Политика као порнографија

Пише Александар Ђаја

Чему фрка? У Србији су се  поодавно појавили порно филмови (са експлицитним садржајем), „порно ТВ дневник ‘РТС’-а“ (са лажним садржајем), као и „порно политика“ садашњег српског режима – без садржаја!

Уџбеник „Техничко и информатичко образовање“ за осми разред Основне школе, у којем су се наводно грешком нашли линкови за порно сајтове на Интернету, биће повучен, изјавио је крајем прошле недеље на Сајму књига у Београду министар просвете и науке Жарко Обрадовић.
Чему фрка? У Србији су се  поодавно појавили порно филмови (са експлицитним садржајем), „порно ТВ дневник ‘РТС’-а“ (са лажним садржајем), као и „порно политика“ садашњег српског режима – без садржаја! Како се за појам порнографије (иначе, старогрчког порекла) данас може наћи заједнички именитељ у речи „бестидност“ – јасно је да за децу и нас одрасле нису најпогубнији „безобразни филмови“, већ садашња „бестидна политика“ српског режима – без идеје, смисла и снаге да било шта у Србији промени набоље. Али, чак ни то није највеће зло. Лична или колективна неспособност нису кривична дела. Пропаст лежи у чињеници да се већина српских властодржаца, иако свесна ћорсокака у који нас је довела, „бестидно“ држи својих фотеља као да им од њих зависи (а можда и зависи) живот! Очигледно је да грађани Србије морају што пре да се извуку из глиба беде, понижења и сиромаштва у који их је до грла увалила садашња губитничка политика ДС-а и Бориса Тадића, окренута искључиво Западу, Америци и НАТО-у, и да будућност потраже у савезу са другом страном која нас никада није бомбардовала, нити угрозила на било који начин. Разуме се, некима то није у интересу…

[restrictedarea]

МЕШАЊЕ „У НЕПОДНОШЉИВОЈ МЕРИ“
„Наступ руског амбасадора Александра Конузина на скупу у Нишу поводом трогодишњице од формирања Српске напредне странке, јесте ново мешање у унутрашњу политику Србије“, оценио је професор ФПН-а, бивши амбасадор у Паризу и бивши саветник Вука Драшковића Предраг Симић. Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин изјавио је, наиме, како сматра да је Српска напредна странка постала један од главних показатеља расположења грађана Србије и да је тиме стекла могућност да прави планове општенационалног карактера. Истовремено, председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак затражио је да Србија „протера“ амбасадора Конузина, јер се Русија меша у унутрашње ствари Србије „у неподношљивој мери“. Према Чанковим речима, прва следећа слика су „руски тенкови испред Скупштине Србије“. Такође, у „причу“ се убацио и један од гробара српског банкарства и економије, Божидар Ђелић, речима да се „од амбасадора страних земаља очекује неутралност“. Ипак, врхунац лицемерја јесте изјава тзв. „Социјалдемократске уније“, како је „учешће страног дипломате у изборној кампањи (…) грубо кршење дипломатских конвенција, да представља отворену злоупотребу гостопримства и да понижава Србију“.
Шта је у овоме „порнографски“, односно „бестидно“? Прво, ако амбасадор Конузин можда некога и „понижава“ (што није истина), то сигурно нису грађани Србије, већ представници режима Бориса Тадића – а то му заиста ниједан поштен и патриотски оријентисан Србин неће замерити!  Друго, очигледно је да је Предраг Симић прозападно оријентисан и да му не смета што се „неко меша“, већ зато што то чини Русија, а не Америка, и што фаворизује СНС, а не ДС. Треће, већина грађана Србије радије би видела протераног мотоциклисту Ненада Чанка, уместо Александра Конузина, Божу Ђелића поново у „страној прћији“ одакле је и дошао (само што га тамо нико више неће!), а СДУ Жарка Кораћа, као и обично, на челу „Параде поноса“, а не у политици.  Најзад, четврто – како то да поменутим српским „душебрижницима“ смета „руско мешање“ у унутрашње ствари Србије, када Србија „унутрашњих ствари“ уопште нема! Режим Бориса Тадића и ДС-а је све „српске ствари“, као у јавној кући, потпуно оголио пред Америком и НАТО-ом, које, да извинете, мора да пита чак и кад хоће у WC! А што се тиче „руских тенкова“ који се привиђају Ненаду Чанку… да је неком срећом, 1999. године, пред Скупштином Србије било, не руских тенкова, већ само једног обичног руског фолклорног друштва које игра „казачок“ – а не стотина западних шпијуна који су се голим оком могли видети по београдским улицама у шетњи са појединим „опозиционарима“ – не би било ни НАТО бомби, Косово и Метохија би и данас било у саставу Србије, а „петооктобарска револуција“ би се можда и догодила 5. октобра, само не у овом веку и на овом месту!

ПОЛТРОНСТВО БЕЗ ГРАНИЦА
И како то да се обраћање амбасадора Русије Александра Конузина на скупу у Нишу од стране режима и његових трабанта назива „новим мешањем у унутрашњу политику Србије“ (када је било старо?), док се „немешање“ Запада и НАТО-а огледа, ваљда у томе – што амбасадор Велике Британије у Приштини Камерон Клиф арогантно, као свом колонијалном робу (па, и јесте), Тадићу поручује: „Косово је независна држава, чији је део и територија изнад реке Ибар до граничних прелаза Јариње и Брњак!“… Што генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјављује да Алијанса неће дозволити да недавне напетости на Косову „врате време уназад“… Што председница Народне скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић шени као куче у Вашингтону: „Тешко је веровати да ће једина (сиц-!) велика сила као што су САД тек тако мењати своје ставове, али сигурно да може имати разумевања када је Косово у питању“. Ако није реч о штампарској грешки, лапсусу или „полтронству без граница“, могу само бити запањен чињеницом да овако висока функционерка државе Србије, Америку – поред Русије и Кине – назива „једином“ великом силом!… Али, свеједно, ћорак. Добила је, као и обично, одговор да је за њих питање Косова решено.
Да ли је политика порнографија? За садашње српске властодршце дефинитивно јесте. Проблем је само у томе што за учествовање у тој работи – нису опремљени адекватним алатом.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. I pored ogromnog truda žutih da dokažu i ubace u svoje udžbenike kako je istorija počela 5. oktobra, a da pre toga ničega nije bilo, osim nekog tamo Tita i “diktatora” Miloševića (koji je sedam puta biran za predsednika na slobodnim izborima?!) – ipak su ubacili pornografiju u udžbenike za decu! I to, zaista, kao što Đaja lucidno zaključuje, i jeste njihov i lik i odraz! Njihova politika, (ne)dela, obrazovanje, a pre svega moral – čista su pornografija! Za njih su hardcore filmovi bajke, ali koje barem imaju početak, sredinu i predvidljiv kraj. Vladavina režima Borisa Tadića, naprotiv, nema ni početak, ni sredinu – istina, kraj ima. I to vrlo predvidljiv… Pozdrav najčitanijem nedeljniku i jedinom svetioniku slobodnog novinarstva u Srbiji!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.