Bauk terorizma u NVO Srbiji

Piše Ljiljana Bogdanović

Terorizam, ta strašna reč na koju se sav demokratski svet – prema uslovnom refleksu „maši za pištolj“, i beogradskom NVO aktivisti i poznatom borcu za ljudska prava Miljenku Dereti daje krila i lakoću prizivanja energičnih zakonskih mera

„Na delu je terorizam“, kategoričan je direktor „Građanske inicijative“ Miljenko Dereta,  upozoravajući ovako dramatičnom tvrdnjom na ono „što nam se, zapravo, dogodilo povodom ‘Parade ponosa’“, ali ujedno ovom ocenom ciljajući i na nešto mnogo veće, dugotrajnije i strašnije – na pritisak koji „nam se događa godinama unazad“! To jezivo „svašta nešto“ što naše spokojstvo ugrožava već dobranu deceniju, odalo se, preko „zastrašujuće liste akcija koje su pripremane radi obračuna“ sa mirnim gej građanima, tvrdi Dereta u analitičkom osvrtu objavljenom u beogradskom dnevnom listu početkom ove nedelje.
Težeći da svom polemičkom osvrtu da intonaciju nepristrasnu, suvo-naučnu, lišenu  političkog i ideološko-propagandnog angažmana, autor navodi Vikipedijinu definiciju pojma „terorizam“ i – tako naoružan ekspertskom logistikom – smireno predlaže da se povodom događaja koji su obeležili zabranu gej parade uvede zakonski osnov za gonjenje dela terorizma u ovom i sličnim slučajevima sučeljavanja (suprotstavljenih) gledišta. Demokratski i energično rečen predlog sa implikacijama koje se podrazumevaju.

PREPORUKE INTERNET-VIKIJA
Šta je to kazala internet enciklopedija, a što se smatra tako korisnim za skok od konstatacije da policija nije želela da preuzme rizik suočavanja sa gnevom i navodno planiranim, dakle hipotetičnim, radikalnim akcijama iritiranih i nesumnjivo izuzetno brojnih  građana, pa do odgovora koji podrazumeva da se društvo i država protivnicima LGBT pogleda na svet  imaju energično revanširati – hapšenjem i suđenjem „po zakonu“?
„Terorizam je smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem radi usađivanja straha, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su politički, verski ili ideološki.“ To navodi Internet-Viki, a Dereta, prosvetljen i sam, dodaje: „Samo ako jasno definišemo problem s kojim se suočavamo, moći ćemo da ga adekvatnim zakonskim sredstvima i rešavamo. Hajde da im više ne tepamo ‘pokret’, otačastveni ili narodni, navijači, ekstremisti, huligani, ekstremna desnica, klerofašisti…“
U ovom konkretnom slučaju osujećenje ružičaste parade prepoznato je kao ,,deo političke strategije… kako bi se izvršio pritisak na vladu u cilju postizanja političkih ciljeva“.
Tako terorizam, ta strašna reč na koju se sav demokratski svet, prema uslovnom refleksu,  „maši za pištolj“ i potegne arsenal najubojitijih odgovora, i beogradskom NVO aktivisti i poznatom borcu za ljudska prava daje krila i lakoću prizivanja energičnih (zakonskih) mera. Ne predlaže on ipak poznate antiterorističke mere, kao što su bombardovanje i druge oružane akcije, ali… Kako oni kojima društvo i mediji već dugo „tepaju“ nisu naivni već opasni i štetni po društvo, moraju se, sugeriše autor, locirati, njihove namere nemilosrdno raskrinkati, te potom im se prema zakonu ima odgovoriti. Jer „teroristi“ danas ne vole gej populaciju, sutra će možda antipatiju iskazati prema nekom drugom, prema samom predlagaču ovakvog i ovim razlozima motivisanog zakona protiv terorizma. Moguće cepidlačenje da se ovim predlogom u stvari svesno gađaju politički neistomišljenici,  pripadnici drugačijeg kulturološkog i društvenog miljea i svetonazora, ne ometa Deretu u energičnom pristupu problemu.

ZEC I MEDVED
Vratimo se  ekspertskoj definiciji terorizma koju autor citira, a posebno onom  delu koji kao uputnicu za prepoznavanje tog bauka (u društvu i državi) pominje „smišljenu upotrebu nezakonitog nasilja, s namerom prisiljavanja ili zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su politički, verski ili ideološki“.
Upravo ovako određenim „krivičnim  delima“, nesuđeni „Deretin zakon protiv terorizma“ mogao bi da ima gotovo neograničeno polje primene i slučajeve nadležnosti u našoj zemlji. Te bi kao takav mogao da zabrine mnoge od Derete neprepoznate „teroriste“ i vinovnike imenovanih zlodela, a zapravo tvorce i stratege ovakvog poretka i stvarnosti savremene Srbije. Ta stvarnost se naprosto odaziva pomenutoj definiciji terorizma. „Smišljena upotreba nezakonitog nasilja“ u svrhu ostvarenja „političkog, verskog ili ideološkog“ cilja!  Idealno. Nije li ovo formula koja naprosto savršenom jednostavnošću imenuje niz pojava koje obeležavaju politički i ekonomski život, i svakodnevicu većine građana ove zemlje. Nije naravno na to ciljao strogi predlagač zakona, ali biva da se činjenice otimaju namerama, pa gore po njih itd…
Ako savesni direktor „Građanske inicijative“ želi ovim predlogom da zaštiti građane od  pretnji, „buđenja i širenja straha“, kome se on stvarno obraća? Da li je u pravu kada proziva  nejake, ali nepokolebljive i svojim uverenjima strasno odane otačastvene pokrete, navijače,  huligane i „klerofašiste“ ili je Miljenko, nevoljno i nesvesno, „jureći zeca, isterao medveda“? Medveda koji gazduje srpskom stvarnošću upravo u domenu pomenutih političkih, verskih i ideoloških ciljeva.
Da li je država zabranom parade stvarno kapitulirala pred huliganima ili je procenjeno da se ovako „skrupuloznim“ odstupanjem ona, odnosno aktuelni režim, pobrinuo za svoju sudbinu? Ili pak greše oni koji tvrde da je uvažavajući volju većine građana, što je, takođe prema definiciji, važna tekovina i postulat demokratije, država najzad mudro odgovorila? Kako zabrane policije u slučaju mnogih drugih i ne tako davno osujećenih prava na okupljanje u Srbiji i Beogradu evidentno nisu bila praćena i apostrofirana sa ovako velikom NVO brigom i zaoštrenim predlozima, u Deretinom plemenitom gestu pomaganja nadležnima da se „snađu“ sa protivnicima ružičastog lobija, neistomišljenici prepoznaju tek još jednu u nizu nevešto kamufliranih namera da se sankcionišu, onemoguće i uklone politički protivnici.