Србију за Статус

Пише Александар Ђаја

Ко ће нама да  плати одштету за више од милион побијених Срба у Другом светском рату (тачан број никада није утврђен), од којих је само у Јасеновцу убијено 800.000? Коме „српски окупатори“ да се обрате зарад накнаде за убијене „српске окупаторе“?

Европска комисија препоручила је да се Србији да статус кандидата, уколико до децембра, када је састанак министара ЕУ, учини напредак у погледу решавања косовске кризе, што значи (формално или не, то је свеједно) признавање независности Косова, као завршни чин недвосмисленог пораза троипогодишње политике режима Бориса Тадића! Истовремено, али, „испод жита“, Тадић и Демократска странка, као и сателити окупљени  око коалиције „За европску Србију“, мораће да одраде и још много других, недостојних политичких корака, које ће, у паничном страху од губитка избора, настојати да по сваку цену сакрију од  јавности. Јер, режим је обећао Америци и ЕУ да ће учинити све што се од њега тражи, па чак и оно што се не тражи, не би ли поново освојио власт и сачувао „голи живот“. Било на изборима, било после избора,  у „курварском“ међусобном ценкању политичких партија. А, тражи се, Бога ми, не само да продамо „веру за вечеру“, него да се одрекнемо – и  саме вечере! На пример…

[restrictedarea]

РАЗОЧАРАНИ ВАЈС
Председник Немачког народног савеза Рудолф Вајс изјавио је да ће Немци тражити да им се врати имовина која је одузета после Другог светског рата и навео да је та имовина у Србији процењена на 32,5 милијарди евра. Вајс је рекао да је веома разочаран чињеницом да су без права на повраћај имовине остали сви они чији су преци за време Другог светског рата носили униформе домобрана, хонведа и Вермахта… Заборавио је да спомене и припаднике Гестапоа, али за то ће се вероватно већ побринути наше НВО. Дакле, за Немце ћемо, зарад хипотетичног уласка у ЕУ, претходно морати да издвојимо отприлике око 3.500 евра по глави становника. Претпостављам да ће у ту сврху кредите почети да одобравају неке од великих немачких банака које „рекетирају“, пардон, послују у Србији. Значи, 3.500 евра кредита на три године, плус камата од 1.000 евра, дакле, 4.500 евра на 36 месеци – то му дође 125 евра месечно. Ето, за Немце – трећина просечне српске плате!
А, шта би хтели Мађари?… „Мађарска неће подржати европске тежње Србије, чак ни добијање статуса кандидата, све док је на снази недавно усвојени Закон о реституцији“, изјавио је заменик мађарског премијера Жолт Шемјен. Он од Србије очекује да најкасније до децембра промени оне одредбе Закона, којима није предвиђено да одузета имовина буде враћена наследницима оних, (ово сад кажемо ја) „који су Србе у Новом Саду везивали бодљикавим жицама и живе бацали у залеђени Дунав!“… ОК, промениће Тадићев режим и те „спорне одредбе“. Проблем ће настати само око имовине, јер она у првобитном облику углавном не постоји, тако да ће све морати да се реши ловом. Нека буде ко Немцима: 32,5 милијарди евра, односно, 3.500 евра кредита по глави српског становника, опет у некој немачкој банци (не знам да ли ће и припадници мађарске националности у Србији да учествују у том кредиту), плус камата 1.000 евра, значи, 4.500 евра на 36 месеци,  односно, 125 евра месечно. Оде још трећина просечне плате у Србији!
Па, добро, може се живети и са преосталих 125 евра месечно. Ипак је најважније да српски властодршци уђу у ЕУ, а народ ће се већ некако снаћи. Али, не лези, враже!… Ето, Шиптара! И они ће тражити повраћај одузете имовине од балиста, као и накнаду за окупацију југа Србије, Прешевске долине, Новог Пазара и Санџака!… Шта да се ради, кад се мора, мора се. Све ћемо учинити за Бориса Тадића и Демократску странку да добију статус кандидата у децембру. Дакле, опет узимамо рачунаљку, цифру нећемо мењати ради малера, а ни немачку банку: компензација Шиптарима зато што су Срби „окупирали“ своју сопствену територију коштаће 32,5 милијарде евра, односно, 3.500 евра по глави српског становника (опет сам у дилеми да ли ће кредит да узимају и Шиптари),  плус камата 1000 евра, дакле, 4.500 евра на 36 месеци, односно, 125 евра месечно! Оде, значи, и последња трећина просечне српске плате од 375 евра, зарад добијања „статуса“ за Бориса Тадића!

ЦЕЛУ СРБИЈУ – ЗА СТАТУС
А, од чега ћемо ми да живимо?… И  ко ће да нама плати одштету за више од милион побијених Срба у Другом светском рату (тачан број никада није утврђен), од којих је само у Јасеновцу убијено 800.000? Коме „српски окупатори“ да се обрате зарад накнаде за убијене „српске окупаторе“? Вермахту (пардон, Немцима), хонведима (пардон, Мађарима),  балистима (пардон, Шиптарима), усташама (пардон, Хрватима), можда Јадранки Косор лично, која јавно хвали команданте „новоусташких јединица“, који су командовали погромом и етничком чишћењу више стотина хиљада Срба са простора Хрватске у операцији „Олуја“?… Али, да не затежемо, када се већ Тадић и Јосиповић тако добро слажу. Може се живети и без једног, јединог динара, а  још лакше умрети. Срећа је једино у томе што 2020. године, када ми, наводно, треба у њу да уђемо, ЕУ више неће постојати, а можда ни Европа…
„Краљевство за коња!“ – познат је вапај енглеског краља Ричарда Трећег, кога је Шекспир овековечио у својој чувеној драми, а који је усред битке код Босфор Филда, 22. августа 1485. године, остао без коња. Упамћен као велико зло свог времена, краљ Ричард Трећи је коња, ипак, добио и наставио битку, али га је убио Ричмонд Стенли, касније крунисани краљ Хенри Седми и наследио његово краљевство (које је Ричард такође отео свом нећаку, Едварду Петом). … Значи, не само да је Ричардов вапај био узалудан, јер је, свеједно, изгубио главу, не само да је режим Бориса Тадића политички и економски обезвредио Србију и спустио јој цену испод вредности једног обичног средњовековног краљевства, него је чињеница да за фамозни „статус кандидата“ српски властодршци дају целу Србију, како би сачували своју лову по швајцарским или неким другим „егзотичним банкама“ – што за српски народ дефинитивно вреди мање – од Ричардовог коња!

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Još uvek pod utiskom strašnog zločina Amerika i NATO-a u Libiji, uništenja divne afričke države, ubistva njenog vođe, Moamera Gadafije i razbojničke krađe njene nafte, ne mogu a da ne primetim da je naš režim među prvima priznao tzv. Prelaznu vladu Libije (u stvari, grupu bandita i američkih plaćenika). Iako je taj Gadafi prvi i jedini u početku bombardovanja poslao pomoć od milion dolara Srbiji! Međutim, nema toga što na mig Amerike Tadić ne bi učinio, samo da nekako dobije taj status kandidata i zaštiti živu glavu od ovog prevarenog i uništenog naroda, žrtve njegove katastrofalne politike! Kakvi Srbija, dao bi on i njegovi trabanti u Vladi i svoje najrođenije, samo da i dalje ostanu na vlasti, jer ako skliznu, onda, otvoriće se previše tajni i moraće za puno toga da odgovaraju… A ti, narode srpski, glasaj opet za njih, ili im dozvoli da nakon izbore opet oforme nekakvu smrdljivu koaliciju – onda si odgovorniji od njih za sve što će nas još snaći! Nećeš zaslužiti ni da svoj vek proživih u kavezu sa šimpanzama, jer će se ispostaviti da su one daleko inteligentnije od tebe!

  2. Ko pročita Đajin tekst u celini u štampanom izdanju, videće kolika je, zapravo, cena našeg eventualnog dobijanja statusa kandidata. Šta traže Nemci, šta traže Mađari… šta će da traže Šiptari… U pitanju se desetine milijardi evra! Ali, šta briga Tadića za to, ionako neće ići iz njegovog džepa, nego to čeka našu decu i unuke! Eto, pogledajte zakon o restituciji. Tek što je neko od ovdašnjih Mađara zviznuo predsedniku, ko kučetu, da imovina mora da se vrati i naslednicima pripadnika okupatorske vojske, inače neće glasati u Skupštini za ovo ili ono, ovaj je odmah pristao! Pa, taj čovek ne misli više ni na porodicu, ni na narod, ni na Srbiju – samo želi vlast! Vlast, vlast i vlast! Strašno. Čestitam Đaji na ovom zaista izuzetnom tekstu i pozdrav redakciji Pečata!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *