премијер Владимир Путин

Представници руске прозападне опозиције поставили су властима ултиматум да до суботе, 24. децембра, прихвате њихове захтеве или ће покренути нови талас протеста. Међутим, списак захтева је обиман и садржи тачке које ниједна власт не би прихватила, па се поставља питање: да ли је ултиматум намерно срочен тако да би био одбијен? Јер, потпуно је јасно да Владимир Путин и Дмитриј Медведев неће пристати да парламентарни избори, за које опозиција тврди да су наводно покрадени, буду поновљени. Тим пре што је Путин поручио да су немири инспирисани из Вашингтона, са циљем рушења руске државе.

УЛИЧНА ДЕМОКРАТИЈА

[restrictedarea]

На опозиционом митингу, одржаном прошле суботе на Болотном тргу у центру Москве, опозиција је упутила осам захтева руском руководству. Ултиматум је прочитао копредседник нерегистроване „Партије народне слободе“ Владимир Рижков. Његову „резолуцију“ звиждуцима је „одобрило“ око 25.000 окупљених (процена полиције), што је требало да значи да је једногласно усвојена. Њихови захтеви су следећи: моментално ослобађање „политичких затвореника“, односно оних који су протеклих дана завршили у притвору због учешћа у немирима; поништавање резултата „фалсификованих избора“; оставка председника Централне изборне комисије Владимира Чурова и спровођење истраге над њим; истрага о свим „чињеницама злоупотреба и фалсификата“ и кажњавање криваца; регистрација опозиционих партија; усвајање „демократског законодавства“ о партијама и изборима; спровођење нових „отворених и поштених избора“.
Сада се много јасније види план који је осмишљен за дестабилизацију Русије и покушај спречавања реизбора Владимира Путина за председника. Један од захтева је „регистрација опозиционих партија“. Под тим се подразумева регистрација Партије народне слободе (Парнас), на чијем је челу тријумвират – Владимир Рижков, Михаил Касјанов и Борис Њемцов. Сва тројица су типични представници епохе јељцинизма и жале за временом „слободе и демократије“ деведесетих година, када су западни амбасадори формирали владе у Москви, а продајом руских националних ресурса пунили се банковни рачуни мултинационалних компанија.
Владимир Рижков почео је у странци Демократски избор Русије, тадашњег премијера Јегора Гајдара, који је први спровео такозвану „економску шок терапију“, после које Русија није могла да се поврати читаву деценију. После смене Гајдара, Рижков приступа партији Наш дом Русија, новог премијера Виктора Черномирдина, он је извео скандалозну приватизацију, када је читава привреда за копејке прешла у руке неколицине олигарха и странаца. Други „вашингтонски мускетар“ Михаил Касјанов озбиљнију каријеру започео је 1993, као шеф Департмана за иностране кредите и спољни дуг при Министарству финансија, управо у време када је Русија започела бесомучно задуживање по белом свету, окончано државним банкротом 1998. године. После избора Путина за председника Русије Касјанов постаје премијер и од тада вуче надимак „Миша 10 одсто“, што га је на крају и коштало функције, па га је Путин најурио из Владе пре истека мандата. Последњи из ове групе је Борис Њемцов, кога је банкротство Русије 1998. године затекло на месту потпредседника Владе. Остао је упамћен као покретач прикупљања потписа грађана за повлачење војске из Чеченије 1994. године и предају суверенитета сепаратистима, али и као вероватно једини руски политичар који је јавно подржао лидере проамеричке „наранџасте револуције“ у Кијеву 2004. године.
Када су Рижков, Касјанов и Њемцов пре тачно годину дана формирали Парнас, предали су захтев за регистрацију, али га је Министарство правде одбацило због низа неправилности, укључујући и већи број „мртвих душа“ чији су се „потписи подршке“ нашли на њиховој листи. Можда би некога зачудило што су тако искусни политичари направили почетничке грешке, али ствари постају јасније када се зна да су се истог дана огласили и ЕУ и САД, изразивши „забринутост због одбијања регистрације опозиционе партије“! И када се зна да рејтинг Парнаса никада није прешао два одсто, па би пролазак цензуса од седам процената за њих био раван чуду. Овако, као несистемски опозиционари, који су више пута изјављивали да „неће учествовати на Путиновим изборима“, остављају себи широк простор за организовање демонстрација и шетњи. И, наравно, за жалопојке о томе како их власт угњетава.
Са друге стране, западни медији који њихова саопштења и изјаве преносе из дана у дан, најчешће у целости, увек наглашавају да се ради о „демократским“, „угледним“ и „водећим“ опозиционарима. Међутим, за Путина имају сасвим другачије епитете, попут лондонског „Тајмса“ који је руског лидера ових дана назвао „кремаљским пацовом сатераним у ћошак“! А ови опозиционари постају још „угледнији“ сада, када захтевају ни мање, ни више – него понављање парламентарних избора на којима је Јединствена Русија освојила натполовичну већину мандата у Думи!

ОПШТЕРУСКИ НАРОДНИ ФРОНТ
А Путин, главна мета „револуционара“, иако је носилац изборне листе ЈР био Медведев, а не он – јасно је поручио шта мисли о „уличној демократији“, како ју је назвао. Ако демонстранти делују у оквирима закона, онда имају право да изразе своје мишљење и нико не сме да их у томе ограничава, али ако се закон крши и демонстрације прерастају у нереде, онда је власт дужна да заштити правни поредак свим законским средствима, рекао је Путин на састанку са руководством натпартијске организације „Општеруски народни фронт“. Путин је први поднео кандидатуру за председничке изборе у марту и нагласио да ће се у кампањи ослањати управо на снаге ОНФ-а, а не на Јединствену Русију.
„Видео сам прву реакцију наших америчких партнера. Прво што је урадила државни секретар (Хилари Клинтон, прим. аут), дала је оцену изборима и рекла да су они непоштени и неправедни, иако није још добила ни материјале посматрача ОЕБС-а. Она је задала тон неким нашим активистима унутар земље, дала им је сигнал. Они су тај сигнал чули и уз подршку Стејт департмента започели активан рад“, рекао је Путин и тиме објаснио ко заправо стоји иза ултиматума који му је упућен.
Премијер је објаснио и зашто су Американци толико заинтересовани за руска унутрашњеполитичка питања. „Ми смо водећа нуклеарна држава, то ћемо и остати. А то изазива одређену зебњу наших партнера. И зато нас `љуљају`, да ми не заборавимо ко је газда на нашој планети, да будемо послушни и да осетимо да они имају полуге утицаја на нас, унутар наше земље. Зато, када је реч о хуманитарним питањима везаним за здравство и слично – то је у реду. Али, када се новац из иностранства улаже у политичке активности унутар земље, то мора да нас натера на размишљање. А посебно је неприхватљиво уливање иностраног новца у изборне процесе. То је просто недопустиво“, одговорио је Путин поводом наводног гушења сајта „Независне организације за посматрање избора“, са руским називом „Голос“, али коју финансира Конгрес САД-а. Да ли је, ко и зашто, хакерисао њихов сајт, то је тешко поуздано утврдити, али су се западни медији утркивали ко ће пре да саопшти ову „сензацију“ и без имало резерве то приписали руском премијеру.
Али, Путин је наставио: „Стотине милиона долара улажу се у ову работу. Неопходно је пронаћи форме заштите нашег суверенитета од мешања са стране. Иначе, у том истом САД-у нигде не пуштају посматраче, једноставно их истерују са бирачких места. Тамо је веома тврдо, много мање либерално него код нас. Ми смо `за`, али ми имамо закон. А када почињу да финансирају некакве унутрашње организације, које су наводно наше националне, а суштински раде од страног новца и играју по музици стране државе у оквиру изборног процеса – то је недопустиво. Морамо да се оградимо од мешања у унутрашње ствари и да заштитимо свој суверенитет. Треба размислити о усавршавању законодавства и повећању одговорности оних који извршавају задатке стране државе на утицају у унутрашњеполитичким процесима“.
Тако је Путин суштински одговорио на кључна питања која се тичу позадине и циљева „руског пролећа“, којим му је још у марту припретио амерички потпредседник Бајден. Или ће Москва пристати на захтеве из ултиматума и понављање избора све док на њима не победе Рижков, Касјанов и Њемцов или ће се наставити дестабилизација по методу опробаном у Србији, Сирији, Украјини… Русији је, изгледа, у овом тренутку потребна управо комбинација метода – са једне стране стриктна примена закона и спречавање уличног сценарија свим законским средствима, а са друге стране отворени дијалог са опозиционим групама. Уосталом, председник Медведев је на својој „Фејсбук“ страници поручио да се са ставовима демонстраната не слаже, али да би требало проверити информације о изборним манипулацијама.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Prvo je demonstrirano bombardovanje pa ulicna demokratija u Srbiji. To im je proslo glatko i sad bi da idu redom. Vi ste nas nasli 10 godina da demokratijom pljackate??? Budite srecni sto je trenutno mir inace da je rat pokazali bi smo Vam rece austrijski predsednik prosle godine svojoj juznoj pokrajini u kojoj operisu ovi isti na vlasti kao Taci.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *