Piše Milorad Vučelić
Imali smo nekada nešto čime smo se mogli podičiti. Ili smo mislili da imamo. Imali smo, tako, najveću žitnicu Evrope, najveći rudnik bakra i zlata, najveća nalazišta lignita, velike železare, bogata naftna polja, najveće hidroenergetske potencijale. Ponosili smo se najlepšom morskom obalom na svetu, rudnikom žive u Idriji i čovečjom ribicom iz Postojinske jame.
Sve to netragom nesta. Bi ga, pa ga ne bi. Možda će to što je nestalo pronaći operativci FBI-a koji su upravo stigli u Beograd u potrazi za vehabijama. Tako smo saznali da je Beograd u stvari pravi vehabijski centar i tako reći metropola islamskog ekstremizma, jer američki federalci neće više mrdati iz Beograda. Neće ni otići u Novi Pazar. Šta će tamo? Nije reč o strahu neustrašivih operativaca, razlozi su krajnje praktični i racionalni.
Što bi se u Pazar odlazilo kada je za Rašku oblast zadužen Bošnjački kokus čije je sedište na Dedinju!
Još januara 2009. godine diplomatski kor je na inicijativu tadašnjeg američkog ambasadora Kamerona Mantera organizovao grupu „Prijatelji Sandžaka“. Osim ambasadora SAD-a koji je na čelu ove organizacije, članovi su i ambasadori Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Nemačke, Turske, Austrije, Danske… Da ne bi zavodili čitaoce „Pečata“ našim već poslovičnim objektivističkim uvijanjem, navešćemo šta je povodom organizovanog nastupa ove grupe svojevremeno i vrlo odrešito rekao profesor Darko Tanasković:
„Iskustvo nas uči da ovakve, u teritorijalnom smislu selektivno usredsređene ‘grupe prijatelja’, po pravilu zastupaju i neke druge interese i imaju uloge koje se ne ograničavaju na ekonomsku pomoć. Zašto ‘grupa prijatelja Sandžaka’, a ne, recimo, ‘Šumadije’, ‘Timočke Krajine’ ili ‘ Severnog Kosova’? Znači li to da je Sandžaku potrebna neka posebna pomoć ili da tamošnje stanovništvo nema dovoljno prijatelja u Srbiji? Potvrdan odgovor na ova dva pitanja sam po sebi bi značio i program zaštitničkog političkog nastupanja…“
Pomenuta grupa „Prijatelja Sandžaka“ je u protekle tri godine intenzivno i krajnje organizovano radila. Personalne promene ambasadora nisu omele predan i neprekidan rad. Radilo se po principu predaje štafete – iz ruke u ruku. Postignuto je mnogo „konkretnih rezultata“ o čemu postoje brojni opipljivi i javni dokazi, a i više nego primetne rane i ožiljci na telu Srbije. Da o postignutim tajnim rezultatima i ne govorimo. To je najverovatnije i opredelilo operativce FBI-a da prave odgovore o aktivnosti vehabija, centrima za obuku terorista, pucnjave na američku ambasadu u Sarajevu i prave namere muftije Zukorlića potraže kod svojih najbližih u Beogradu, u samom srcu Bošnjačkog kokusa. Sva je prilika da sa radom kokusa nešto nije bilo u redu.
Izvesno je da će se o daljem radu organizovane ambasadorske grupe višestrukih povratnika pod imenom „Prijatelji Sandžaka“ raspravljati usred pomahnitalog režimskog besa na ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Konuzina, zbog njegovog nepokolebljivog poštovanja teritorijalnog suvereniteta Srbije i podrške legitimnim pravima srpskog naroda.
Šta će i kako još otkriti i saznati vrli agenti FBI ne znamo, ali možemo naslutiti da nećemo od njih saznati gde se dede ponešto od onoga što smo pominjali na početku teksta.
A nije da građanima Srbije baš ništa za diku i ponos nije ostalo.
Jeste – Vinča!
Odmah da kažemo – nije reč o vinčanskoj kulturi. Nije reč ni o nuklearnom reaktoru u Vinči čijim smo se radom nekada ponosili. Nije reč ni od srpskog režima u bescenje prodatom plutonijumu. Nije reč ni o čuvenom fizičaru Pavlu Saviću, nekadašnjem predsedniku SANU. Nije reč ni o sposobnosti i spremnosti Srbije da napravi atomsku bombu. Ta priča o srpskoj atomskoj bombi korišćena je kao jedan među brojnim razlozima za smenu Aleksandra Rankovića na Brionskom plenumu 1966. godine. „Velikosrpski hegemonizam“ je, navodno, hteo da se atomski naoruža u zavojevačkom pohodu na Šiptare i Hrvate, oličene u Veli Devi, Fadilju Hodži i Vladimiru Bakariću i Stevi Krajačiću.
Da ne dužimo, u Vinči se uskoro otvara najveća nuklearna deponija u Evropi!
Ovaj graditeljski poduhvat je izveden po najvišim evropskim standardima. Ono što nam po evropskim standardima nije uspelo u pravosuđu, državnoj upravi i ekonomiji uspelo nam je u izgradnji nuklearne deponije. Šta uopšte traži opozicija na sledećim izborima u Beogradu i Srbiji posle ovog velikog graditeljskog poduhvata? Kakve pruge, kakvi metroi, mostovi i koridori posle svečanog otvaranja najvećeg nuklearnog otpada u Evropi! Ko se izbori da tu preseče vrpcu, taj je car, a ne gradonačelnik Beograda, premijer ili predsednik Srbije. To je pravo uporište za život budućih naraštaja. To im otvara perspektivu. Da o simboličkom i gotovo identitetskom značaju objekta i ne govorimo. Posle ovog podviga pitanje kandidature za EU se više i ne postavlja. Ako se UNESKO bude i kolebao oko zaštite srpskih svetinja na Kosmetu, oko nuklearne deponije u Vinči neće. To će biti neotuđiva svojina građana Beograda i Srbije, i zaloga za izvesnu budućnost.
Tako građankama i građanima Srbije zapade Vinča, a nama Srbima osta Kosovo.
Srbi i Kosovski Srbi uvučeni su u zamku koju im je svojim dogovorima s Prištinom namestio Borko Stefanović. Od utorka 1. novembra, naime, počeo je da se primenjuje Sporazum o registarskim tablicama, koji je svakog kosovskog Srbina, vlasnika automobila, naterao da postane građanin nezavisnog Kosova – da bi registrovao automobil na „statusno neutralne“ KS tablice neophodna mu je validna lična karta Kosova. „O ličnim kartama nije razgovarano u Briselu, niti su deo dogovora. Nije bilo reči ni o tome da li su kosovske lične karte uslov za izdavanje vozačke dozvole. To je stvar Prištine, koja o tome odlučuje sama“, prokomentarisao je nezainteresovani Borko Stefanović. Usput je, ovih dana, srpski pregovarač najavio i rešenje za prelaze Jarinje i Brnjak „koje u najvećoj meri koincidira sa našim interesima“, iako nije idealno, a onda i pripretio Srbima na barikadama na severu Kosova da „sve odluke koje donesu državni organi Srbije u okviru dijaloga sa Prištinom imaju obavezujuću snagu i primenjivaće se na severu Kosova, kao i u ostalim delovima pokrajine, jer je reč o delu Srbije“. Što bi, valjda, trebalo da znači da će s barikada, čim istekne registracija kamionima kojima blokiraju Tačijeve carinike, svi zajedno imati da skoknu do južnog dela Kosovske Mitrovice, u policiju, da izvade kosovske lične karte i registruju kamione. Jer se Borko tako dogovorio.
A srpske vlasti, za to vreme, beže od rasprave o Kosovu. Posle nekoliko odlaganja u sredu je održana sednica skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, ali još nije jasno ni kada će se, s Kosovom na dnevnom redu, sastati Skupština Srbije, niti o čemu će raspravljati. Situacija (im) je nezavidna; vreme ka 9. decembru i odluci o EU kandidaturi neumitno curi, a Cvetkovićev Kabinet, kako izgleda, na Kosovu je izgubio većinu, pošto su se Čedinom pozivu na prihvatanje Ahtisarijevog plana i kršenje Ustava Srbije odazvali i Vuk Drašković i Nenad Čanak. Ako u novoj skupštinskoj deklaraciji ne bude poziva na uklanjanje barikada i prihvatanja nezavisnog Kosova, kako je predložio Ahtisari, oni neće glasati „za“. U toku je kupovina vremena ili potkupljivanje poslanika …
Srpski režim uporno ponavlja mantru da će najgore biti „ako Srbi na Kosovu okrenu leđa Beogradu“. Tome valja dodati pitanje kako se naziva onaj koji beži, a kako onaj koji ostaje na poprištu okrenut leđima onima koji beže. Odgovor je poznat, a možete ga pronaći i u tekstu Zorana Čvorovića „Resetovanje pojma izdaje“, u ovom broju „Pečata“.
Imali smo za koje smo mislili da je naše,utopija naša velika.
Jedino što je od tog’ velkog velikog dobra’ ostala je velika
brezova metla da očisti taj nanos na državu Srbiju i njene građane.Za očekivati je daćemo biti doljno svesni da ne glasamo
za novi DOS.
Sad je logično zašto Ugljanin traži da se izbaci srpska policija iz Pazara.Stigao FBI i ko zna koja još policijska armada.Nema mesta za sve.
Teško američkim neprijateljima, a još teže prijateljima, postaće im neprijatelji http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=14359
Ona dvojica ( Vuk i Ceda) ocigledno imaju dogovor s Tacijevim dilerima. Bice ovo kraj Draskovicevim izdajama. On je prinudjen,da brani svoje dvadesetogodisnje,jos uvek nekaznjeno, politicko delovanje. Ceda nema sta da brani,jer je odavno napustio politiku Zorana Djindjica. Sledeci izbori,za njih dvojicu,znace,”preokret”,odnosno pad,a zatim slede brojni sudski procesi.
Ma zlo i naopako! Većekoncentracije veleizdajnika u vlastima neverujem da smo ikada imali! TO su sve samoživi gilipteri, oportunisti, secikese, poltroni svi odreda! Nisu bolji ni Akademici ni Ćosić koji sad poručuje kako smo njega trebali slušati, ćuti sada kad je najgore jer mu je prijatelj tadić i ostali jevropejski akademci,… da ne širim temu!
Da ako se taj SNS urazumi, ali sumnjam!?
—————————–
Jedina vest koja probija ovaj izdajničko-lopovski mulj je Jasuši Akaši, japanac koji čestito svedoči o dešavanjima i sa kakvim je osobenjacima imao posla!
Lepo Jasuši veli: “Japanski diplomata se za vreme rata u BiH mnogo puta susretao s Tuđmanom i Miloševićem. Da Tuđman nije bio Akašijev ljubimac vidi se u celoj knjizi, posebno u delovima gde ga upoređuje s Miloševićem i kaže da je srpski vođa bio sposobniji od Tuđmana, prenose mediji u Zagrebu.”
“Prema njegovim rečima, Tuđman je, čim je postao predsednik, počeo iz Vlade i državnih organa da izbacuje Srbe i umesto njih zapošljava Hrvate. “Da je bio pametniji i naklonjeniji drugim nacionalnostima, Srbi u Hrvatskoj reagovali bi drugačije”, navodi Akaši.”
“Akaši u biografiji piše i o političkim sposobnostima Tuđmana i Miloševića.
“Kad se govori o razmetljivosti, originalnosti ideja i elokvenciji Tuđmana kao političara, ON JE DALEKO IZA Slobodana Miloševića”, ocenio je Akaši.”
—
Gospodine Jasuši , Hvala na iskerenosti i poštenju , svojstveno pravim japancima, samurajskog nasleđa i duha!
>>> Slobo Legendo Srbskoga naroda!
Pohvale za prelazak na ćirilicu,mada ne još u potpunosti ali dobro biće i to!Čestitam!
Bojim se da je sve rečeno GOLA ISTINA.ALI glavu gore.AKO ima još nešto da se RASTAČE u ovoj MALOJ SRBIJI onda smo mi SVETSKA VELE SILA.Kolika treba da bude da im nesmeta.Ili BOLJE REČENOzašto Srbije newtreba da bude.Od čega ase ONI toliko plaše,kao đavo krsta.Kakve to FOBIJE ima zapad od reči SRBIN.To bi oni trebali objasniti i svojim građanima i nama.Ko nosi krst a ko ostalo prosudite sami.
Poznata Hercegovacka HIt pjesma – Od domacih gatackih muslimana sam su gori Vuk i Dana.Tog izroda i izdajnika obavezno pred SUD.
Nije vise naredba “puske na gotovs”, sad je “nemoj da proluftiram Vincu”, a mi mucenici cekali na nas oni peske pregaze. E, tehnologijo prokleta…..
Najveća evropska nuklearna deponija u predgrađu najvećeg srpskog grada.