Добродошлица новом фудбалском великану

Пише Марко Марковић

Лазар Марковић на путу да стане уз бок Драгану Џајићу

 

На сваком великом клупском или светском такмичењу у првом плану су увек освајачи титула, голгетери.
Рецимо, на пример, да се на првом оваквом догађају издвојио голман МИЛОВАН ЈАКШИЋ – „ел гран Милован“, који је на Светском првенству 1930. године у Уругвају, када смо играли у полуфиналу добио ласкави епитет најбољег чувара мреже у далекој Јужној Америци.
Што се тиче стрелаца најјачи утисак је оставио БЛАГОЈЕ МАРЈАНОВИЋ. Незаборавни Моша је постигао 36 голова за национални тим.
Први пут за најбољег играча планете проглашен је Уругвајац АНДРАДЕ. Како су извештавали новинари са зеленог континента, најзаслужнији је за титулу коју је освојио Уругвај. Онда су дошла два бљеска Италијана Меаце, Азури су били шампиони света 1934. и 1938. године. А затим су признање најбољег понели СКИЈАФИНО 1950, ФРИЦ ВАЛТЕР 1954, ПЕЛЕ 1958. године итд.
Међутим, иако смо имали истакнуте појединце, далеко су били ЏАЈИЋ, ШЕКУЛАРАЦ, БОБЕК, МИЛУТИНОВИЋ, ВУКАС, МИТИЋ, САВИЋЕВИЋ, МИЈАТОВИЋ… иако су у самом врху, нису достигли места на почасном трону.
Остало је забележено да су припадали најузбудљивијој дружини фудбалских мајстора.
ДЕЈАН СТАНКОВИЋ и САВО МИЛОШЕВИЋ су уписали по 102 утакмице за репрезентацију, а СТАНКОВИЋ има, надамо се, још једно право на опроштајни меч, и 103 наступа у најбољем тиму.
Од личних признања, не заборавимо да је ВЕЛИБОР ВАСОВИЋ бранио боје АЈАКСА, неустрашиви ВАСКЕ је носио капитенску траку холандског клуба приликом тријумфа у Купу европских шампиона.
У групи најузвишенијих играча у континенталној конкуренцији спада и ИВАН ЋУРКОВИЋ, захваљујући чијим интервенцијама је мало познати тим из Француске, Сент Етјен, стигао до финала Купа европских шампиона.
Сада се назире могућност да се та лепа прича понови.
ЛАЗАР МАРКОВИЋ је толико хваљен и предодређен за чудесан бљесак, да никога неће изненадити ако постане фудбалски великан европских и светских размера!
Највећа опасност да то евентуално не постане је ОН САМ СЕБИ.
Хвале га, описују његове акције као маестралне, нешто посебно и недостижно.
Тренер Станојевић, како је обећао, испуњава жељу младог нападача, истовремено и навијача, па је убојити полетарац стално у првом плану.
Сада је нарочито важно да родитељи, Управа, старији играчи, медији помогну да се овакав таленат не угаси.
У редовној емисији „ТУП ТУП“ која је емитована сваке недеље на Другом програму „Радио Београда“, у сталном коментару, тумачећи фудбалска збивања рекао сам за једног тада цењеног аса да мора више да поради на себи. Недуго затим он се укључио у емисију и рекао:
„Хвала Вам Марко што сте ме на време упозорили како да се понашам. Аутоматски сам имао мање жутих картона“.
ПРИМЕР ЗА ПОШТОВАЊЕ!
На једној фотографији се види како Лазарев отац даје савете сину, да се не би поновило оно што задеси многе младе играче – да непримереним понашањем на терену и ван њега оду у прошлост.
Сумирамо сада овде учинак свих асова и најистакнутијих појединаца.
Не издвајамо асове по броју голова, одбрањених пенала…
ДРАГАН ЏАЈИЋ је одиграо 85 утакмица у дресу са националним грбом, „САМО“ то је непобитна чињеница. ЏАЈА НАЦИОНАЛЕ је одиграо шест утакмица у разним поставама најбољих појединаца Европе и света.
И тај рекорд на овим просторима нико никада није достигао. Можда шансу да то оствари има невероватно талентовани ЛАЗАР МАРКОВИЋ.
Треба му само помоћи да тај циљ и достигне…

2 коментара

  1. Svaka cast gospodine Markovicu!
    Vase vizionarske clanke citam gotovo redovno – ali ne preterujte.
    Decko se jos nije ni ispilio, a vi odmah – nevidjeni talenat.
    Koliko je nevidjenih talenata u srpskom fudbalu propalo, upravo zato sto su pre vremena, bez strucnog misljenja, bez osnova, iz ili bez ljubavi, proglaseno “nevidjenim talentom”.
    Momku svaka cast. Njegovo je da radi, trci, vezba, dane provodi u teretani, da se dokazuje… Da skoci, visoko i daleko, pa tek onda kazhe “Hop”.
    Pokrice gospodine Markovicu – pokrice. Dosta vise price u prazno.
    A dzajic je igrao tih sest utakmica u vreme kada na njegovom mestu nije bilo jachih igraca. Pa daj sta das.
    Uostalom, sta su to nasi fudbaleri postigli, osim na balkanskim prvenstvima? I radnickim sportskim igrama?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *