ÜBER ALLES

Piše Aleksandar Đaja

Glavni problem sa Nemačkom jeste u tome što kad god ekonomski, politički ili vojno ojača, ona se uputi na Balkan. To se obično završi tako što Srbi plate ogromnu cenu, Nemci izgube rat – a Englezi profitiraju!

Nemačka kancelarka Angela Merkel u utorak 23. avgusta saopštila je srpskim vlastima, iza zatvorenih vrata, kako očekuje da Srbija ne utiče na formiranje kosovskih institucija na severu Kosova, a njen oštar stav navodno je iznenadio B.T. i njegove „vodonoše“. Nikakvog govora o podeli Kosova ili specijalnim statusima za Sever nije bilo, budući da je kancelarka insistirala na tome da je Kosovo država i da Priština ima apsolutnu vlast na celoj teritoriji! Ona je direktno saopštila srpskim vlastodršcima da uslov za sticanje statusa kandidata jeste ukidanje srpskih institucija na severu Kosova i prekid njihovih veza sa Srbijom, kao i uspostavljanje albanske vlasti na tom delu države Srbije! Posle toga, B. T. se „skrušeno obratio narodu“, rekavši kako postoji mogućnost da Srbija ove godine ne dobije status kandidata za članstvo u EU.

NEMAČKI VEK ANTISRPSTVA
Nema sumnje da je ovim činom zatvoren krug promašene politike režima B. T. Parola „ i Kosovo i EU“ – ovim je doživela potpuni krah. Ali, ne samo ona. Krah je doživela i „petooktobarska revolucija“ u celini, jer se ispostavilo da je bila pogibeljni istorijski koncept, bez ideologije, konkretnih ideja u rukovođenju zemljom, zasnovana na pogrešnim premisama bezuslovnog vazalstva prema Zapadu, najzad – zasnovana na političkom zločinu, isporučivanju predsednika Srbije Slobodana Miloševića u Hag, gde mu je perfidno omogućena sigurna i brza smrt! Jedino što u ovom trenutku sadašnji predsednik države može da uradi – umesto što se sprda sa narodom kao sa retardima, objašnjavajući mu da „politika ima i sportsku dimenziju“, jeste da odmah raspiše prevremene izbore na svim nivoima. Time bi sebi omogućio kakvu-takvu odstupnicu od očigledne političke odgovornosti za ovakav kapitalni promašaj, ali, mnogo važnije, pomogao bi srpskom narodu da izađe iz živog blata, u koji ga je gurnuo njegov arogantan i autističan „sportski duh“!
Međutim, istine i poštenja radi, moramo reći da batina, ipak, ima – dva kraja. Jedan kraj jeste očigledna nesposobnost sadašnje srpske vrhuške pod vođstvom B. T. da pojmi u kakvom se globalnom političkom, ekonomskom i vojnom konglomeratu Srbija danas nalazi, a drugi je – evidentna stogodišnja antisrpska politika Nemačke! Zato i „ne čudi – čuđenje“ Angele Merkel, u fazonu, „pa, zar ćete zbog 50.000 Srba na severu Kosova, da žrtvujete pet miliona u Srbiji?“ Jer, ona je, ipak, izdanak naroda za koji 50.000 ljudi možda ne znači ništa – u poređenju sa 55 miliona pobijenih u Drugom svetskom ratu, za šta je nemački narod, ako ne direktno, a onda, bar, indirektno odgovoran.

OD HITLERA DO MERKELOVE
Današnja ujedinjena i moćna Nemačka ili, ako hoćete, njena administracija, direktno je odgovorna za razbijanja bivše SFRJ, samim tim, odgovorna je što Srbi, kao nekadašnji konstitutivan narod, žive razdvojeni u pet balkanskih država. Iz Hrvatske su proterani vojnom intervencijom Amerike, sa Kosova bombardovanjem srpskih gradova od strane NATO-a, dok su ih od genocida u BiH spasila upravo „dvojica najtraženijih haških begunaca“, čije je hapšenje u Srbiji bio najveći „uspeh“ režima B. T. I kao da sve to Nemačkoj nije bilo dovoljno, nego njena kancelarka dolazi s porukom da je nekadašnji zapadnjački projekat „multietničkog Kosova“ propao (da li je to moguće?!) i da sever Kosova treba da preuzmu Šiptari. Što praktično znači da se sa njega isele i tih preostalih, po njoj „tričavih“ 50.000 Srba. A zašto se, moliću lepo, kada je kvaziprojekat „multietničkog Kosova“ Angele Merkel definitivno propao, sa njega ne isele – Šiptari? Zašto da Kosovo bude etnički čista država, naseljena samo šiptarskim življem? Zašto da Kosovo uopšte bude jedina etnički čista država danas u Evropi? Da li kancelarku Merkel treba da pitam: koja je to nacija pre samo 70 godina lansirala ideju o „čistim rasama“ i „čistim etničkim državama“…? Najzad, da li je nemački narod danas ovlastio svoju kancelarku da vodi nemačku državu ili da otima Srbima njihovu vekovnu teritoriju, manastire cara Dušana, Nemanjića i kneza Lazara i da ih poklanja šiptarskom narko-kartelu? I to samo zato što Srbija ima dva i po ispravna „Miga 29“ i protivavionske rakete dometa od Terazija do Kalemegdana? Zašto ne ode malo, na primer, do Severne Koreje i pokuša da im objasni kako za „njihovo dobro“ ne bi bilo loše da im malo osakati teritoriju, za jedno 15, 20 procenata? Sramota…!
Na sreću, Nemačka je isuviše velika, a da bi se mogla svesti na jedno ili dva imena političara, koja će se spominjati samo za vreme i nekoliko godina posle prestanka njihovog mandata. Jer, Nemačka je sve samo ne Merkelova. Ona je Gete, Šiler, Man, Breht, Bel, Direnmat… Hajdn, Mocart, Betoven… Nemačka je i Albreht Direr… I Vili Brant… Ali, Nemačka je i Adolf Hitler! Na ulazu u zloglasni nacistički logor krematorijum „Dahau“, već decenijama posle rata stoji ploča sa rečenicom ispisanom na nekoliko svetskih jezika: „Nikad više“!… Da, nikad više zverskog ubijanja miliona ljudi i genocida nad čitavim narodima – ali, zašto ne i „nikad više“ nasilnog nametanja svoje volje drugima, argumentima ekonomske, političke ili vojne sile? Zašto je Angela Merkel došla u Beograd da kaže Srbima ono što misle Amerikanci, Englezi i Francuzi? Da li oni nisu želeli da dođu, ili po običaju Nemcima uvaljuju „vruće kestenje“ u ruke, ili nemačka kancelarka uživa u pokazivanju svoje moći?
Zapravo, glavni problem sa Nemačkom jeste u tome što kad god ekonomski, politički ili vojno ojača, a ona se, nekako po navici, uputi na Balkan kao ka svom istorijskom poligonu za „treniranje strogoće“. To se obično završi tako što Srbi plate ogromnu cenu, Nemci izgube rat – a Englezi profitiraju!… „Über Alles“!