Piše Miodrag Zarković
Kako je jedan televizijski zavodnik porušio srpske običaje
Možda režim Borisa Tadića i nije isključivi krivac za ubrzano propadanje Srbije. Možda su Tadić i poslušnici samo vešto iskoristili – što je, inače, jedina njihova veština – okolnosti koje je neko drugi stvorio. A taj neko drugi je po svoj prilici, Deren Star, glavni autor serije „Seks i grad“.
Setimo se Srbije i Beograda od pre 15, 20 ili 30 godina, i naše tadašnje osobenosti: velike svetske zvezde koje su nam dolazile u goste, a dolazile su često, nisu ovde nailazile na histeričan prijem poput onog na koji su nailazile u drugim sredinama. Holivudski glumci, rok muzičari, vrhunski sportisti, navikli da se običan svet prema njima ophodi kao prema polubožanstvima, redovno su bivali iznenađeni time što u Srbiji mogu da šetaju najprometnijim ulicama ili sede u najposećenijim lokalima, a da ih pri tom ne progone fanatični, polu-ludi obožavaoci, već da im ljudi prilaze opušteno, daleko uzdržanije nego drugde. Srpsko je stanovništvo, kao nijedno drugo na svetu, bilo sasvim imuno na idolopoklonstvo, operisano od potrebe da se poznatim ličnostima baca pod noge i da pred njima pada u trans. Tako je bilo čak i u zlatno doba FEST-a, kada je ovaj festival okupljao mnoge bivše, aktuelne i buduće velike zvezde sa filmskog platna. Tako je bilo i kada su ovde koncerte držali najpopularniji rok sastavi i solisti. Tako je bilo i kada su gostovali fudbaleri Reala, Barselone i Milana, ili NBA košarkaši. Bez obzira na to da li je reč o domaćim ili stranim „zvučnim imenima“, svi su oni u Srbiji dobijali taj uzdržan tretman – uobraženijima među njima je smetao, većini je prijao, ali niko ga nije izbegao.
(Niko, tačnije, izuzev Koraime Tores, glavne glumice famozne telenovele „Kasandra“, prikazivane devedesetih. Koraimin dolazak izazvao je nezapamćeno interesovanje na celom Balkanu, pa i u Srbiji, gde je ovu Venecuelanku na svakom koraku dočekivala raspomamljena gomila. Ali, to je bio jasan izuzetak, iskorak iz običaja, donekle prouzrokovan i spletom teško ponovljivih okolnosti kao što su sankcije, a svakako privremen – ne samo da bi istu damu danas retko ko i poznao, a sigurno je niko ne bi dočekao onako pompezno, već nijedna od junakinja današnjih telenovela ne bi mogla da računa na iole sličan prijem. Zato ne bi bilo pogrešno izostaviti gospođicu Tores iz ovog pregleda.)
Možemo, dakle, da zaključimo da stanovnici Srbije u bliskoj prošlosti nisu nimalo bili skloni proganjanju velikih zvezda. To mogu, u krajnjem slučaju, da posvedoče Džoni Dep, Kristofer Voken, Harvi Kajtel, Ralf Fajns, Džerard Batler, Tina Tarner, Brajan Feri, Hulio Iglesijas, Ronaldo, Bekam, Zidan, Veber, Divac, Paspalj, Piksi, Olja Bećković… Ovi ljudi nisu mogli da se otresu nesnosnih obožavalaca u Americi, Francuskoj, Italiji, Grčkoj ili nekoj drugoj zemlji, ali se ovde prema njima ophodilo bez pompe i galame.
A onda je, protekle nedelje, u Srbiju poslom stigao glumac Kris Not. Zverka iz „Seksa i grada“, glavom i bradom. I svi nabrojani običaji padoše u vodu.
Kada je seo kod „Ruskog cara“, u centru prestonice, Beograđanke su ga toliko opsedale, da je morao bukvalno da pobegne. Kada je doputovao u Kragujevac, gde snima neku novu seriju, u hotelskoj sobi dočekale su ga ljubavne poruke spremačica i čistačica. Štampa piše da Nota, kojem je Zverka jedini istinski uspeh u karijeri, obožavateljke obasipaju nepristojnim ponudama gde god da mrdne. Sve ono što je u Srbiji zaobilazilo mnogo poznatije, uspešnije, pa i bogatije glumce, pevače i sportiste od njega, snašlo je Zverku.
Tako da je negde i razumljivo zašto maloumne parole tipa „I Kosovo i Evropa“, dobijaju podršku u sredini kroz koju je već prošao „i seks i grad“. Ovo društvo jeste likujući izručilo Karadžića i Mladića, ali nema tog Haga koji bi nas naterao da izdamo Zverku. S evroreformskom lakoćom smo Republici Srpskoj zabili nož u leđa Deklaracijom o Srebrenici, ali ni pod kakvim se pretnjama ne bismo odrekli Njujorka u kojem žive Keri, Samanta, Miranda i ona četvrta.
Zaista, možda je Tadić u stvari stigao na gotovo.