Под скут Русије

Пише Наташа Јовановић

Шта значи када читав један град људи затражи да се нађе под скутом друге државе, да ли се молба упућена РФ за добијање двојног држављанства темељи на историјском праву Срба, те није ли уочена сличност између Прошенија и Кучук-Каинарџијског уговора из 1774. године учинила да се над овом темом замисле многи духови?

Прошеније (молба) Срба упућено Руској Федерацији за добијањем двојног држављанства, иницирано од стране групе интелектуалаца и посленика јавне речи, преко ноћи је претворило овај поднесак у тапију мира и безбедности и лакмус папир геополитичког односа снага сила на Балкану.

АКО ВИШЕ НЕМАМО ДРЖАВЕ…
Осврћући се на савремено страдање Срба са Космета, чињеницу да стране силе на окупираној земљи окупирају сваки помен на српство, да Београд спрема издају, у Прошенију стоји „Ако више немамо државе која би нас заштитила, поучени искуством наших праотаца и наших архепастира, у временима искушења пропасти, ми се у име Господа, Богородице, Светог Јована и свих светих стављамо под скут и заштиту мајчице Русије! Молимо се Светом Сави, Светом Сергеју Радоњешком, Светом кнезу Лазару и Светом Александру Невском, који је силом молитава, идући босим ногама кроз жар, зауставио страшну силу германских мачоносаца од које је тутњала земља. Нека и ова сатанска сила пропадне као она кроз лед Чудског језера“.
На десетине хиљада потписа Срба с Космета и из целе Србије стављених на овај документ, а број се повећава из часа у час, учинило је да Прошеније произашло из пера публицисте Рајка Ђурђевића постане једна од најактуелнија тема руских медија.  Руска штампа врви од текстова и изјава аналитичара и званичника у вези са овим захтевом.
И док „Комерсант“ оцењује да би прихватање  иницијативе Срба значило да ће Русија повремене сукобе Срба са КФОР-ом морати да сматра репресијом над својим грађанима, чиме би ушла у сукоб са НАТО-ом, дневник „Московски комсомољец“ цитира дипломату Олега Булдакова који каже да је питање правно веома сложено и да је тешко дати одговор без одобрења централе.
Посланик Правичне Русије у руској Државној думи Семјон Багдасаров подржао је идеју давања држављанства косовским Србима, оцењујући да би у супротном то нанело штету њеном ауторитету.
Багдасаров је за радио „Руска служба новости“ изјавио да би за Русију то био симболичан корак, „могуће један од највећих са тачке гледишта подизања духа руског ауторитета на међународној арени“. „Ако их не примимо, то ће бити на штету интереса и ауторитета Русије“, рекао је Багдасаров, члан Комитета за међународне односе Државне думе.

[restrictedarea]

Коментаришући оцене да Москва давањем држављанства косовским Србима може да се посвађа са НАТО-ом, он је одговорио контрапитањем: „Зар ми имамо добре односе са НАТО-ом?“
„Важно је да нас народ Србије воли и поштује. Ако власти Србије то не разумеју, тамо ће бити друга власт“, казао је посланик Правичне Русије, која себе назива патриотском партијом.
За давање руског држављанства Србима са Косова изјаснила се и Комунистичка партија Русије. Лидер партије Генадиј Зјуганов позвао је руководство Русије да одобри држављанство косовским Србима који су то тражили.
„Сматрам да се са великом пажњом треба односити према молби више од 20 хиљада косовских Срба који моле да им се да држављанство Русије, плашећи се за сопствену безбедност. Штавише, сматрам да треба да удовољимо тој молби“, рекао је Зјуганов „Интерфаксу“.
Зјуганов је казао да ако то питање буде изнето на седницу Државне думе, посланичка група КПРФ ће подржати молбу косовских Срба.
Подсећајући да Русија није признала независност Косова, он је навео да су Срби на Косову изложени насиљу и дискриминацији.
„Срби су нам блиски по језику, духу и култури, и ако желе да постану држављани наше државе треба да им пружимо руку и подржимо њихова стремљења“, додао је Зјуганов.

ИСТОРИЈСКА ПАРАЛЕЛА
А стремљења ових Срба – потписника, нису пробудила ни најмању пажњу српских медија. Објашњење је понудио руски  „Комерсант“ сумњом да би уколико иницијатива за давање држављанства „добије зелено светло“, то могао бити удар на позиције владајућих демократа Бориса Тадића.
Јер шта значи када читав један град људи затражи да се нађе под скутом друге државе, да ли се молба упућена РФ темељи на историјском праву Срба, те није ли уочена сличност између поменутог Прошенија и низа међународно правних уговора које је потписала Русија у 18. и 19. веку са Отоманском империјом учинила да се над овом темом замисле многи духови? Одговор би се могао наћи у правно-историјским лекцијама, у обнављању новевековне српске државности. Клица српске државности је почетком 19. века никла из буна и устанака, а однегована је брижљивом руском војном и спољнополитичком активношћу. Све је почело 1774. године.
Наиме, те  године Кучук-Каинарџијским уговором ослабљена Турска је доделила руској царевини искључиво право покровитељства, односно заштите православних хришћана у њеним границама. Прихватањем улоге заштитника и арбитра у погледу права православних хришћана, Русија је стекла основ да као наследник учествује у прерасподели заоставштине зване Источно питање која је преостала од некада силног, а тада већ болесника с Босфора. Отада ће јачање улоге Русије на Балкану и у европским пословима постати нераздвојиво од српског националног питања. Јер је Кучук- Каинарџијски уговор постао правни основ заштите свих православних у Отоманској империји од стране Руске царевине. У време јењавања Првог српског устанка  Русија је успела да издејствује Букурешки мировни уговор из 1812. године, чијим је 8. чланом посејана клица будуће српске независности, јер је у предвечерје устанка Русија од Турске издејствовала аутономију за Београдски пашалук. На овај међународно правни темељ из којег је никао српски Државни дом у 19. веку надовезали су се Акерманска конвенција из 1826. године и Једренски уговор из 1829. године којима је заштитница Русија захтевала од Турске да спроведе одредбе Букурешког уговора регулисане у корист Срба. Плод српског војевања и руске дипломатске заштите никао је 1830. године Хатишерифом када Милош Обреновић постаје српски кнез, а Срби добијају у скромним границама Београдског пашалука аутономију у оквиру Отоманске империје. Из овог скромног државно правног и територијалног језгра заметнутог српским херојством и руском бригом ширила се српска државна територија и српска државна идеја. Дипломатску потврду независности државе Србија и Црна Гора добиле су на Берлинском конгресу 1878. године. Историја тако показује да је Русија сем војне помоћи, пружала Србији у 19. веку и безрезервну заштиту и на дипломатском плану. Без те помоћи Срби би тешко остварили своје право на националну државу, јер су сви други европски актери у Источном питању, почев од Енглеске, преко Аустрије и Немачке, били ненаклоњени невовековном васкрсу српске државе. Пораз у Кримском рату 1856. године, у сукобу са Турском и њеним западноевропским савезницима, одузеће Русији и стварно и симболичко право на ексклузивно покровитељство над православним хришћанима у Отоманској империји.
И данас се Срби  налазе у својеврсном ропству. Отоманско је замењено евроатлантским. Негде је ропство физичко као на Космету и БиХ, а негде је духовно као у Србији и расрбљеној Црној Гори. Разлика између ове 2011. и 1744. године јесте у чињеници да Срби данас формално имају државност у својој матици. Но, проблем је у томе што је државност у рукама марионетског режима претворена у фирму која се дебело налази у стечају. И сада се Срби као у време вожда Карађорђа обраћају Русији да их као православна и словенска мајка узме у заштиту.
„Запад се данас подмукло одриче и Христа и хришћанства! Одбацује основе византијске културе у име своје цивилизације злочина и пљачке. Силеџијски нам намећу своју духовну пустош и изопаченост призора Содоме и Гоморе. Преко двадесет и две хиљаде невладиних организација, својих штабова специјалног рата, створених у нашим недрима, хајком, дању и ноћу, нападају српски народ, нашу страдалну цркву и свештенство, монаштво и јереје, претећи им тужиоцима и судовима које јасно препознајемо као инквизицију.“
Вапај Срба са Космета изашао је из трновите жице. На потезу је Русија. Трагом историјске паралеле враћамо се на клицу рађања српске државности која је почела да се зачиње стављањем под заштиту Русије. Међутим није реч само о историјској паралели у погледу српског Прошенија, већ и у погледу новог изласка Русије на сцену као велике силе и то у оквирима које предвиђа њен Устав. А у Уставу РФ члан 61, став 2, каже: „РФ гарантује својим грађанима заштиту и покровитељство ван граница“.
Да ли ће Русија одлуком да прихвати захтев на десетине хиљада Срба са Космета и целе Србије потврдити себе као историјски Трећи Рим? И шта ће урадити руска матушка када се под точковима јазавичара немачког КФОР-а нађу руске заставе и Путинове слике са српских барикада по Космету?

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Оливера Петровић

    Није довољно што само један читав град тражи заштиту од своје квинслишке државе већ је сада тренутак да то уради читав српски народ, сваки појединац који се осећа угроженим од садашње опаке власти. То је начин изгласавања поверења постојећем режиму који би НАТО окупатори врло добро разумели.

  2. Ми државу и иначе више немамо. Ови бедни “лидери” који данас симулирају постојање државе су нас одавно продали. Данас би требало сви ми Срби да затражимо држављанство Русије.

  3. Ovdasnji Komersant zove se Danas, ili Blic ili….!

  4. Dugotrajna je veza Srba i Rusa nikoga netreba da iznenad odluka
    ugroženog srpskog naroda na svojoj zemlji,da traže državljanstvo
    Države Rusije.Matična država Srbija više nije stanju da zaštiti
    svoje državljane.Vlasto držcima preče je ulazak tamo gde nam nije
    mesto.Ekonomski kolaps zapadne ekonomske politike njih ne intesuje u sunovrat guraju srpski narod,njima nije dosta slika
    iz Grčke Italije .Narode spremi se za izbore brzo dolaze da očistimo ove štetočine.

  5. Ovom prilikom želim da zahvalim publicisti Rajku Đurđeviću na Prošeniju,jer on na jedan svojstven način manifestuje raspoloženje svih nas S.rba sa Kosmetskih prostora (i ne samo njih),da su predmet trgovine i izdaje.To neće biti ni prvi ni poslednji čin veleizdaje,ali je najsramnije da nas aktuelni Srpski političari optužuju za nedostatak patriotizma,a da oni dokazani poltroni, ulizice,fukare, ološ i dalje odlučuju o našoj budućnosti.Čestitke Nataši Jovanović na briljantnom tekstu.Huan Adolfo Vaskez je napisao:”Osvajanje još nije završeno,a nije završen ni otpor osvajanju”

  6. Ja podržavam ovu incijativu uglednog novinara Djurdjevića i novinarku gospodju Jovanović, bilo kada ovo PROŠENIJE biće aktuel
    no i trebamo mi pravoslavci Srbi da budemo uz Rusiju baš kao i u prošlosti pa ko je čuvao naše krunisane glave ali i naš narod i pravoslavlje..zato neka je blagoslovena ne samo ideja ..nego i stvarni čin. Podaj Bože .Amin

  7. Sta ste se svi uhvatili za razne mrtve bogove kad Rusijom vlada G.Vladimir i njemu se treba moliti. I to sa pravom i po cenu da nas rasporedi i po Uralu i Donu a neke i po Moskvi I Sociju. Toliko nasih lopova “biznismena” ima u Rusiji koji mogu da nas izdrzavaju i da ih nista nekostamo. Braca Karici, Secerovici…. svi samo cekaju da za njih i tamo radimo. Srecom G. Vladimir to nece njima dozvoliti!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *