01. новембар – Екстравагантно изненађење зоне евра

Самоубиство због страха од смрти? – пита се водећи немачки ТВ канал АРД поводом одлуке грчког премијера Папанедреуа која је све изненадила. Довести у питање сложени компромис о пружању помоћи Грчкој, усаглашен на самиту ЕУ, корак је који изазива свеошти шок. Вотум поверења влади уопште није осигуран. Превага од три гласа приликом озбиљних неслагања унутар владајуће коалиције лако се претвара у своју супротност. Референдуми о финансијским и економским проблемима грчким уставом су уоште забрањени. Или Папандреу то није знао? Шта он хоће да постигне?

Ако је премијер одлучио да искористи препоруке руског сатиричара Салтикова-Шчедрина да је власт дужна да држи свој народ у стању сталног избезумљења, он је свој циљ постигао. Анектирање јавног мњења, спроведено прошле недеље, показало је: 60% Грка одбацује пакет помоћи Брисела. И зашто је потребно обраћати се за одобрење нацији не пре, већ после доношења одлуке против које на самиту Папандеру није имао ништа против? Наш експерт, дописни члан РАН Руслан Гринберг премијерски потез не сматра чудним.

Мислим да је то политички исправан потез. Зато што ће Папандеру ојачати своје слабе унутрашње позиције. Народ нема куд, људи треба све то да одобре. То је само политички корак. Премијер овде ништа не губи.

Лидери зоне евра, као и банкари, тешко да ће искористити екстравагантан потез Папандеруа, како би узели назад обећану финансијску помоћ, наставља Руслан Гринберг. Без обзира на то што ће Атина не зна се колико дуго држати зону евра у неизвесности. Уз то економски ефекат од добротворног прилога не самтрају сви у Европи позитивним.

Смањење дуга је само враћање на полазну тачку, од које је започела криза, убеђен је директор немачког института за економска истраживања Ифо, професор Ханс-Вернер Зин. Политичари купују време? У ствари они га само губе, ову мисао Ханс-Вернер Зин изразио је у интервјуу за лист Велт-онлајн. Главни проблем Грчке је њена неконкурентност. Роба коју она производи је два пута скупља него што би требало да буде. Земља неспособна да враћа своје дугове не треба да остане у зони евра – таква је пресуда економисте.

Европски медији подсећају да је смањење пореског оптерећења Грчке везано за нове, још строже захтеве смањења буџетских трошкова. Мада становништво и тако сматра пртходне финансијске жртве несносним. Економија све дубље тоне у рецесију. Према тек објављеним подацима Европског завода за статистику, незапосленост у јулу је износила 17.6%, а у старосној групи од 15 до 24 године преко 40%. Крај депресије може да се очекује најраније 2013. године – убеђени су грчки економисти. Надати се да ће становништво одобрити ново затезање појасева значи немати везе са реалношћу.