У потрази за изгубљеном домовином

Пише Наташа Јовановић

Шта је Рогозин поручио Србима са Космета, а шта су пренели режимски медији?

Захтев за пријем у руско држављанство које је поднела око 21.000 Срба са Космета, овде дочекан са организованом спрдњом и увредама, зачудо, у самој Русији је примљен са огромним занимањем, јавном подршком, како у народу, тако и у медијима, али и подршком водећих политичких чинилаца. Управо околност да људи попут Сергеја Лаврова, министра спољних послова, Димитрија Рогозина, руског представника у НАТО алијанси, озбиљно разматрају молбу Срба баца јаче светло на оркестар режимских медија који у брлогу сопственог заната покушавају да оспоре нешто што ни сами не разумеју. Занимљиво је да вест о Прошенију Срба није потекла из Србије, већ је стигла са Истока као атејски фењер у помрчину сорошевских гласила. Нема већег апсурда!

ТУМАЧЕЊЕ МИНИСТРА
А када је вест стигла, они су почели да оспоравају све: од права Срба на борбу за голи живот, до њиховог патриотизма и коначно добре воље Русије да им изађе у сусрет, тумачећи мишљење министра Рогозина вертикално и хоризонтално, али не само онако како се овај Рус са тог положаја обратио нашем народу на Космету. Оно што је измакло пажњи овдашњих медија неспособних да расправљају о било чему сем о саопштењима владајуће странке јесте чињеница да је изјавом да би Срби са Космета требало да затраже пресељење у Урал и Сибир, Рогозин заправо дао формално-правни оквир овој молби, упућујући потписнике на измене и допуне Закона о држављанству донете 1.10.2008. године, у предвечерје рата у Грузији. Јер ако би Срби декларативно пристали на понуду РФ за пресељењем испунили би услов из члана 14. став 7. Закона о држављанству РФ који предвиђа поједностављени поступак за пријем у држављанство, а без испуњавања услова из члана 13. Закона о држављанству РФ у погледу пребивалишта у Русији, сталних извора прихода и знања руског језика. Са испуњавањем овог услова на снагу ступа основно право сваког човека регулисано свим међународним документима, а то је право на слободу избора становања. Дакле руско држављанство и останак на Космету. Друго, у српским медијима појавиле су се сумње да су на списку и имена мртвих. Та претпоставка је и реална ако узмемо у обзир могућност да је један од потписника и недавно убијени Сава Мојсић, 1003. настрадали Србин од доласка КФОР-а на Космет.

ДВА ИЗБОРА
После свега глувог, слепог и издајничког што је стигло из Београда, Србима са Космета остала су два избора: да буду апатриди (људи без домовине) или да уз помоћ велике силе покушају да је очувају.
А захтев Срба са Космета заправо је граматика страдања наших сународника с оне стране Ибра.
„Суочени смо са најозбиљнијим претњама које угрожавају наша елементарна права и наш биолошки опстанак на територији на којој живимо. Изгубили смо заштиту, како од међународне заједнице, тако и од званичних представника сопствене државе. Имајући то у виду, а на основу историјског покровитељства руске државе над православним Србима, захваљујући којем је сачувано биолошко биће нашег народа, обраћамо се и данас руској држави да прихвати наш захтев за пријем у држављанство и тако сачува голи живот наших породица. Иако је законодавац предвидео скраћени поступак за пријем у држављанство имајући пре свега у виду руску дијаспору и могућност њеног усељавања на територији РФ, налазимо да су перспективе садашње ситуације такве да наведени правни основ јесте једина сламка спаса од погрома који се пред очима светске јавности спрема.“

МАЋЕХИНСКИ ОДНОС
Сама чињеница да Срби на Косову немају тачку ослонца у својој домовини (коју персонификује влада у Београду), довољан је разлог да се побуне против статуса који им је та влада одредила: да буду незаштићена дијаспора у непризнатој државици насталој на чистом криминалу. И данас када је отоманску окупацију заменила евроатлантска, Срби се обраћају Русији. Онда је делу народа и устаничким вођама једина алтернатива Русији било набијање на турски колац од стране Омербега Скопљака. Шта Србима са Космета данас нуди држава? Српска држава им нуди останак у шиптарској држави, живот гори од онога који је био под шиптарским спахијама у Отоманској империји, када је највећи број Срба убијен, протеран или поарнаућен.
Захтев Срба за пријем у руско држављанство инициран је, како у поднеску и стоји, терором којем је подвргнут српски народ на Косову и Метохији, територији која се налази у саставу Републике Србије, а под заштитом ОУН на основу Резолуције 1244.
Јер Срби са Космета имају власт у Београду која је формално – правно легална, али је изгубила легитимитет који по дефиницији извире из воље народа. Управо ова ситуација је показала да власт у Србији нема никакву стратегију, нити жељу за било каквом стратегијом – извргавање руглу потраге за руским држављанством је доказ више да је једина стратегија српске владе да се Срби на Косову претворе у лојалне грађане непризнате државе.
Реалан изглед да ће бројни косовски Срби добити руско држављанство (и тако, коначно, великог заштитника уместо маћехинског односа сопствене домовине!) свакако ће променити политичке прилике на овом делу Балкана.