24. октобар – Канадски амбасадор: Косово је пропала држава

“Косово је, од такозваног ослобођења од Србије, постало пропала држава са високом стопом незапослености, криминала и корупције, а косовско руководство умешано је у увоз хероина и оружја, кријумчарење људима и суочено са озбиљним оптужбама о узимању органа од заробљеника”, констататовао је бивши канадски амбасадор Џејмс Бисет.

Ипак, Косово је ‘усвојено дете’ НАТО снага предвођених Сједињеним Државама и према томе мора се гледати као успех, јер НАТО не може признати неуспех”, наводи Бисет у тексу за канадски лист “Отава ситизен”.

Он истиче да НАТО погрешно схвата ситуацију на Косову и Метохији и наводи да ни три године после једностраног проглашења независности на инсистирање Вашингтона, још нема коначног решења за јужну српску покрајину, коју је назвао “гнојном раном у центру Балкана”.

Џејмс Бисет је канадски дипломата који је још 1956. године почео рад у канадској влади. За амбасадора у Југославији постављен је 1990. године, а у лето 1992. године је повучен из службе и пензионисан.

 

 

 

 

 

 

После истеривања српске војске са Косова 1999. године уследило је систематско чишћење неалбанске популације, убиства, одмазде и уништења, пише Бисет. Он канадску јавност подсећа да су у марту 2004. године албанске банде запалиле и минирале више од 204 православне цркве и манастира, од којих су неке део наслеђа које датира из 14. века.

 

“Ова права оргија уништења изведена је под будним оком војника НАТО-а који нису урадили ништа да зауставе насиље”, наводи се у тексту.

Лист наводи да је генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен посетио Приштину 15. септембра и поновио уобичајену фразу да је циљ НАТО-а да сачува безбедност и да ће то и наставити да чини “одлучно, пажљиво и непристрасно”.

“Мање од две недеље после одласка са Косова, 27. септембра, ‘непристрасни војници’ НАТО-а отворили су ватру бојевом муницијом на групу српских цивила који су демонстрирали против постављања косовских царинских испостава дуж границе између Србије и северног Косова, чиме их уствари одваја од уже Србије”, пише лист.

Занимљиво је, пише “Отава ситизен”, да се инцидент догодио у исто време када су лидери НАТО-а “ватрено протестовали због отварања ватре на демонстранте у Сирији и Јемену”.

“И поред свега, речено нам је да је 80 земаља признало независност, а мало се помиње да постоји 113 земаља УН које одбијају то да чине – међу њима Грчка, Кипар, Шпанија и Словачка – све чланице НАТО-а”, наглашава Бисет.

У Приштини постоји огромна статуа Била Клинтона. Убрзо после окупације Косова и Метохије, Американци су изградили огроман камп Бондстил, подсећа канадски дневник.

“Косово је њихова беба и мора бити прихваћено као суверена држава по било коју цену. На жалост, цена је висока и може довести до пада НАТО-а као уважене снаге која поштује владавину закона и демократске слободе”, констатује Бисет.

“Канада је учествовала стварању нацрта Члана1 споразума о НАТО-у, у који изричито истиче да НАТО неће никада употребити силу у решавању међународних спорова и увек ће деловати у складу са принципима Повеље УН. На жалост, не чујемо ништа више о Члану1”, пише бивши канадски амбасадор.

“После распада совјетског царства, за САД тај Члан1 је постао препрека у спречавању НАТО-а, а самим тим САД, за интервенисање у областима ван јурисдикције и употреби силе ради остваривања циљева америчке спољне политике, често под маском хуманитарне интервенције.

Прва шанса да се то уради било је бомбардовање Србије на лажним основама да тадашњи председник Слободан Милошевић планира етничко чишћење Косова, односно већинске албанске популације и да се ту дешава геноцид.

Без консултовања УН и кршећи своје властите прописе НАТО је бомбардовао Србију 78 дана и ноћи и био је ‘успешан’ у одвајању саставног дела територије те земље.

САД и неке чланице НАТО-а, укључујући Канаду, отишле су и даље признавајући независност Косова, упркос резолуцији УН 1244 којим се потврђује суверенитет Србије над том провинцијом”,  подсећа Бисет.

Према његовим речима, САД и НАТО су тиме отворили “Пандорину кутију” и јавно позвали многе групе и племена широм света који желе своју државу да то учине једноставно проглашавајући независност.
“Може ли ико да криви Палестинце што не очекују ништа мање?”, упитао је Бисет.