МУХАМЕД ЈУСУФСПАХИЋ Народ заточен у Зукорлићевим зинданима

Разговарала Наташа Јовановић

Ко је „увезао“ вехабизам у Србију, с којим циљем је срочен Споразум о помирењу ИЗ, да ли је Србија направила грешку дозволом да у његовом састављању учествују две стране државе, те да ли је Муамер Зукорлић узрок или последица политике трулих компромиса које је Београд правио са њим, открива у разговору за „Печат“ муфтија србијански Исламске заједнице Србије и заменик реис-ул-улеме

„Приликом посете Сарајеву коњи поново јуре! Било би добро да се прво Турци и Арапи договоре, да се Иранци не забораве, бројни далекоисточни муслимани прикључе, а мали Мујо балкански ће знати куда ће“, каже у разговору за „Печат“ муфтија србијански Исламске заједнице Србије и заменик реис-ул-улеме Мухамед Јусуфспахић.

Да ли је догађај у Сарајеву са санџачким вехабијама показао да на балканским улицама лако могу да падну жртве свих вера? Колико је тај догађај нанео штете муслиманима у БиХ и онима који нису жељни рата и тероризма?
Морам прво нагласити да је народ градова и села санџачких ненасилан, миран, гостољубив и добронамеран. Такође, желим рећи да већина вехабија нису терористи. Не волим да користим израз вехабија. Они су селефи муслимани, ортодоксни муслимани, и мисле да су једини такви уверени да ми други, који имамо дуже панталоне, а краће браде, нисмо ортодоксни. Дакле највећи број тзв. „вехабија“ нису насилници, терористи, али већина таквих терориста, са муслиманским именима, јер имате терориста и међу Јеврејима, хришћанима и осталима, јесу вехабије. Било каква терористичка будалаштина, попут ове испред америчке амбасаде у Сарајеву, наноси огромну штету исламу и сваком муслиману, где год му домовина била. Тај нервозни брадоња је напао ислам, муслимане, Босну, не само америчку амбасаду. Како би се лакше излазило из криза коју нам овако наметну будале, муслимани и њихове комшије хришћани и Јевреји, као и сви остали, требало би да имају заједништво, јаку заједничку мировну, антитерористичку иницијативу, да би свако ко воња на тероризам брзо нашао своје место иза решетака.

[restrictedarea]

Шта говори чињеница да је вехабијски напад на амбасаде САД-а истовремено извршен у Сарајеву, Авганистану и Пакистану?
То наводи на помисао да се ради о организованој акцији. Ко би могао бити организатор је друго и суштинско питање, а то може бити свако ко има новац и жели да влада поделама. Кажу да је брадоња који је узнемирио Сарајлије био наркоман, да је пре него што се забрадатио био осуђен за пљачку 100.000 евра у Аустрији, и да је у Аустрији, у Бечу, забраздио и забрадатио. Нама у Србију више нервозних брадоња долази из Беча, него из Ријада.

Ко је по вашем мишљењу „увезао“ вехабизам у Босну и Херцеговину, Србију, посебно на Косовo и ко је одговоран за постојање вехабијских кампова у региону?
Рат је од Босне направио европски Авганистан. Сви који су хтели рат у Босни криви су за ратне плаћенике, а било их је на свим странама, са свих страна света. Босански рат је изнурио Босну, али и Србију. После рата у Хрватској, босански рат је толико ослабио Србију и њене позиције у погледу Косова и Метохије да је дошло до једностране сецесије коју је признао „битан“ свет. Мање „битан“ свет, православни и претежно исламски, није још, али под притисцима спољним пада једна по једна земља. Како год, кампови су ницали и низали се где год је требало нешто да се цепа. Можете ли веровати да је Саудијска Арабија била, примарно или секундарно, али тек директно заинтересована за распад Југославије, распад Србије?!

Дуго најављивана посета министра иностраних послова Турске Београду с циљем лобирања за потписивање Споразума о помирењу ИЗ остала је на покушају. Да ли је овакав потез званичног Београда, после спекулација у медијима да би на такав документ свој потпис могао да стави и Борис Тадић, донео олакшање Исламској заједници Србије, те да ли је овде реч о мирењу зараћених страна или, пак, о покушају да се Зукорлићу омогући преузимање контроле над целом исламском заједницом?
Суштинско олакшање донео би одлазак Зукорлића „муфтије“ политичара, а заправо политиканта и експонента криминогених финансијских фондова који нам трују омладину и узнемирују и дестабилизују међуљудске и међунационалне односе; да оде, „сјаше“ са народа бошњачкога и свих муслимана. То јесте оно што сви знају да би требало и Србији, а и Босни. Првобитно је то била српско-турска иницијатива, али од момента када се Церић умешао иницијатива се трансформисала, са турске стране, у спасавање Зукорлића. Десило се изједначавање Зукорлића политичара и Зилкића који то није, Зукорлића бизнисмена и криминалца и Зилкића који то није… а онда уклањање Зилкића и остављање Зукорлића. Лицемерно!Тако нешто је Србија, односно њен председник требало да потпише као документ.

Чијим залагањем или проценом је одузето право Исламској заједници Србије да узме учешће у овом споразуму?
Ми смо Исламска заједница Србије и нико не може да се о нама договара без нас. Нико, па ни Србија, а камоли Турска, не може да потпише било шта и да се игра са нашим главама! То је други покушај Церића да злоупотреби турску страну. Двојац, Церић-Зукорлић су то чинили 1994, 2006. и 2007. године. И увек на исти начин, потпуним искључивањем нас, још у фази договора и израде платформе.

У случају преговора Турске, Босне и Херцеговине и Србије око неслоге унутар исламских заједница рекли сте да је невероватно да секуларне државе учествују у томе. Не чини ли вам се да је Србија направила велику грешку што је у вези са овим питањем дозволила учешће две стране државе?
То је друга грешка, прва је што, правдајући себе секуларизмом, немешањем у делокруг верских заједница, није санкционисала Зукорлићево оснивање политичких странака и његово криминогено деловање, као и антидржавни политички ангажман којим је и те како угрожавао стабилност региона.

Као један од могућих сценарија покушаја помирења исламских заједница у Србији Муамер Зукорлић види потписе поглавара Турске и БиХ без сагласности Београда, што би, како каже, такође уродило плодом. О каквим плодовима је реч?
Још једна Зукорлићева обмана и небулоза којом обмањује своје Бошњаке и да тако кажем блефира нас, друге Бошњаке, муслимане, остале. Жеља је његова сигурно да и даље настави са својим деловањем које му доноси личну корист, а науштрб стабилности заједнице, земље и региона, при чему му одора служи као штит. При томе, он је само експонент кругова који су после ратног профитерства пожелели да и даље држе народе у зинданима својих тамних вилајета. Турска се неће играти својим односом према Србији и муслиманима Србије.

У случају да ипак дође до потписивања споразума, какву реакцију можемо да очекујемо од Албанаца који показују неспремност да се нађу под верским протекторатом Сарајева?
Они неће прихватити сарајевског реиса. Албанци Прешева, Бујановца, Медвеђе, сем неколико зукорлићеваца, плаћеника, подржавају веронаучни систем Ријасета србијанског, што није лоше за почетак.

Под којим околностима бисте пристали да учествујете у договорима везаним за помирење?
Основни принципи споразума требало би да буду јединственост Створитеља, што је оно што нас обједињује у веровању. Друго, јединство муслимана Србије, јер муслимане поред вере обједињује и заједничка домовина Србија. Трећи је принцип целовитости Републике Србије, зато што се границе духовних јурисдикција морају поклапати са границама државе. Следећи битан услов био би  поштовање принципа секуларности, што значи немешање вере у политику, нити политике у веру, као и немешање државе у верске заједнице, нити верске заједнице у рад државе. Коначно битна је  удаљеност од криминала и криминогених група и њиховог новца, будући да је Турска приликом првог покушаја  помирења занемарила наше постојање, стварно и директно учешће страна у спору у процесу помирења.

У вези раскола у ИЗ, посебно улоге муфтије Церића у овој ствари, видите ли сарајевског муфтију као реметилачки фактор у целом региону или као високосвештено лице чије су намере само верске природе?
Господин Церић је босански реис-ул-улема, и то ће остати, ако добије нови мандат. Сам се никада не би петљао по Србији у коју га је атерирао Зукорлић. Знам то, јер сам слушао његова предавања, и својевремено ми је пре присуства Зукорлића у његовом животу говорио да је он реис у Босни, а да ми живимо у Србији и да он ту није реис. Тада је говорио истину, данас нас заједно са Зукорлићем обмањује.

Када је реч о секуларности турске државе имате ли утисак да је све оно што је Кемал Ататурк поставио као темеље модерне Турске доведено у питање политиком актуелне власти у Анкари?
Мислим да јесте, али то је право и изборна воља већине турског народа.

Да ли улогу Турске у покушају помирења исламских заједница у Србији објашњавају својевремено изговорене речи Ахмета Давутоглуа да би Турска требало да буде гравитациони центар муслиманског света, те да су Турци  „овамо пре више векова дошли на коњима. Ако затреба поново ће“?
Коњи поново јуре! Било би добро да се прво Турци и Арапи договоре, да се Иранци не забораве, бројни далекоисточни муслимани прикључе, а мали Мујо балкански ће знати куда ће. Мени је Истамбул све лепши и привлачнији, као Женева, само већи и лепши. Мени су Турци један од најраднијих и највреднијих народа данашњице. Данас је тамо наступила једна генерација која са 42 године живота има 35 година радног стажа. Они су радили за 50 евра, сада раде за 1.000 и спремни су ментално да, ако затреба, опет раде за 50 евра. Разлика је драстична! Није свеједно.

Шта говори чињеница да Турска у договору са српском владом спрема 30 милиона евра за изградњу пословног и стамбеног насеља на Пештеру, и где се то преплићу интереси владе у Анкари и владе у Београду?
Камо среће да је то инвестиција Србије. Идемо даље. Мора да се живи у миру, добросуседству, љубави и благостању, и ту се преплићу интереси Београда и Анкаре, да народ Санџака и Срби и Бошњаци живе боље. Зато ми јесте жао што су то само стране инвестиције, али ми јесте драго што долазе од пријатељске Турске.

Изјавом да Бошњаци на Балкану имају право на своју државу, реис-ул-улема Церић недвосмислено је мислио на Санџак. Колико је потписивањем Истамбулске декларације, те отварањем пута за турске инвестиције у регион дат инструмент у руке за будуће одвајање овога дела територије?
Нисам упућен у детаље тог документа, али верујем да то не може угрозити територију Републике Србије. Мир је интерес муслимана и хришћана, и свих других људи. Верујем да су наши гледали шта потписују.

Да ли је Зукорлић узрок или последица политике трулих компромиса које је Београд правио са њим?
Зукорлић је последица лошег Угљаниновог избора деведесетих. Тада је за муфтију изабран балавац, да би га лакше контролисали са места Угљаниновог преводиоца за арапски језик. Он је последица лоших одлука Милошевићевог режима који је пуштао тињање проблема уз босански рат, као и лошег Ђинђићевог избора, те његовог политичког профилисања, чиме смо добили санџачкога махараџу с којим треба да уђемо у Европу. Он је последица лоше процене многих дипломатија које се сада дистанцирају од њега.

У авантури дестабилизације Санџака Зукорлић се ослања на „надређеног“, а и идеолошки изузетно блиског Церића. Но чињеница је да он није једини кључ разумевања муфтијиних аспирација. Ко још дува у једра овој идеји?
Српска и србијанска анахроност и немарност, пре и после свега!

Упркос чињеници да је Моамер ел Гадафи био својеврсни аутократа, како оцењујете сцене његовог убијања и перверзног мучења леша? Посебно како оцењујете убијање Либије под изговором спасавања цивила?
Ако говоримо о тим људима, видим како се жртва у фараона претвори кад Бога заборави, а ако ме питате за Гадафија, видим милост Божју према фараону покајнику. Бог зна! Ми живимо живот пред Живим само, а Он, Господ Живи, само срца наша мотри, да л’ их предајемо Њему ил’ продајемо некаквим не-боговима.

Да ли подршка радикалним струјама ислама коју делом пружа САД, значи и покушај дезинтеграције муслиманског друштва изнутра?
То значи то, ко год то радио. А такво чињење је бумеранг починиоцу.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Kod verskih veliko dostojnika je važan realizam koji se kod Gos,
    Spahića očito oseća njegov realizam i odnosi među raličitim treba
    pozdraviti.Netreba Srbima različitih vero ispovesti mržnja za sve
    ima mesta pod Božjom kapom i normalnim ponašanjem.A šta je to
    normalno danas u poremećenim odnosima? Poštuj bližnjeg svog pa
    će ti i Gospod pomoći.

  2. Ne moze sin da bude drugaciji od svog oca. Otac mu je bio veoma posten i postovan covek, svi su ga voleli bez obzira na veru. Drago mi je da mu sin radi isto kao sto je i on radio na zblizavanju i razumevanju ljudi. Svaka cast Muhamede

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *