Иран: Штимовање за нови рат

Пише Дејан Лукић

Израелци тврде да Иран у овом тренутку већ поседује количину обогаћеног уранијума довољну за израду између две и четири атомске главе. И убеђују Вашингтон да крене у нови ратни поход. Сасвим могуће – последњи…

Још пре него што је Међународна агенција за атомску енергију изашла са најновијим извештајем о наводном узнапредовалом иранском програму на изради атомске бомбе, израелска штампа је провалила информацију да су  премијер Бенџамин Нетанијаху и министар одбране Ехуд Барак склони да изврше војни удар на иранске атомске инсталације.
Дневник „Харец“ износи да Нетанијаху и Барак имају незнатну већину у влади за идеју напада и да стога удар може да се деси сваког тренутка: „Немојте се изненадити ако се једног скорог јутра пробудите и угледате на Си-Ен-Ену или на првој страници ваших новина како падају ракете на Иран. Није више питање да ли ће падати, него само када ће опадати“.

МЕГАЛОМАНСКА АВАНТУРА
„Харец“ који, очигледно, оперише са тврдим информацијама, дозвољава себи да обзнани како „Биби (Нетанијаху) жели да бомбардује Иран, а да извештај  Међународне агенције за атомску енергију узме само као подршку за оно  за шта се већ одлучио“. Крупне речи.
Да је „штимовање инструмента“ за удар на Иран већ започело – овај пут у сагласју Империје и Израела – одмах је потврда дошла из Лондона, где „Гардијан“ обавештава да је британско Министарство одбране у поодмаклој фази израде „алтернативних варијанти удара на Иран“. Планови су алтернативни  зато што треба да се флексибилно уклопе у планове које преко Атлантика разрађује Пентагон. Ослањајући се на изворе у Министарству одбране, „Гардијан“ (4. новембар) каже и ово: „У Министарству одбране верују да је Барак Обама одлучио да се убрзају планови (израелски, амерички?) за ракетне нападе на кључне иранске атомске инсталације. У Министарству кажу да ако Америка крене са планом и затражи нашу помоћ, британске оружане снаге биће спремне да се укључе у било какву мисију, упркос извесним јаким резервама у самој (владиној) коалицији. (Коментар на  радију Би-Би-Си означио је евентуални напад на Иран као „непромишљену, мегаломанску иранску авантуру“).
Из „Гардијана“ сазнајемо да су на папир у Лондону већ бачене и такве појединости, као што су, на пример, пристанак Лондона да се Американцима за напад уступи војна база „Дијего Гарсија“ у Индијском океану, коју су Американци већ користили у нападима на Средњем истоку.
Планери у британском војном врху су опет према „Гардијану“ – већ разрадили  како и где да око Ирана распореде ратне бродове и подморнице наоружане крстарећим ракетама „Томахавк“, у случају удара који ће се изводити са мора и из ваздуха.
Напад на Иран би, према информацијама у Лондону, предводио тријумвират Израел-САД-Британија, с тим што је остало да се још обради најповољнији  „тајминг“. Из Вашингтона стижу информације да Барак Обама не би без велике невоље да улази у овако високо ризичну авантуру пре америчких председничких избора у новембру идуће године. Али вести с оне стране Атлантика такође говоре да се све одједном може променити због све веће узнемирености у западним контраобавештајним канцеларијама, наводног убрзаног темпа израде иранске атомске бомбе. Извештај Међународне атомске агенције може да замени целу сатницу. Још пре провере извештаја, америчке и британске обавештајне службе забележиле су да је Иран преместио неколико војних најефикаснијих центрифуга дубоко под земљу планине близу града Кома.

АТОМСКО ОРУЖЈЕ
Центрифуге које се употребљавају за обогаћивање уранијума, потребног за  А-бомбу су сада – стоји у налазима – тако добро заштићене да им никакви напади не би могли нашкодити. Високи извор у британском војном врху упозорава да ће Иран у следећих 12 месеци успети да сакрије у непробојна утврђења сав материјал потребан за наставак тајне израде атомског оружја. То ће онда, према њему, захтевати да Британци своје планове „подигну на  нови ниво“. „После дванаест месеци, будимо сигурни, наше ракете неће моћи да их  дохвате.“
У садашњој фази „штимовања за рат“, каже се, да ће се напад изводити ударом из ваздуха употребом крстарећих ракета домета од 1.280 километара. Не рачуна се са копненом инвазијом, мада  се говори о „малом одреду специјалаца“ на земљи.

[restrictedarea]

Последње информације у Лондону говоре да су прошле седмице Израелци  упозорили Пентагон и Стејт департмент да америчка страна у троуглу мора да преломи дилему, а да би евентуалне интервенције после идућег новембра  могле да дође прекасно. Израелци убеђују Вашингтон да Иран у овом тренутку већ поседује количину обогаћеног уранијума довољну за израду  између две и четири атомске главе.
Војни експерти у Лондону процењују, међутим, да су Ирану потребне још  најмање две године да би овладао техником израде балистичких ракета које би носиле нуклеарне главе.
Почетком године Међународна агенција за атомску енергију је објавила да има доказе да Техеран ради на високо софистицираној технологији нуклеарног пуњења, какво се искључиво употребљава за атомске бомбе.
Монументална је иронија настале ситуације да би једна до зуба атомски наоружана регионална сила, какав је Израел, могла ускоро да поведе оружани напад на земљу која је оптужена да планира израду атомске бомбе.

ЈАВНА ТАЈНА
Израел је једина земља у региону која сваког часа може да изведе атомске напад на другу земљу. Званично – нова иронија – Израел се не убраја у земље поседнице нуклеарног оружја. У свим међународним папирима Израел, међутим, слови за земљу која поред атомских капацитета поседује недекларисани хемијски и биолошки офанзивни програм. А Тел Авив никада није потврдио, нити демантовао поседовање атомске бомбе, мада је јавна тајна да већ од 1967. године има оперативне атомске бојеве главе. Овог тренутка рачуна се да Давидова држава држи у арсеналу између 75 и 400  нуклеарних оружја, укључујући и термонуклеарно које се, пак, по разорној снази цени у мегатонима.
Израел поседује и друге атомске системе – неутронску бомбу, тактичко нуклеарно оружје и такозвану „џепну атомску бомбицу“. Све се то производи у супертајном атомском центру „Димона“, у пустињи Нагев.
Своју атомску бомбу Израел може да шаље до циља помоћу  интерконтиненталне балистичке ракете „Јерихон“ (Јерићо) са радијусом од 11.500 километара!
Израел је шеста по снази атомска сила на свету; има довољно атомских бомби да практично разори цели Блиски исток и не дозвољава никакву међународну инспекцију свог нуклеарног арсенала.
У марту 2003. године америчко-британске агресије на Ирак, Би-Би-Си је емитовао филмску документовану репортажу под насловом „Израелско тајно оружје“. Репортажа почиње питањима: 1) Која земља на Блиском истоку има недекларисани нуклеарни програм; 2) Која земља на Блиском истоку има биолошко и хемијско оружје; 3) Која земља на Блиском истоку не дозвољава инспекцију свог нуклеарног програма и 4) Која земља на Блиском истоку је  осудила свог грађанина (Мордехај Вануну) на 18 година робије, пошто је открио тајну о постојању његовог нуклеарног програма?
Одговор је – Израел, ала Џорџ Буш није имао Израел на уму када је у јануару 2003. године рекао пред америчким Конгресом: „Највећа опасност прети Америци и свету од незаконитих режима који настоје да овладају или већ поседују нуклеарно, хемијско и биолошко оружје“.
Буш је тада имао на уму Ирак који није имао ништа до овог оружја, али је ипак био нападнут. Управо као што сада Барак Обама прети Ирану због оружја које не поседују.
Израел је вршио паклени притисак на Би-Би-Си да на објављује поменуту репортажу, данас се види и зашто.

НОВИ РАТ
„Штимовање“ за нови рат Империје, овај пут на Иран, актуелизовано је троструким развојем: наводом Међународне агенције о томе да Иран наставља програм развоја бомбе и поред тврдње Техерана да је реч о мирнодопском програму; алармом у тројки да Техеран своје инсталације премешта дубоко под земљу, ван домашаја пројектила; и наводом у извештају Агенције, по којем ирански научници експериментишу са дизајнирањем атомске бојеве главе и на крају раде на специфичним механизмима изазивања нуклеарне експлозије.
Барак Обама и Николас Саркози су прошлог четвртка такође штимовали инструменте. Обама је изјавио: „Председник и ја смо се сложили о потреби притиска без преседана, како би Иран одговорио својим обавезама“.
Преведено са дипломатског начина на енглески језик, „притисак без преседана“ значи ратни бубањ и сигнал Израелу да има америчко-француску „фатву“, али значи и сигнал да све не би, ипак, морало да чека до америчких председничких избора.
Према оцени највећег броја аналитичара на Темзи, Обама је очигледно узео најновији извештај Агенције као „казус бели“ (casus belli) и ако заиста подлегне израелској журби могао би да покопа све своје изгледе за реизбор. Јер, оцена је да Иран није Либија, без обзира на то да ли има атомско оружје или не. На страну што у самом Израелу који би требало да буде ударна игла  напада на Иран, војни и обавештајни врх, постоје велике резерве према авантури.
Меир Даган, бивши руководилац израелске обавештајне службе МОСАД, тврди да би напад „врло мало или нимало оштетио иранске атомске инсталације“, али да би  изазвао „нови рат на Блиском истоку“. Даган је имао централну улогу у  операцији „Стаксонет“ (сраxнет) – убацивање вируса којим је МОСАД  пореметио рад петине иранских нуклеарних центрифуга.
Ако Израел који се осећа смртно угроженим и при помисли да би једног дана ајатоласи имали у рукама своју  А-бомбу, крене у напад, стручњаци сматрају да би западни савезници Израела морали да му или дају зелено светло, или у случају потребе директно учествују у нападу.
Генерални секретар НАТО Фог Расмусен тврди да Алијанса не намерава да интервенише у иранском случају. У Вајтхолу не знају одакле Расмусену оваква увереност. Америка, арбитар у Алијанси, није још преломила. У Лондону чекају када ће Америка да преломи и припремају алтернативу. Обе стране нису сигурне шта ће да уради Нетанијаху, мада му Американци саветује да не иде без њиховог атеста. У Паризу се шеф дипломатије Алан Жипе плаши да би напад на Иран „тотално дестабилизовао“ цео регион и саветује „оштре санкције“ уместо војне медицине. Николас Саркози мисли другачије. Каже да  Француска „неће стајати скрштених руку ако Израел нападне Иран“.
У сваком случају Расмусен који је долетео у Триполи и попут Сципиона Африканског пре 22 столећа, побо на афричко тло НАТО заставу први пут од како Алијанса постоји, баш као што је Сципион побо своју у Картаги, сачекаће да види шта ће да одлучи Барак Обама. Обама мора прво да види шта ће са Сиријом. У кући јастребови притискају да иде у акцију. На дан када је Гадафи  брутално убијен, сенатор Џон Мекејн, члан сенатског Комитета за војна питања и бивши председнички кандидат, запретио је не само Ирану, него малтене целој васиони. Прети сиријском председнику, руском премијеру Путину  и, још приде, кинеском руководству. Сви би они морали, сада после Либије, да се нелагодно осећају, а да се и не говори о ајатоласима у Техерану. У интервјуу за Би-Би-Си (20. октобар) Мекејн  овако прети:
„По мом мишљењу, сви диктатори у свету, укључујући сада чак и господина Путина, можда и неки Кинези, сви они би морали сада да буду мало нервозни“. Ову паралелу са Либијом, Сиријом и Ираном Мекејн је још једном поновио три дана касније у Јордану.
Сенатор Мекејн је, рећи ће се, изгубљен у својим годинама, цивилизацијски прикраћен, уосталом као још неки у америчкој администрацији. Сетимо се само  како је некрофилско усхићење јавно испољавала госпођа Хилари Клинтон на вест о убиству Моамера ел Гадафија.
Али, сенилност или некрофилност, свеједно, Империја је најопаснија кад губи памет, а памет губи кад осети да јој се тепих некадашње моћи измиче испред ногу.

[/restrictedarea]