Политички брлог

Пише Угљеша Мрдић

Представници владајућих странака поред тога што су уништавали Србију у претходне три и по године своје владавине за своје грешке окривљују народ и државу, своје коалиционе партнере са којима владају, при том давајући изјаве као да су у опозицији. Једни говоре како су остварени сви задати циљеви, док се други жале да није ништа урађено…


Млађан Динкић
, председник Уједињених региона Србије:
„Ово сигурно звучи чудно, али је онда био ред у земљи, поштовали су се закони, људи су у много већој мери имали једнаке шансе за успех и децентрализација је била израженија. Титов систем био је много праведнији и хуманији, иако је имао својих грешака, посебно у погледу ефикасности. Данашњи систем није ни праведан, нити је хуман, али није ни ефикасан“.
Његов коалициони партнер, потпредседник СПО-а Александар Југовић је рекао да треба да одговарају Титови комунисти за све злочине које су учинили према српском народу.

За разлику од Југовића, Динкићева изјава се допала заменику премијера, министру унутрашњих послова и председнику СПС-а Ивици Дачићу:
„Драго ми је да тако говоре, јер је СПС наследник Титове партије. Мана тог времена је једнопартијски систем. У свему осталом је било више правде и сигурности“.
А Ненад Чанак, председник ЛСВ-а, подовом исте теме је поручио:
„Са лустрацијом се никада не може закаснити. Други светски рат завршен је пре 66 година, а да још живи нацисти не могу мирно да спавају. Међу првима који би требало да подрже продужење важења закона и објасне нечисту савест видим припаднике Социјалистичке партије Србије. Треба да докажу да су се као озбиљни људи суочили са прошлошћу. Шугаво прасе се највише чеше“.

Функционер ДС-а Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде и координатор Владе Србије за сарадњу са медијима, наводи:
„Могуће је и да је после демократских промена 2000. године било кршења закона. Србија се још није суочила са оним што се догодило у Другом светском рату, јер је проблем у низу одлука у периоду од 1943. до 1946. године, из чега се јасно не може закључити ко је све чинио злочине, а ко није. Суштина неспоразума у владајућој коалицији била је у томе да ли су партизани и четници били представници Народноослободилачког рата или су једни били окупатори, а други нису“.

Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре, познат је по разним обећањима пре рока. Он је недавно истакао:
„Увек када сретнем председника Србије Бориса Тадића ‘покажем му пет М’: Драгољуб Милановић, Мирјана Марковић, Марко Милошевић, Раде Марковић и Михаљ Кертес, и забринуто га питам за њихову судбину“.
И тако на врху власти готово четири године, све до нових избора…
Одговорио му је његов коалициони партнер, Вук Драшковић, председник СПО-а:
„Ко је заправо Милутин Мркоњић знало се и у периоду формирања ове владе и он, такав какав је, никако није смео да постане њен члан. С обзиром на то да нисмо могли да утичемо на његов избор на место министра, тако не можемо, нажалост, да утичемо ни на његов опозив. Оно што можемо и што тражимо јесте да се поводом такозваних ‘Мркоњићевих пет прстију’ и ‘пет М’ коначно огласи ДС, са којим је СПО на изборима био заједно на листи ‘За европску Србију – Борис Тадић’, као и да се званично изјасни и сам шеф државе Тадић“.
Представници владајућег режима се жале како ништа није урађено како треба и како мора боље, заборављајући да су они на власти.

Млађан Динкић се јавно пожалио:
„Поражавајући податак је да већина градова и општина има мање становника него пре десет година, и да је до тога дошло јер држава не води животну, већ апстрактну политику, и не бави се људима него политичким категоријама. Држава не чини ни изблиза све што може како би стимулисала рађање и бригу о трудницама и породиљама. Још горе, чак ни све породиље у Србији немају иста права и исту помоћ. Само труднице у Београду и Новом Саду примају 100 одсто плате за време трудничког боловања. У осталим градовима примају свега 65 одсто. Сиромашни постају још сиромашнији, а богати још богатији, док држава води апстрактну политику. Ми морамо равномерно да изградимо аутопутеве. Циљ УРС-а је да се изгради аутопут у Западној Србији, да се изгради пут од Појата до Прељине, да се изгради пут у Источној Србији, да се повеже Лозница са Румом и Шапцем, да се изграде путеви у Војводини. Да ли је то могуће? Али како? Да ли то можемо са оваквим министрима саобраћаја које смо имали у последњих десет година? Нема шансе“.

Одговорио му је Милутин Мркоњић:
„Наравно да је већа одговорност Динкићева, него свих министара који су били тада у Влади. Сва срећа, па није у саобраћај ушао – наравно, захваљујући мени“.

На државу се жали и Ивица Дачић:
„Тражим подршку државе у материјалном опремању полиције и указао бих на потребу боље увежбаности чувара реда, како би се смањили изазови са којима се суочавају. Полицајци у Србији само два пута годишње изводе вежбе гађања из пиштоља са по 90 метака, а сваки пут то кошта милион евра. С друге стране, криминалци пуцају када хоће. Безбедност кошта, али боље и да кошта, него да полицајци губе живот“.
Да ли је министар заборавио да је управо он задужен да брине о полицији, јер је за то и надлежан већ скоро четири године.

Амерички партнер Млађана Динкића, Милан Панић, подржава Уједињене регионе Србије. На њиховом скупу је поручио:
„Слажем се са Млађаном Динкићем да је Србији потребна промена система.  Неопходно је да се онима који се врате из Хага забрани да се баве политиком“.
Поставља се питање шта ћемо са Србима који су уморени у Хагу? Или можда Милан Панић мисли да сви Срби заточени у Хагу треба тако да прођу да се не би бавили политиком.

Сузана Грубјешић, посланик УРС-а, жали се на своју Владу:
„У Србији су потребне промене у свим сегментима друштва, које може да изнесе само нека нова влада – мања, ефикаснија, одлучнија и храбрија. Нећу говорити о резултатима ове Владе, али ћу се позвати на релевантна истраживања која кажу да је 70 одсто грађана незадовољно у којем правцу иде земља. Ако имате толики број незадовољних, јасно је да нешто морате да мењате“.

У име Владе правда се Јелена Триван, потпредседник ДС-а:
„Дакле, нисмо ми ти који су узроковали ситуацију са којом се суочавамо ових година“.

Александар Југовић има „решење“ када је у питању судбина Косова и Метохије, и борба за нову скупштинску декларацију:
„Такав захтев би био бесмислен, јер би Влада тиме сама тражила свој пад, пошто би изгубила већину у републичком Парламенту. Данас плаћамо дугове тог наслеђа, неспремни да се прикључимо вековним пријатељима са Запада. Све ратове које смо добили под кокардом изгубили смо под петокраком“.

То „решење“ подржава његов лидер Вук Драшковић:
„Кад бих могао сутра бих поништио Резолуцију 1244 и вратио суверенитет Србије на Космету, али и тада би се морао правити компромис са Албанцима“.

С друге стране Чедомир Јовановић, председник ЛДП-а, сматра:
„Не сме бити прихватљиво оклевање и немоћ власти, која месец дана од 9. децембра не поставља питање своје одговорности и не жели да подели одговорност за будућност земље. Ако се плаше да их неко у 27. веку не препозна као издајнике или неког новог Вука Бранковића, онда нека поднесу оставку. Ми немамо проблем са тим“.

А Божидар Ђелић, потпредседник Владе и функционер ДС-а, предлаже:
„Испоставило се да је истина да је холандска политика стриктна, али фер“.

За министарку правде Снежану Маловић, за разлику од њених коалиционих партнера, као и појединих функционера ДС-а, све добро функционише:
„Резултати су испуњени нарочито у стварима које су у надлежности Министарства правде. Интензивирана је борба против организованог криминала и корупције. Што се тиче функционисања правосуђа дошло је до пооштравања казнене политике и ефикаснијих суђења. Актуелна српска влада је прва од 1998. године која је успела да опстане цео мандат, јер је у највећој мери успела да оствари зацртане циљеве“.

За разлику од Снежане Маловић њен колега из Владе Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, има друго мишљење:
„Нажалост та реформа се није десила, није постојала воља не само у владајућој коалицији. Очигледно није могло све оно што смо желели. Целовита реформа политичког система је неминовна и подразумева другачији систем одговорности и смањење утицаја политичких партија“.

Својом изјавом потпредседник ДС-а и министар пољопривреде Душан Петровић описује политичку ситуацију и како је ова Влада формирана, заборављајући како је вољом тадашњег америчког амбасадора Камерона Мантера та влада постављена, а не састављена, при том фалсификујући изборну вољу грађана Србије:
„Врло је опасно кад врло моћни људи у послу или медијима покушају да узурпирају власт, а да нису били на изборима. Свако ко сматра да треба да управља земљом нема никакав други пут и начин да то оствари него да изађе пред грађане и да тражи њихову подршку, и ко је добије тај ће управљати Србијом“.

Функционер ЛДП-а Латинка Перовић, „велики“ саветник Чеде Јовановић је навела:
„Досадашња политика је доживела пораз, произвела је сиромаштво, свађу са суседима и са развијеним светом, због чега је неопходан преокрет“.

А на све то премијер Србије Мирко Цветковић каже:
„Близу смо решења за кризу!“

Један коментар

  1. Sva zatamnjena imena iz ovog teksta su onih koji su nas do ove propasti i doveli, neko vise neko manje. A Dinkic govori o trudnicama i natalitetu?.Narod da je pametan, pa kada se pojave politicari da agituju po Srbiji, motku u sake, da ne smeju da sidju u narod, ma koja stranka bili.To su paraziti na narodnoj grbaci, a izbori im idu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *