08. новембар – Не можемо да будемо већи Срби од косовских Срба

Генерални секретар УН Бан Ки Мун изразио је забринутост поводом увећања напетости на Косову. У свом реферату, који је објављен на званичном сајту УН и биће размотрен у СБ 29. новембра, Бан Ки Мун акцентирао је пажњу на то да је узрок дестабилизације ситауције био јулски покушај косовских сепцијалаца да преузму под своју контролу прелазе Јариње и Брњак. Генерални секретар указује да је у периоду од јула до октобра број инцидената на Косову скочио скоро за четвртину. Фиксирано је 13 случајева вандализма против српских православних цркава и гробаља. 13 пута су каменовани аутомобили са српским таблицама. 63 пута су нападане куће које припадају Србима.

У међувремену, власти у Београду настављају дискусије о томе како треба да изгледа државна политика у погледу Косова. Ових дана српски либерали на челу са Чедомиром Јовановићем предложили су председнику Борису Тадићу да потпише програмски документ Преокрет, у којем се, у суштини, предлаже пристанак на независност Косова ради добијања статуса кандидата за ступање у ЕУ у децембру.

Одузимати европску будућност Србије значи гурати је у самоизолацију, тврди лидер ЛДП Чедомир Јовановић. Али у оданости идеалима ЕУ Јовановић залази, чини се, предалеко, али не даље од Београда. Из његове изјаве следи да ако Србија у децембру не добије статус кандидата за чланство у ЕУ, „ништа од Срба на Косову неће остати“. При томе сваки Србин са севера Косова зна да је управо покрајинска мисија ЕУ доприносила и доприносиће пребацивању косовских граничара и цариника на прелазе Брњак и Јариње. А то је био први озбиљан корак за успостављање приштинског реда на територији „републике Косово“ која се не повинује сепаратистима. И локални Срби се плаше да увећање утицаја Приштине може на крају да доведе до принудног егзодуса из покрајине. Шта тада има у виду Јовановић, говорећи о присуству Србије? Мирис ћевапа који лебди над кафанама? Па њих умеју да припремају и Албанци…

ЛДП-у и СПО-у је одговорио председник Србије Борис Тадић. Он се не слаже са стратегијом одустајања од Косова. Упоредо са тим, „Политика на Косову не може да буде камен  о нашем врату, али тај проблем не можемо решити ампутирањем дела тела“. Да ли је председник хтео да подвуче да не може да замисли Србију без Косова, или се превише унео у метафору и заборавио да је у принципу немогуће ампутирати главу. У сваком случају, сличне изјаве још једном сведоче о томе да актуелне власти у Београду за сада не могу да одаберу убедљиву стратегију под називом „И Косово, и Европа“. Мишљење је балканолога Георгија Енгелгардта.

Нажалост, видимо да је то за сада реторика и не може да буде ништа осим ње. Све зависи од добре воље Брисела – да ли ће он допустити Београду да се и даље бави том реториком. Да подсетимо да је у време своје недавне посете Србији британски министар за послове Европе Дејвид Лидингтон убедљиво препоручио Београду да успостави добросуседске односе са Приштином. И видимо да у многим европским земљама превладава мишљење да је признање Косова у било ком облику услов ступања Србије у ЕУ. И не желе земље ЕУ да се Србија уклопи у њихове сложне редове – оне и тако имају довољно проблема. Већ Србија жели да ступи у тај савез: евроинтеграција је животно неопходна актуалним београдским властима са политичке тачке гледишта.

У актуелним условима најјасније делује само став косовских Срба, који инсистирају на доследном поштовању принципа изложених у резолуцији СБ УН бр. 1244. Они захтевају све то што је прописано у документу – делимични повратак српског војног и полицијског контигента у покрајину, контролу ситуације од стране УН, а не од стране мисије ЕУ, на коју је Београд пристао у добровољно-принудном поретку. Парадоксално, али управо због тога штампа држава које су прекршиле резолуцију СБ УН и признале Косово, назива ове Србе радикалима, националистима и такмичи се ко ће наћи више криминала на северу покрајине.

На крају се појављује жеља да се гласа само за једну странку са врло дугим необичним називом „Косовски Срби који су правили барикаде, дежурали на њима и на њих извлазили у било које доба дана и ноћи на сигнал за узбуну“. Нажалост, у предизборним списковима такве политичке јединице нема.

Извор: Глас Русије

2 коментара

  1. Ova crveno-žuta vlast mora prvo da pita Brisel dali može
    biti izborna jedinic na Kosmetu.Jer u Srbiji vladaju vazalni
    odnosi,ako treba ući tamo gde nam nije mesto ovi imaju mašine za
    rušenje barikada.Videćemo razvoj situacije do tog Decembra.

  2. Pardon samo zuta, crveno je kontrola zute vlasti koja bi nas vec unistila da nije crvene linije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *