„Večiti“ bez konkurencije?

Piše Marko Marković

Pošto su zbrisani sa internacioanlne fudbalske scene, Crvenoj zvezdi i Partizanu ostalo je još samo domaće prvenstvo

Posle uspeha reprezentacije, u kvalifikacijama za Evropski šampionat, nastavlja se najvažnije takmičenje, ali niko ne očekuje, bar kada je u pitanju borba za titulu, da može neko da ugrozi dva beogradska kluba.
Od kada su prvi put trijumfovali – Partizan 1947, a Zvezda 1951. godine, niko nije toliko puta trijumfovao. Jeste, stizali su do prvog mesta zagrebački Dinamo, splitski Hajduk, onda Sarajevo, Željezničar, Vojvodina, a jednom i Obilić, iz glavnog grada, onda, kada više nije bilo one, velike Jugoslavije.
Sada se, što se tiče favorita ama baš ništa ne menja!
Partizan je pomalo dosadio, jer je četiri puta, zaredom, pokazao da je najbolji.
Može li to da se dogodi još jednom?
Zašto da ne!
Ali, bar prema trenutnoj situaciji, zađevice, unutar samog kluba su veći rival nego i sami protivnici na terenu!?
Zaljuljao se „crno-beli“ brod, a prepucavanja Predsednika Đurića i trenera Stanojevića bacili su ružnu senku, na sve ono, što je u poslednje vreme urađeno.
Taman kada je izgledalo da je večiti rival nokautiran i da se dominira, u svakom pogledu, usledilo je to što je usledilo, pa se postavlja opravdano pitanje – hoće li brzo višestruki šampion da izađe iz krize?
Objašnjeno je javnosti – „da je sve u najboljem redu, da su nesuglasice prevaziđene“, a istovremeno, najavljena je smena, na svim nivoima, na kraju godine!
Ko odlazi, a ko ostaje?
Sasvim je izvesno, u taboru aktuelnog prvaka, „ne cvetaju ruže“. Situacija, ni malo nalik na doskorašnju. Stabilnu, nadmoćnu, u odnosu na Crvenu zvezdu, što je bilo i najvažnije.
A trener Robert Prosinečki, pošto je totalno promašio, prilikom predviđanja epiloga, u revanšu sa Renom, jer je bez obzira na poraz, u prvom meču, na Marakani (1:2), najavljivao pobedu u gostima – više, kod najvatrenijih navijača nema pravo na promašaj.
Obećava šef stručnog štaba titulu, prekid dominacije „Večitog rivala“ i novu igru ekipe, protkanu brzim akcijama, sa puno golova.
Sa kojim igračkim kadrom misli Prosinečki, da sve to ostvari?
Ono što je viđeno na startu prvenstva, u Subotici, gde je njegov tim savladan, pa onda katastrofa, u sudaru sa prosečnim Francuskim ligašem, ne obećavaju ispunjenje tih ciljeva.
Jedino, to može da se ostvari, ukoliko zaista sve još više zaškripi u taboru Partizana.
Izbor fudbalera svodi se na prosek. Uglavnom. Doduše, neki pojedinci: iskusni Kovačević, onda Dimitrijević, daroviti Lazović daju neku nadu za bolje sutra. No, da li su oni i dovoljni za preporod trofejnog kluba?
Prvi put, od kada postoji Crvena zvezda nema nijednog reprezentativca!?
Eto, dogodilo se i tako nešto, a nekada izabrani tim nije ni mogao da se zamisli bar bez petorice-šestorice.
Ne računamo one, na klupi za rezerve, koje selektor pozove, da, ako se ukaže prilika, proveri njihove mogućnosti (Vilotić, Tošić).
Ne ostaje ništa drugo, nego da se što pre zaboravi katastrofalan bilans naših predstavnika, u Evrokupovima i sva pažnja usmeri, na ono što nam je ostalo – trku Partizana i Crvene zvezde, za titulu.
Rad, Vojvodina i dva naša najbolja sastava eliminisana su odmah i jasno se videlo – slabašni su za iole jaču konkurenciju, u međunarodnim takmičenjima. Onim zvaničnim.
Reprezentacija, posle katastrofalnog starta, u eliminatornim borbama, za nastup, na šampionatu kontinenta, iduće godine, u Ukrajini i Poljskoj, daje nadu, da, ipak, sve može da se završi na najlepši način.
Pa, ono, što su propustili klubovi – nadoknadiće nacionalna selekcija.
Zahvaljujući izabranicima Vladimira Petrovića Pižona, srpski fudbal ostaje na internacionalnoj sceni.
I to u zapaženoj ulozi…