Шта ће одлучити судбину Сирије

Пише Зоран Милошевић

Да је рат против Сирије озбиљна западна опција посведочили су неочекивано француски римокатолички великодостојници, признајући да их је  председник Саркози обавестио како је потребно до новембра иселити хришћане из Сирије због планираног рата

Ситуација у Сирији привлачи пажњу целог света, јер већ седам месеци у овој земљи трају немири. Тим поводом председник Сирије Башар Асад  рекао је за британски „Сандеј телеграф“ да је Сирија мета Запада, који жели да у региону изазове нереде и потом подели Сирију. Желећи да оконча немире, влада Сирије, слушајући савете Русије и Кине, 2. новембра 2011. године, прихватила је план Лиге арапских држава (ЛАД) за регулисање кризе у Сирији, али га је „опозиција“ одбацила. То, другим речима, значи да сиријска „опозиција“ не жели мирно решење проблема. Да је рат против Сирије озбиљна западна опција посведочили су неочекивано француски римокатолички великодостојници, они су рекли да их је француски председник Саркози обавестио 5. септембра да је потребно да до новембра иселе хришћане из Сирије због планираног рата САД-а, Француске и Велике Британије против ове државе.

РАТНА ОПЦИЈА
Рат је требало да почне у новембру 2011. године. Међутим, напад су спречиле својим ветом у Савету безбедности УН Руси и Кинези. Ипак, од идеје агресије на Сирију, очигледно, није се одустало, о чему сведочи понашање Анкаре, јер што се више продубљује криза у Сирији постаје све јасније да најважнију улогу у распиривању кризе има Турска. Осим што помаже САД и НАТО снагама, она је и одскочна даска сиријске „опозиције“. У Истамбулу је седиште и недавно формиране нове сиријске „владе“ – тзв. „Сиријског националног савета“, по обрасцу либијског Прелазног националног савета. Међутим, како истиче Анхар Кочнев, у саставу тзв. „Сиријског националног савета“ који се налази у Турској, нема ниједног Сиријца који живи у Сирији. Кога они онда представљају?
Сиријски „опозиционари“ користе се моралном и материјалном подршком Турске владе, заједно делују са турским државним структурама и на тај начин имају апсолутну могућност међународног деловања. Затим је ту и Штаб сиријске емиграције, он управља „протестима“ у Сирији.  У Турској је формирана и одатле делује и „Слободна армија Сирије“ (САС), чији су припадници, поред нешто Сиријаца, углавном плаћеници из многих земаља Блиског истока. Према мноштву сведочанстава, новац за организацију „Слободне армије Сирије“ дале су САД, ЕУ, Турска, Израел, Саудијска Арабија… Турске власти, на питање новинара, како је то могуће да на њеној територији делује једна таква „армија“, одговориле су да са командантом САС-а, пуковником Риадом ал Садом и целом армијом имају „само хуманитарне односе“! О каквим „хуманитарним односима“ се ради сведочи чињеница да су  управо припадници „Слободне армије Сирије“ преузели одговорност за недавно убиство девет сиријских војника на територији Сирије.
„Хуманитарни односи“ су, изгледа, и организација, од стране Министарства спољних послова Турске, конференције за медије команданта САС-а пуковника Риада ал Садома, на којој је изјавио да „САС представља лидере сиријског народа и бориће се против режима док га не свргну и успостави стабилност и безбедност у земљи“. На споменуту конференцију пуковник је дошао у пратњи десет снајпериста, а потом је објавио да су даљи контакти са САС-ом могући само преко Министарства спољних послова Турске. Треба ли бољи доказ о марионетској позицији САС-а?

„ШОКИРАНА“ ТУРСКА
Поред САС-а, на територији Турске постоје и друге диверзантске групе, али се „војска“ пуковника Риада ал Садома разликује од њих, зато што су покровитељи решили да је претворе у „сиријску армију“. Тренутно, поред САС-а све ове диверзантске јединице свакодневно упадају у Сирију и тамо сеју смрт и хаос. Но, то се у западним медијима, као и у „Ал Џазири“, не преноси тако, већ се све представља као дело сиријског режима. Истина је, међутим, како преноси кинеска агенција „Синхуа“, да су проамерички и протурски диверзанти у граду Хам (централна Сирија) напали полицијски ауто и убили два полицајца, потом су их распорили и побегли са лица места. Напад се догодио управо на дан сахране пет војника који су били родом из Хама, а погинули су у Дамаску од једне диверзантске групе. Такође, вест „Ал Џазире“ да је протекле недеље војска сиријског режима убила 20 и ранила 13 ненаоружаних људи није потврђена од независних извора.
Турска је саопштила да је „шокирана понашањем Б. Асада“, те да „крвопролиће у Сирији веома узнемирава Турску“. Другим речима, све се у Анкари ради како би се оправдала агресија на Сирију. Такође, понашање Турске говори да она има тајне циљеве у односу на Сирију. Представници Међународне кризне групе су већ саопштили „да се Турска припрема за активно мешање у послове Сирије“. Поред тога, Турска има мноштво могућности да дестабилизује ситуацију у Сирији. Турска има развијене економске односе са Сиријом (пре свега Сиријци доста извозе у ову земљу) и ако турска страна организује економски бојкот и престане да наручује робу, економија ће бити угрожена, а то значи да ће ситуација у држави доћи до критичне тачке. Економска ситуација је и иначе све тежа, а према неким подацима на делу је „бекство капитала“ из Сирије. Према руским изворима само у ову земљу је пребачено 16 милијарди евра.
Шта добија Турска свргавањем Б. Асада? О томе смо писали у „Печату“, бр. 181 („Сиријски лавиринт и ‘турска вода’“), али новина је да се све ово уклапа у турску прокламовану неоосманску политику и улогу ислама у региону. Исламска реторика се масовно користи од сиријске опозиције, како у Турској, тако и у земљи. Другим речима, ради се о реорганизацији региона и стварања Великог Блиског истока на челу са Турском.
Када су почеле демонстрације, Асад је покушао да озбиљно преговара и нађе компромис, прихватајући да спроведе реформе. Но, убрзо је постало јасно да „опозиција“ неће реформе, већ потпуно „демонтирање“ постојећег режима. Понавља се, дакле, ситуација из Либије, што говори да иза сиријске „опозиције“ не стоји само Турска, већ много јачи играчи. Сиријска опозиција, пошто Асад није пристао да у потпуности преда власт, окренула се оружаној борби. Тренутно, стабилизовати ситуацију у Сирији је могуће само ако се власт брзо и одлучно обрачуна са одредима диверзанта који тероришу становништво. Јер, број „опозиционих“ диверзаната увећава се (из Турске стално пристижу нови плаћеници, како да замене убијене и рањене, тако и уморне), што, свакако, захтева ангажовање војске. Међутим, очигледно је да Асад оклева, чиме је иницијативу предао у руке диверзаната. Уколико сиријска влада овако настави и не пређе у офанзиву ризикује да доживи судбину Гадафија. Другог пута Асад нема.

[restrictedarea]

ЧЕКАЈУЋИ „ПОСТАСАДОВУ ЕРУ“
У Анкари се надају да ће Асада брзо оборити, односно пре ширења грађанског рата, и тако оснажити своје позиције. Реџеп Т. Ердоган је већ јавно о томе говорио, да ће у Сирији бити, у тзв. „постасадовој ери“, „умерени исламски режим“ који ће претворити ову вишеконфесионалну страну у послушно турско оруђе, а самим тим и њеним покровитељима (САД). Но, какав је „умерени исламски режим“ (воде их „Муслиманска браћа“) сведочи мати Агни-Мариам де ла Круа, угуман(ка) манастира светог Јакова (Сирија), која истиче да хришћани трпе нападе „Браће муслимана“ и зато где год они дођу на власт хришћани напуштају своја вековна огњишта и беже у Европу.
Основно је, дакле, питање да ли ће влада Башара Асада кренути да диверзантско-терористичке групе протера из земље? Од одговора зависи судбина државе. Треба подсетити да је Асад више пута изјављивао да либијски сценарио у Сирији није могућ, јер ће „сличан сценарио скупо стајати његове ауторе“. Но, Асад је заборавио да сценаристи рата не маре за цену. Они су спремни да много плате, посебно јер то није њихов новац, већ новац народа који се освоји.
За сада Асад тражи заштиту и политичко решење, па се тим поводом у Москви обрела сиријска делегација која води преговоре о приступању Сирије Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана, а потом и у Евроазијску унију. Води се, како је рекао Анхар Кочнев, члан сиријске делегације, финална рунда преговора о присаједињењу Сирије Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана.
Да ли ће, дакле, Руси спасти Сирију од Западне агресије?

Антрфиле
САД су забраниле сиријски сателитски ТВ канал
САД су недавно забраниле сиријски сателитски канал „Дуња“, јер је извештавао сасвим супротно од „Ал Џазире“, односно разобличавао технику лагања ове ТВ станице. На пример, „Џазира“ је известила из града Рака да тамо демонстрира 25.000 људи. Међутим, „Дуња“ је истог трена реаговала и показала начин манипулације. Снимано је са балкона зграде, испод које су се одвијале демонстрације. Демонстранти су ишли у редовима од 20 људи, а растојање између редова је било четири метра; 30 редова по 20 људи – свега око 600 људи.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *