Sit ranjenom ne veruje

Piše Miodrag Zarković

Odakle kosmetskim Srbima da sami zaključuju ko je pucao na njih, i odakle nekim televizijskim Srbima pravo da za goloruke kosmetske Srbe tvrde da su goloruki?!

Šerlok Holms da rukovodi medijskom scenom Srbije, manje bi bio sumnjičav i nepoverljiv nego današnji glavni urednici ovdašnjih elektronskih i štampanih glasila: već više od dve nedelje, tačnije, od čuvenog gostovanja Vuka Draškovića na „B92“ kod Jugoslava Ćosića, beogradska (informativna) javnost zahteva da se narodu „najzad“ saopšti neka do sada neizrečena „istina“ o događajima na Kosovu i Metohiji, naročito u vezi sa incidentom na Jarinju; a sve što nije u skladu sa Draškovićevom verzijom jarinjskog puškaranja, proglašava se daljom „manipulacijom“, tj. neistinom.
Tom šerlokovskom talasu prepustio se u poslednjem „Utisku nedelje“ i Dragoljub Žarković, glavni i odgovorni urednik „Vremena“. Centralna tema cele emisije bila je sloboda medija, a ključno pitanje u pretresanju današnjih sloboda i stega upravo je bilo Jarinje, te je Žarković naglas priznao da mu nijedna cena ne bi bila previsoka za istinu o tom incidentu. Šta bi, po Žarkoviću, predstavljalo istinu? Jedan od zvaničnih, a tajnih izveštaja, normalno: ili izveštaj na koji se Drašković poziva, navodno dostavljen od strane srpskih obaveštajnih službi Odboru za bezbednost Skupštine Srbije, ili izveštaj/snimak KFOR-a, na koji se pozivaju mnogi, među njima i ministar odbrane Dragan Šutanovac. Bilo koji od ta dva izveštaja da je „ispao iz kamiona“, kako reče Žarković, srpska bi javnost danas znala šta se zaista desilo na Jarinju, ko je tamo koga napao i ugrozio, a ko se samo branio, je li.
Izveštaj… A od kada su to izveštaji tajnih ili javnih, obaveštajnih ili vojnih, stranih ili domaćih službi, jedini priznati izvori istine? Šta je sa svedocima? Šta je sa očevicima? Šta je sa iskazima učesnika? Kako to da u „evropskoj“ Srbiji, onoj što se već 11 godina kune u transparentnost, kao istina mogu da prođu samo izveštaji najnetransparentnijih službi – ovo nije kritika, već činjenično stanje, tajnima službama je upravo tajanstvenost osnovna odlika – i to kada je reč o događaju kojem je prisustvovalo više od hiljadu ljudi, pod otvorenim nebom i usred bela, sunčana dana, po savršenoj vidljivosti?
Zbog čega, zaista, nijedna ovdašnja TV stanica nije u značajnijem obimu prikazala izjave srpskih demonstranata koji su 27. septembra bili na Jarinju?
Ako srpsku javnost može da zbuni jedna podmukla manipulacija tajnim izveštajima, onda je vreme da počnemo da preispitujemo i neka druga saznanja, do sada uzimana zdravo za gotovo: kako da budemo sigurni da je Novak Đoković zaista osvojio „USA open“, ako CIA nije potpisala zapisnik sa finala?!

***
Još malo o Kosmetu i Jarinju: da li ste primetili kako su u poslednjih desetak dana iz etra naprasno nestali neki do tada povremeno prisutni izrazi, a naročito izraz „goloruki narod“?
Prvih dana posle napada KFOR-a na Srbe, u televizijskim izveštajima moglo se tu i tamo čuti da su američki vojnici pucali na goloruki narod. Ali, posle je učestalost ovog opisa odjednom potpuno zamrla. I to onda kada je goloruko „Nezavisno udruženje novinara Vojvodine“, predvođeno golorukim Dinkom Gruhonjićem, izdalo jedno do zuba naoružano saopštenje, u kojem „osuđuje način na koji većina novinara izveštava o zbivanjima na Kosovu“, a gde se za to izveštavanje kaže da „isuviše podseća na profesionalni i moralni krah našeg novinarstva tokom pripreme i realizacije ratova devedesetih godina“.
Državna politika se u ovom saopštenju naziva „nakaradnom“ (eh, jadni Gruhonjić i ne zna koliko je, i zašto je, apsolutno u pravu), a kao „zastrašujuće“ je istaknuto to što „retorika i leksika medijskih priloga podseća na devedesete“.
„Opet se recimo govori o ‘golorukom narodu’, a vesti su počesto svojevrsni oksimoroni, podsećaju na zloglasne izveštaje sa ratišta na prostoru bivše Jugoslavije“, piše u Gruhonjić/NDNV saopštenju.
Dirljivo je kako su mediji pohitali da poslušaju Gruhonjića i NDNV, i za tren oka počistili nenaoružane Srbe iz svojih izveštaja. A nama preostaje da NATO-u, KFOR-u i ostalim belosvetskim prijateljima prosrpskog nam predsednika, složno uputimo novu kletvu: dabogda vas Gruhonjić naoružavao!

***
Kad smo već kod pomenutog „Utiska“, glavni urednik „NIN“-a Nebojša Spajić reče – i prežive – da njegov časopis ima najveći tiraž među nedeljnicima u Srbiji.
E sad, laganje na televiziji nije baš stvar bez presedana, dešavalo se to i ranije. Ali, kada neko od gostiju u emisiji toliko očigledno obmanjuje javnost, obično ga voditelj/ka opomene. Pošto Olja Bećković nije reagovala, a inače je vrlo spremna da hvata za gušu svakoga ko izjavi bilo šta što sama smatra problematičnim, može se zaključiti da je ona saglasna sa Spajićevom tvrdnjom. A to, opet, govori da je došla u emisiju potpuno nepripremljena.
E sad, nepripremljenost za emisiju nije baš stvar bez presedana, dešavalo se to i ranije. Ali, da neko nepripremljen dođe u svoju emisiju! C, c, c…
Inače, ako se pitate koji je to nedeljnik tiražniji od Spajićevog, pa i najtiražniji u Srbiji, odgovorićemo vam televizijskim rečnikom: ne menjajte kanal, na pravom ste mestu.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *