Девета уметност као (лепа) утеха

Пише Васа Павковић

Уз монографију, у издању „Омнибус стрипа“ из Београда

Више пута је одлаган излазак,  самим тим, дуго очекиване монографије „Стрипови које смо волели“ ауторског тројца: Тамбурић, Зупан и Стефановић, али се она недавно појавила у бољим београдским стрипарницама и понекој књижари. Реч је о избору стрипова и стрип стваралаца са простора бивше Југославије у 20. веку, како стоји на интересантној корици. Корици на којој као најава видимо кадрове из стрипова Мауровића, Хецла, браће Нејгебауер, Кордеја, Керца, Лобачева, Соловјева и Бедњанеца, дакле све самих незаобилазних актера у деветој уметности овог поднебља.

[restrictedarea]

ВРХУНАЦ ЕКС-ЈУ СТРИПА
Поменута књига тврдих корица и великог формата на преко триста страна, по абецедном реду доноси илустровану, мозаичку изложбу врхунаца стрипова који су настајали за преко 80 година у Југославији, почев од прича у сликама Сергеја Мироновича Головченка из 1925. године,   до оних које су нацртане на самом почетку 21. века.
Представљено је преко 360 цртача и сценариста, скоро па по један за сваки дан у години и преко 380 наслова и серијала. Простор посвећиван кратким критичким коментарима ( преко 1000), величина илустрације, као и информације о оригиналном појављивању одређеног стрипа самераван је значају остварења, а у складу с вредносним судовима тројице аутора. Наравно да има пуно цртача и сценариста који имају само по једно антологијско остварења, али сасвим је јасно да књигом доминирају најважнији стрипски аутори – чија су имена махом поменута у опису корице. Уз њих, много стрипова обрађених у монографији имају и Пахек, Добрић, Радиловић… Сем тог илустративног дела, који је најефектнији и пружа могућност старијим љубитељима стрипа да се подсете својих лектира, а неким новим клинцима да виде шта се крије у темељу актуелног успеха Јањетова, Ковачевића, Перовића, Суџуке, Јовановића, Гајића, Парлова…у светском стрипу, као и да евентуалним странцима, какав је рецензент Енглез Пол Гравет, омогуће слутњу једног богатства.  У овој књизи која просто изискује дуге реченице (какве су претходна и ова) налазимо и додатак „Истакнути ствараоци“, „Истакнути магазини и свеске“, „Истакнута стрипска публицистика“, као и врло корисне и опсежне регистре.
Књига настала на основу ентузијазма и колекционарске пасије, односно продуцентске упорности Живојина Тамбурића, на основу опсежних знања о историји девете уметности Здравка Зупана и енергији за стрип различитим везама спутаног Зорана Стефановића, добродошао је и невероватан каталог комичног и реалистичког, историјског и утопијског, авантуристичког и научнофантастичног стрипа. Класичног, наративног и експерименталног, фанзинског (чак!), као и андерграунд стрипа. У њему су један до другог или у близини Кушанић и Клас, Восток и Плавшић, Марушић и Рељић, Ситар и Филиповски, Сулић и Гајић… Ту су Крњетин и Рајзингер, Буин и Ивана Филиповић, Ђурђић и Девлић. Мајстори „Београдског круга“ и „Новог квадрата“, цртачи окупљени око „(Малог) Јежа“, „Плавог вјесника“, „Зенита“ и „Стрип маније“… Аутори о којима се мало или готово ништа не зна, као Озрен Бачић и светске звезде, какав је Кордеј или Јањетов. Генији стрипа и цртачи који су само једном или са две табле заслужили да буду селектирани.

ПРЕЦЕЊЕНИ АЛТЕРНАТИВЦИ
Наравно да је свакој књизи  могуће наћи мане, па и ова није изузетак. Чини ми се да су прецењени алтернативци (аутори малог броја стрипова), а потцењени класици из различитих временских периода, чији, свакако релевантни, комплетни стрипови од десетина табли нису могли да буду у садржају само зато јер су имали друге, још боље епизоде. Чини се, такође,  да је критеријум оштрији према Навојеву, него према  Заниновићу и слично, оштрији према Франу Готовцу, него Кунцу. На пример: Мирко Илић је представљен с три табле (односно три цела стрипа!), а од Боже Веселиновића нису узете читаве незаборавне епизоде, као ни од Жике Атанацковића. Да не помињем недозвољено малу заступљеност стрипова Бране Николића и изостанак спомињања Драгана Калмаревића. Ипак, сетимо се пословице да добра књига има доста мана,  а лоша књига само једну. Ово је сјајна књига, а примедбе су, можда, тек цепидлачење љубитеља југострипова које их прати већ педесет година.
Како је већ писао Слободан Ивков, ова књига је одиста смеса антологије, хрестоматије, лексикона, носталгије, референтне специјализоване литературе и драгоцене историјске грађе – а као таква она је на неки начин не само већа од својих пропуста, него и од саме себе. Зато стрипска и целокупна културна јавност земаља, некад окупљених под заставом Југославије, дугује београдској тројици велико хвала.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *